Junis Ruto stiže iz svog doma u selu Morop /Vesli Langat. Fotografija The Colonist Report Africa (Izveštaj kolonista Afrika), koristi se uz dozvolu.

Ovaj tekst je napisao Vesli Langat, a prvobitno ga je objavio The Colonist Report Africa (Izveštaj kolonista Afrika). Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju kao deo sporazuma o podeli sadržaja.

Vrelo je i vetrovito popodne u Mogotiou, u kenijskoj dolini Rift, blizu ekvatora. Hodajući po kamenom-stoned putu u selu Morop, vetar zavija, diže prašinu sa gole i suve zemlje, stvarajući beli oblak dima na nebu. 

Put vodi do kuće Justine Kiogor, 40-godišnjeg oca šestoro dece koji povremeno radi na susednoj farmi. Pošto su stubovi za struju bili postavljeni pored puta, moglo bi se pretpostaviti da je struja bila dostupna u toj oblasti.

Kiogor se upravo vratio sa reke gde je otišao da napoji svoje krave. Uprkos blizini dalekovoda, njegova kuća je više od dve decenije ostala nepriključena na struju. Gledali smo kako Kiogor šalje svoje dete da uzme telefon iz komšijske kuće, gde je bio stavljen za solarno punjenje. 

„Ne mogu da priključim svoju kuću na struju zbog visoke naknade za priključenje i nemam solarnu energiju kao alternativu“, rekao nam je. Kao rezultat toga, on nosi svoj telefon kod komšije da ga napuni. 

On koristi svoj mobilni telefon da se poveže sa klijentima i planira aktivnosti vezane za posao.  U nekim slučajevima on koristi svoj telefon za obavljanje transakcija, uključujući slanje novca svojoj ženi kući preko MPESA, mobilne aplikacije za transfer novca.

Međutim, ako Kiogorov komšija nije kući, on mora da putuje do tržnog centra, koji je udaljen samo oko 2 kilometra od njegove kuće da bi napunio telefone.

Elektrovodi u blizini Junis Rutove uća u selu Moop/Veslei Langat. Fotografija Izveštaj kolonista Afrika, koristi se uz dozvolu.

Kiogorova priča je slična onoj 840 miliona ljudi koji nemaju pristup električnoj energiji na globalnom nivou jednostavno zato što nemaju finansijska sredstva da pored struje instaliraju solarni sistem za dom. Oko 570 miliona ovih zapanjujućih brojeva, prema Ujedinjenim nacijama, nalazi se u podsaharskoj Africi. 

Veća potražnja za strujom

U istom naselju kao Kiogor živi Junis Ruto, majka petoro dece koja uzgaja pasulj, sirak i kukuruz. Godine 2019. dobila je solarni sistem od kompanije Sunking putem kredita za svoj dom, za koji plaća dnevnu naknadu od 15 USD centa. Donela je ovu tešku odluku jer je imala problema sa punjenjem telefona i gubila poslovne prilike za svoju poljoprivrednu kompaniju.

„Pre nego što sam kupila ovu solarnu energiju, moj telefon bi se isključio i klijenti koji su hteli da kupe moje poljoprivredne proizvode nisu bili u mogućnosti da me kontaktiraju“, rekla je ovom piscu.

Stalno slaba baterija Rutinog telefona postala je problem, što je rezultiralo u dodatnim gubicima zbog propuštenih prilika. Sa solarnom energijom, ona može da održava stalnu vezu sa svojim kupcima i da prima porudžbine za svoju robu na vreme.

Dok je mali procenat domaćinstava priključen na električnu mrežu, većina nije u mogućnosti da plati troškove održavanja električnog priključka. Kao rezultat toga, kupovina prenosivih solarnih lampi je uobičajen izbor među ruralnim stanovnicima.

Ruto više ne brine o povezivanju svog doma na električnu mrežu jer njen solarni kućni sistem ne samo da osvetljava njen dom, već i napaja elektroniku poput telefona i televizora.

„Političari su dali brojna obećanja da će naše domove povezati sa strujom po pristupačnoj ceni, ali ova obećanja nisu ispunjena. Što se mene tiče, više se ne mučim,” rekao je Ruto.

Za ruralne zajednice u područjima van mreže u Keniji, solarna energija se pokazala kao veoma pouzdan i obećavajući izvor energije. Na primer, solarna energija omogućava Ruto da većinu svojih večernjih sati koristi za obavljanje kućnih poslova i pomaže svojoj deci oko domaćih zadataka. 

