Ljudi Baka u Salapumbeu, jugoistočno od Kameruna, na putu ka farmi kakaoa koji uzgajaju. Fotografija Leocadia Bongben koristi se uz dozvolu.

Ivet Moungonji, žena Baka (autohtoni narod Kameruna) iz Salapoumbea, jugoistočni Kamerun, poziva prolaznike da priđu stolu na kojem je izložila svoje biljke na prodaju. „Sačuvajte svoj brak. Sačuvaj svoj brak. To ćete uraditi uz ovo”, rekla je ona.

Ove biljke — ove kore drveta — služe za lečenje seksualne slabosti kod muškaraca koji ne mogu da zadovolje svoje žene u krevetu. Prokuvajte i popijte po čašu ujutru i uveče. Nakon što ispuste mnogo urina, osetiće efekat.

Moungonji je nastavila da navodi upotrebu svog bilja ubranog u Nacionalnom parku Lubeke. „Ovo drugo lišće je protiv otrova u sistemu“, rekla je, pokazujući na bočicu sa smeđom tečnošću: „Ovo je za žene da očiste začepljene jajovode; pomoći će im da zatrudne, a deluje i kod bolne menstruacije.”

Moungonji i članovi 88 Baka zajednice stanovnika Bake koji obilaze šume sada imaju veću i svežiju zalihu bilja osim voća poput divljeg manga i drugih >nedrvnih šumskih proizvoda za preživljavanje i, podjednako, da prodaju i koriste novac za slanje dece u školu. 

Ivet Moungonji prodaje svoje biljke. Fotografija Leocadia Bongben koristi se uz dozvolu.

To je zato što, iako su neke zajednice već uživale pravo pristupa nacionalnim parkovima, tek nakon 19 godina, uz obnavljanje Memoranduma o razumevanju(MR), Baka ljudi žive na oko 156.000 ha Ngoila rezervata na jugoistoku Kameruna imaju slobodan pristup rezervatu. Ranije su smeli da pristupe samo područjima izvan rezervata.

Džozef Džonson, predsednik Udruženja Sanguia Baka Buma'a Kpodé-ASBABUK, koje predstavlja 88 zajednica Baka, i Džul Doret Ndongo, kamerunski ministar šumarstva i divljih životinja, potpisali su Memorandum o razumevanju 19. septembra. Prvi Memorandum o razumevanjukoji je potpisan 2019. godine je istekao 2022. i isključio neke zajednice. Baka narod u Salapumbeu i drugim područjima uključeni su u prvi memorandum o razumevanju, ali nisu mogli da pristupe zaštićenim područjima koja prolaze kroz šumske koncesije.

Ministar šumarstva i divljih životinja, Džul Doret Ndongo potpisuje memorandum o razumevanju sa predsednikom Udruženja Baka, Džozefom Džonsonom. Fotografija Leocadia Bongben, koristi se uz dozvolu. 

Nedavni Memorandum o razumevanju daje ljudima Baka slobodan pristup zaštićenim područjima i dalje uzima u obzir područja oko parka, uključujući sportske lovce, preduzeća za seču, čuvare parka i službenike parka.

Sada je predviđeno potpisivanje posebnih sporazuma između naroda Baka i operatera iz privatnog sektora koji upravljaju važnim prostorima van parkova za slobodan pristup kroz njihove vitalne zone; na primer, u parkovima su prvobitno bile zabranjene koncesije za šume i zone sportskog lova.

Nakon sastanaka i konsultacija, narod Baka su se složili da će, pored mudrog upravljanja resursima, doprineti i gazdovanju šumom tako što će pomoći u odvraćanju krivolovaca. Oni upozoravaju upravnike parkova na prisustvo krivolovaca i uzdržavaju se od pomaganja trgovcima divljim životinjama.  

Svetski fond za divlje životinje (WWF) služio je kao savetnik Ministarstva šuma i divljeg sveta i „radio je sa drugim nevladinim organizacijama na nivou zajednice na obrazovanju Baka o tome koja su njihova prava i zajedničko razumevanje koraka u upravljanju prirodnim resursima u parkovi“, rekla jeKlotilda Ngomba, direktorka WWF za Kamerun.

WW, međunarodna organizacija odgovorna za zaštitu divljih životinja i biodiverziteta, pomoći će različitim stranama u povećanju njihovog učešća u implementaciji Memoranduma o razumevanju i jačanju sposobnosti zajednica Baka.

Fransoaz Benše, članica ASBABUK, opisala je šta ovo znači za Baka narod:

Pre potpisivanja Memoranduma o razumevanju, upravljali smo sa malo resursa koje smo dobili od zajednice, ali sada imamo pristup svežim prirodnim resursima s obzirom da parkovi nisu eksploatisani. 

Zašto Memorandum o razumevanju za stanovnike šuma?

