Ovaj članak je prvobitno objavio Connectas, medijski partner Globalnih glasova.

Nijedna druga zemlja na svetu nije dom za toliko ljudi palestinskog porekla kao Čile. Procenjuje se da u ovoj južnoameričkoj državi živi više od 500.000 potomaka onih koji su ovde stigli početkom 20. veka kada je njihova zemlja bila u sastavu Otomanskog carstva. Pokrenuli su poslove, stvorili društvene i sportske klubove (kao što je Palestino, osnovan 1920. godine, koji je dva puta bio šampion prve fudbalske lige), a dosta njih se posvetilo politici.

Preko Anda, u Argentinu, Jevreji su počeli da stižu krajem 20. veka u prilivu koji se pojačao nakon Holokausta. Danas oni čine jednu od najvećih zajednica na svetu van Izraela. Oni su takođe osnovali i društvene klubove i Jevreja ima i u političkom, poslovnom i kulturnom svetu. Čak je i nedavna levičarska predsednička kandidatkinja, Mirjam Bregman, jevrejskog porekla. U toj zemlji je ovog meseca održan jedan od najvećih marševa podrške Izraelu, koji je organizovalo argentinko izraelsko udruženje (AMIA), ista organizacija jevrejske zajednice koja je pretrpela brutalno bombardovanje 1994. godine.

Takođe, Argentina je verovatno latinoamerička zemlja sa najvećim brojem građana žrtava napada Hamasa. U vreme pisanja ovog teksta, osam Argentinaca je umrlo, a 15 je nestalo (bilo je i izveštaja o smrtima, nestancima i kidnapovanju iz Čilea, Kolombije, Meksika i Brazila). Ovo delimično objašnjava zašto je, posle najnovije eskalacije nasilja koja je počela terorističkim napadom 7. oktobra, predsednik Alberto Fernandez bio jedan od prvih koji je osudio islamističku grupu i izrazio solidarnost sa Izraelom.

Expreso mi enérgica condena y repudio al brutal ataque terrorista perpetrado por Hamás desde la Franja de Gaza contra el Estado de Israel.

Reciba el pueblo de Israel toda la solidaridad de este presidente y del pueblo argentino.

— Alberto Fernández (@alferdez) 7. oktobar, 2023

Izražavam svoju snažnu osudu brutalnog terorističkog napada koji je Hamas izvršio iz Pojasa Gaze protiv države Izrael.

Neka narod Izraela primi punu solidarnost ovog predsednika i argentinskog naroda.

Ali nisu svi latinoamerički lideri reagoavali na ovaj način. Razlike su bile posebno uočljive među levičarskim liderima, zbog bliskosti koju je ovaj segment istorijski imao sa palestinskim ciljem.

Na primer, u Čileu, bivši komunistički predsednički kandidat Danijel Žadu napisao je u X: „Narod Palestine ima pravo na otpor. Međunarodna zajednica je godinama ćutala pred genocidom i istrebljenjem žena i dece. Sigurno će odgovor cionizma biti žestok. Rešenje sukoba je okončanje okupacije! #SlobodnaPalestina.”

Sama levica je kritikovala njegov tvit i druge slične objave zbog izbegavanja da Hamasove akcije protiv izraelskih civila nazove „terorističkim.”

Los sionistas y las derechas del mundo son iguales. Sueñan que la respuesta a sus crímenes de odio sea siempre la resignación pero no hay pueblo que resista la injusticia para siempre. El que quiera entender que entienda #palestinalibre Unica Solución #finalaocupacion pic.twitter.com/G0SoHKvJtD

— Daniel Jadue (@danieljadue) 8. oktobar, 2023

Cionisti i desničarske snage sveta su isti. Oni sanjanju da će odgovor na njihove zločine iz mržnje uvek biti popuštanje, ali nema ljudi koji mogu zauvek da se odupiru nepravdi. Oni koji su voljni da slušaju, hoće. #JedinoRešenjeSlobodnaPalestina #KrajOkupacije.

Isak Caro, Dr. u američkim studijama smatra da su generalno zemlje regiona „osudile akcije Hamasa i iako su isticale da Izrael ima pravo da se buni, odbacile su represalije kada prevazilaze humanitarno pravo ili međunarodni zakon.”

Međutim, postoje značajni izuzeci: „U slučaju Venecuele, njena vlada je eksplicitno branila napad, a Nikaragva i Kuba su izbegle da ga osude. Vredi napomenuti da ove tri zemlje nemaju diplomatske odnose sa Izraelom.” Još jedan poseban slučaj je Kolumbija, čiji predsednik, nakon što prvobitno nije osudio zločine Hamasa, „preti da će prekinuti odnose sa Izraelom jer je Izrael prekinuo svoje bezbedonosne zalihe,” Caro objašnjava.

Izjava predsednika Venecuele Nikolasa Madura najviše je komentarisana zbog svoje neobičnosti. Predsednik je na javnoj televiziji rekao da je „Isus bio palestinsko dete, mladi palestinac, razapet i nepravedno osuđen od strane španskog carstva i oligarhija koje su dominirale tim područjem”.

Que Nicolás Maduro acuse al imperio español de la crucifixión de Jesús es sin duda alguna lo mejor que vamos a ver hoy pic.twitter.com/mPe0X4a1RX

— Enrique Rodríguez (@rodriguezcoello) 10. oktobar, 2023

Optuživanje Nikolasa Madura španske imperije za Isusovo raspeće je nesumljivo najbolja stvar koju ćemo danas videti.