Kenijski cilj održivog razvoja (SDG) 7 je da se ubrza transformaciju zemlje u brzo industrijalizovanu naciju sa srednjim prihodima do 2030. Izveštaj o praćenju SDG7 za 2023. predviđa da oko 660 miliona ljudi, prvenstveno u podsaharskoj Africi, do 2030. i dalje neće imati pristup energiji.

Džozefi Tonon, poslovna žena koja takođe živi u selu Morop, već je spojila svoju kuću i prodavnica sa strujom. Međutim, visoka cena električne energije – minimalno 114 USD – tera je da se odluči za solarnu lampu. Ona se takođe oslanja na prenosivu lampu za osvetljenje tokom nestanka struje. 

Tonon nam je rekla da je od usvajanja solarne energije, koja košta 15 penija dnevno, uštedela do 1,52 USD nedeljno.

Džozefin Tonon pokazuje kako prenosiva solarna funkcioniše u njenoj radnji u selu Morop. Fotografija Izveštaj kolonista Afrika, koristi se uz dozvolu.

Inicijativa vlade

Program povezivanja Poslednja Milja, inicijativa koju je predvodila vlada 2015, . godine namerava da obezbedi pristup pristupačnoj električnoj energiji u ruralnim i prigradskim područjima. Prema Kenya Power (Moć Kenije), tri početne faze dovele su do toga da više od 75 procenata stanovništva ima pristup električnoj energiji, u odnosu na 29 procenata u 2012. 

Kenija je jedna od zemalja Afrike koje su već usvojile obnovljive izvore energije kao što su solarna, vetar i geotermalna energija. 

Stefan Nzioka, zamenik direktora za obnovljive izvore energije u kenijskom Ministarstvu energetike i nafte potvrdio je potencijal Kenije da proizvodi obnovljivu energiju. Nzioka je otkrio da je njegovo ministarstvo zacrtalo 20 novih lokacija namenjenih za uspostavljanje stanica obnovljive energije. 

„Potencijal je veoma veliki; 93 odsto onoga što trošimo kao električnu energiju u našoj zemlji je iz obnovljivih izvora energije“, rekao je on. 

Nzioka je naveo da se emisije gasova staklene bašte smanjuju jer vlada postepeno povlači generatore na fosilna goriva i zamenjuje stanice sa dizel pogonom obnovljivim izvorima energije. 

Nzioka tvrdi da 78 odsto kopnene površine Kenije nije blizu velike električne mreže.„Ako imamo te mini-mreže koje opslužuju područja koja su nedovoljno opskrbljena, onda ćemo moći da smislimo industrije/industrijalizaciju u marginalizovanim područjima. Dakle, koristimo obnovljivu energiju, posebno solarnu, da postignemo univerzalni pristup električnoj energiji do 2030. To je naš plan kao ministarstva.”

„Kada razvijemo mini-mrežu onda imamo firme koje dolaze okolo, zavarivanje, prodavnice i druge oko tog mesta“, rekao je on za Izveštaj kolonista Afrika.

Prema Nzioki, kenijska vlada je dala prioritet promociji i korišćenje obnovljive energije, prvenstveno za postizanje univerzalnog pristupa električnoj energiji do 2030. 

Druga faza projekta Povezivanje poslednje milje, koji je sproveden u Keniji od 2016. do 2022., uspešno je omogućio pristup električnoj energiji 1,6 miliona ljudi u ruralnim područjima, prema Izveštaju o završetku projekta koji je objavila Afrička razvojna banka 11. avgusta 2023. 

Procena uticaja Afričke razvojne banke takođe pokazuje povećanje pristupa električnoj energiji za 83 odsto. Svetska banka, Afrička razvojna banka (AfDB), i kenijska vlada pružile su finansijsku podršku projektu Povezivanje poslednje milje.

Da li se upotreba solarne energije povećava u Keniji?

Endru Amadi, izvršni direktor Kenijevog udruženja za obnovljivu energiju (KEREA), pripisao je porast usvajanja solarne energije u Africi njenoj pristupačnosti. „Danas, najveća prednost koja pokreće obnovljivu energiju je cena. Kada platite avans, možete nastaviti da je koristite dok plaćate ostatak tokom određenog vremenskog perioda.”

Amadi naglašava najveći značaj razvoja tehnologija obnovljivih izvora energije u korist najugroženijih, čime se bori protiv siromaštva kroz produktivnu upotrebu energije u oblastima bez struje.