Ljudi Baka žive u šumama jugoistočnog Kameruna od pamtiveka i poznato je da su prvi čuvari šume. Način života i život ovih polunomadskih ljudi u suštini zavise od šume.

Ljudi Baka u jugoistočnom Kamerunu na putu do farme. Fotografija Leocadia Bongben, koristi se uz dozvolu.

Međutim, stvaranje zaštićenih područja u Zakonu o šumama i divljim životinjama iz 1994. ograničilo je kretanje i eksploataciju prirodnih resursa, čime je ograničena sloboda Baka, koji do sada nisu poznavali takva ograničenja. Nacionalni park od 21785ha Lobeke stvoren je 2001. godine; Nacionalni parkovi Boumba Bek od 238000ha i nacionalni parkovi Nki od 309362ha su stvoreni 2005. godine, a bivša staništa Baka postala su zaštićena područja.

Shodno tome, izbili su sukobi između domorodačkog naroda, eko-čuvara i upravnika parkova koji su sprovodili zakon. Rezultat takvih sukoba bili su navodni slučajevi zlostavljanja nad Baka narodom.

Ndobo Mariane Katerine, predstavnica ASBABUK divizija Boumba i Ngoko iz jugoistočnog Kameruna, ispričala je:

Tukli su nas i poslali u zatvor. Neki ljudi su uzeli zakon u svoje ruke i zlostavljali Baku, a život je bio zaista težak. Čuvari šuma nisu nam dozvolili da uđemo u šumu, čak ni za naše tradicionalne obrede. Morali smo da pišemo zahteve upravniku parka da nam odobri pristup šumi, što je složena procedura. Morali smo hrabro putovati na daljinu samo da bismo zatražili pristup, što je neke ljude odvratilo.

Pritužbe su se umnožile, a vlada je morala da interveniše u pokušaju da obezbedi pristup zajednicama Bake resursnim zonama unutar parkova. Smatralo se da je neophodan sporazum između autohtonog naroda i uprave šumarstva Kameruna.

Vlada očekuje da će sporazum promovisati prava Bake na prirodne resurse, eliminisati sukobe između upravnika parka i Bake i promovisati inkluzivno upravljanje šumama.

„Potpisivanje Memoranduma o razumevanju je da bi se sprečili sukobi između vlade i autohtonog naroda. Nadamo se da će ovaj Memorandum o razumevanju promeniti ovu situaciju“, rekao je Ndobo.

Memorandum o razumevanju i prethodni način života Baka naroda

Šuma je od najveće važnosti za Baka narod jer je skladište brojnih neprocenjivih resursa. Benđe odlučno kaže:

Šuma hrani, leči i neguje naše ljude. To je kamen temeljac našeg postojanja. Bez šume, naš opstanak je u pitanju.

I Ndobo dodaje:

Šuma deluje kao naša apoteka, sveto tlo za uobičajene rituale i vitalni izvor goriva za kuvanje. Šuma je slična knjizi koja obuhvata našu istoriju. Međutim, naš tradicionalni način života se modernizuje, iako nije doživeo potpuni napredak.

Zbog obimne seče i politike, lovci-sakupljači su primorani da žive pored puta u selu na jugoistoku zemlje, gde kuvaju i spavaju. Mnogi imaju pomešana osećanja o ovoj situaciji. Neki ljudi ne uživaju u životu u šumi, ali drugi se navikavaju na to. „Živimo u selu i s vremena na vreme idemo u šumu tokom perioda lova i žetve“, rekao je Ndobo. 

Neki Baka koji više ne naseljavaju šumu bave se uzgojem kakaa u blizini sela u kojima sada žive. Život na ulici takođe nosi svoje izazove, jer su neki „bogati ljudi“ kupili zemlju uz put, a Baka žive u stalnom strahu da će im se reći da odu. Prisiljeni da napuste šumu zbog seče, oni žele da se nastanjuju, ali ne mogu da priušte novac za obradu vlasništva nad zemljištem tamo gde se nastanjuju. Takođe, postupak je dug i težak. 

„Kada smo iseljeni (sa puta u selu), nije lako započeti život iznova u drugom kraju jer smo primorani da napustimo farme kakaoa i druge stvari“, kaže Ndobo. 

Bakanci nemaju finansijskih sredstava za sticanje prava na zemljište. Međutim, uz pomoć nekih nevladinih organizacija, postoje planovi da im se pomogne u procesu dobijanja pristupa zemljištu Ndobo je objasnio: „Bilo je sastanaka o tome kako Baka mogu da steknu vlasništvo nad zemljištem, ali nešto konkretno tek treba da izađe iz njih.”

Kamerunski autohtoni narod Baka dobio je pristup svežim prirodnim resursima, ali daleko od svog nekadašnjeg načina života

Kamerunska vlada daje domorodačkom narodu Baka pristup svežim šumskim resursima, ali na račun njihovog bivšeg polunomadskog načina života.