Predsednici Andres Lopez Obrador iz Meksika i Gabrijel Boric iz Čilea imali su mnogo umerenije reakcije. Prvi je apelovao na obnovu mira i osudio „upotrebu sile protiv civila”, dok je Boric osudio i Hamasove zločine nad civilima i izraelsko bombardovanje u Pojasu Gaze. Takođe je trvdio da i Izrael i Palestina imaju „pravo da postoje”. Analitičari su Boricev stav istakli kao pozitivan znak „opreznosti”. s obzirom da je čileanski lider još od studentskih dana vatreni pristalica palestinske strane.

Boricu je, u važnom aspektu svog stava, trebalo tri dana da se javno izjavi o sukobu. Ovo, prema analitičarima, naglašava poteškoće sa kojima se suočavaju latinoamerikanske vlade u zauzimanju stava u ovako složenom sukobu kao što je ovaj, sa terorističkom grupom na jednoj strani i izrealskom vladom koja je, predvođena ultradesničarima, pooštrila stisak na palestinsko stanovništvo i sada nudi nesrazmeran odgovor koji pogađa hiljade civila.

Nakon >napada na bolnicu u Gazi u kojem je poginulo najmanje 500 ljudi (za šta se međusobno okrivljuju Izrael i Hamas), Boric je napisao: „Pozivamo državu Izrael da poštuje međunarodno humanitarno pravo. Kao što osuđujemo terorističku akciju Hamasa, osuđujemo i neselektivnu upotrebu sile koja pogađa civilno stanovništvo”.

Nuestra solidaridad está y estará siempre con la víctimas de la violencia, sin distinción. Nos duele la humanidad.

Condenamos sin matiz alguno los brutales atentados, asesinatos y secuestros de Hamas. Nada puede justificarlos ni relativizar su más enérgico rechazo. Condenamos…

— Gabriel Boric Font (@GabrielBoric) 9. oktobar, 2023

Naša solidarnost jeste i uvek će biit sa žrtvama nasilja, bez razlike. Tugujemo za čovečanstvom.

Bez ikakvih opravdanja osuđujemo brutalne napade, ubistva i otmice Hamasa. Ništa ih ne može opravdati ili relativizovati njihovo najenergičnije odbijanje. Osuđujemo (…)

Za Sandru Borda, sa Odseka za političke nauke Univerziteta de los Andes, Kolombija, izjave Petra i Borica odražavaju dve krajnosti kako pristupiti sukobu. „Boric je apsolutno jasno stavio do znanja da osuđuje agresiju na civilno stanovništvo i od strane Hamas i od strane izraelske države, a zatim zahteva da se poštuje međunarodno humanitarno pravo (…) Drugi slučajevi su mnogo više vođeni ideologijom predsednika. Mislim da se predsednik Petro uklapa u ovu kategoriju”.

Prema Bordinim rečima, Petro je „veoma elokventan u kritikovanju i osuđivanjju ponašanja izraelske države prema stanovništvu okupiranih teritorija, ali nije rekao nijednu reč o Hamasovim kršenjima prava civilnog stanovništva i vansudskim pogubljenjima civila.”

Borda je na društvenim mrežama podelila pismo u kojem kolumbijski političari kritikuju Petrov propust da osudi napade fundamentalističke grupe. Petro je odgovorio da će potpisati pismo ako se govori o rezolucijama UN-a koje zabranjuju okupaciju Palestine.

¿Sabes que Sandra? Firmaría tu carta de inmediato si dijeras, sin ocultarlo detrás de números de resoluciones de Naciones Unidas, que dicen lo mismo, que se prohibe la ocupación de Palestina, el apartheid entre el pueblo palestino e israelí, y se reivindica el derecho del pueblo… https://t.co/AD5xbaG76S

— Gustavo Petro (@petrogustavo) October 11, 2023

Znaš šta Sandra? Potpisao bih vaše pismo odmah ako biste rekli, ne skrivajući to iza brojnih rezolucija UN-a, koje govore istu stvar, da je okupacija Palestine zabranjena, aparthejd između palestinskog i izraelskog naroda, i prava palestinskog naroda se brane (…)

Za Bordu, lideri bi trebalo da se fokusiraju na zaštitu civila. „Mnogo je zgodnije zauzeti poziciju kao što je predsednik Boric, da brani fundamentalne princie, a ne na pozicijama poput predsednika Petra, koje se zasnivaju na ideologoškim uverenjima.”

Ali, baš kao što su levičarske vođe kritikovane da nisu dovoljno jasni u odbacivanju Hamasa, da li se sada ispituju da li su spori ili ne osuđuju izraelske napada na civile?

U novinskoj kolumni u La Tercera, čileanski novinar Daniel Matamala tvrdi da ne možemo prevideti važan presedan. Oni na vlasti danas imaju ekstremne tendencije: s jedne strane teroristički fundamentalizam Hamasa, a s druge ekstermno desničarsku ideologiju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Zato Matamala naglašava da ovo nije fudbalska utakmica na kojoj možete navijati za tim, jer „oni koji su masakrirali bespomoćne Izraelce i oni koji masakriraju podjednako nevine Palestince su u suštini isti. Oni su ubice. A kada nepromišljeno stanemo na stranu, igramo im na ruku. Oni nastavljaju da preovlađuju.”

Slične su bile i reči argentinskog muzičara Danijela Baremboima, državljanina i Izraela i Palestine. Barenboim, koji je osnovao orkestar sa umetnicima obe nacionalnosti, napisao je kolumnu u El País u kojoj je naglasio da se zločin Hamasa mora prepoznati, ali i saosećati sa bolom Palestinaca. On takođe navodi da se u njegovom sopstvenom orkestru ponekad vode žučne rasprave, ali se one završavaju „osnovnim shvatanjem da smo svi jednaki kao ljudska bića, da zaslužujemo mir, slobodu i sreću. Ovo možda zvuči naivno, ali nije: zato što izgleda da je to razumevanje danas potpuno izgubljeno u sukobu na obe strane.”