Slika Arzu Gejbulajeva

Rabija Birsen Guverčin, 24, ušla je u tursku istoriju popularne igre „Ko želi da bude milioner?” nakon osvajanja milion turskih lira (37.124 USD) 11. septembra. Taj iznos je možda mnogo značio 2011. kada je emisija premijerno prikazana na turskoj televiziji, ali 2023. godine, s obzirom na povećane troškove života, rastuću inflaciju i 20 odsto odbitak poreza, iznos verovatno neće dugo ostati neiskorišćen.

Tokom proteklih nekoliko godina, velika pažnja bila je posvećena ekonomskom padu Turske, pri čemu su troškovi hrane i energije stalno rasli, a inflacija je dostigla procenjenih 65 procenata do kraja godine. Ukratko, Guverčin bi imala mnogo veću kupovnu moć da je pobedila u igri pre dvanaest godina.

‘Kim milyoner olmak ister'de Rabia Birsen Göğercin büyük ödülün sahibi oldu.

➤ Yarışmanın başladığı 2011'de büyük ödülle İstanbul'da altı daire alınabiliyordu.

➤ Bugün İstanbul'da bir daire alabilmek için yarışmayı dört kez kazanmak gerekiyor.

📹 Video: @aytugozcolak pic.twitter.com/K3gDAYyK2M

— Diken (@DikenComTr) 11 septembar 2023

Rabija Birsen Guverčin osvojila je nagradu „Ko želi da bude milioner.”

➤ U vreme kada je emisija prvi put emitovana 2011. godine, bilo je moguće kupiti 6 stanova u Istanbulu.

➤ Danas je potrebno četiri puta pobediti u igri da bi sebi priuštio kupovinu stana u Istanbulu.

U snimku koji su objavile novine Diken, izdanje navodi da je 2011. milion lira iznosilo 590.000 dolara, dok 2023. isti iznos iznosi nešto više od 37.000 dolara. U 2019. — poslednji put kada je neko pobebio u popularnoj igri — milion lira iznosilo je oko 175.000 USD.

Druga onlajn platforma za vesti, Fayn Studio, uporedila je kupovnu moć nagrade u automobilima. Prema platformi, pobednik takmičenja je mogao da kupi 3 Ferarija 2011. godine, ali 2023. tim novcem se može kupiti samo potpuno novi Fiat Egea ili polovni Suzuki Svift iz 2022.

Ubrzo nakon pobede, emisija je objavila odluku da u novoj sezoni promeni iznos nagrade sa 1 milion lira na 5 miliona lira.

Finansijski pad Turske

Prema najnovijem izveštaju koji je objavio Turski statistički institut, skoro jedna trećina stanovništva Turske trenutno je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti. U razgovoru za Euronews, Hacer Foggo, koordinator Kancelarije za solidarnost sa siromaštvom najveće opozicione Republikanske narodne partije (CHP) u zemlji, rekao je: „Radio sam na siromaštvu 22 godine, ali nikada nisam video tako lošu situaciju.”

Uoči opštih izbora održanih u maju, turska ekonomija je bila pogođena rastućom inflacijom, dvocifrenom nezaposlenošću, valutnom krizom i sve većim troškovima života. Uoči izbora i u pokušaju da prikupi podršku naroda, vladajuća stranka je „izvela rekordnu potrošnju na socijalnu pomoć, koja vredi oko 1,4 odsto godišnjeg budžeta, uključujući subvencije za energiju, udvostručavanje minimalne zarade i omogućavanje više od 2 miliona Turaka da se odmah penzionišu“, preneo je Reuters. Ali baš kao i sa neortodoksnim pogledom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o kamatnim stopama, takve masovne subvencije su privremena rešenja koja bi samo pritiskala državnu kasu. Prema tadašnjem izveštaju FT-a, visoka inflacija u Turskoj „poješće povećanje plata do leta“.

Ovo predviđanje se pokazalo istinitim. Prema julskom izveštaju Konfederacije turskih radničkih sindikata (Türk-İş), troškovi hrane za četvoročlanu porodicu premašili su minimalnu platu.

Zemlja je promenila kamatne stope u junu nakon opštih izbora u pokušaju da se izbori sa rastućom inflacijom, pri čemu je Erdogan imenovao novu vladu i šefa centralne banke. Od tada, nacionalna valuta je „spala za 25 odsto i, uglavnom zbog ove devalvacije, godišnja inflacija je prošlog meseca skočila na blizu 59 odsto“, izvestio je Rojters.

Uprkos tome što je Fitch Ratings, međunarodna kompanija za kreditni rejting, pomerila rejting Turske sa negativnog na stabilan, ekonomski izgledi su i dalje neizvesni, kaže Timoti Eš, stručnjak za tržišta u razvoju u BlueBay Asset Management.

Slično tome, u intervjuu za Foreign Policy, nezavisni ekonomista Mustafa Sonmez rekao je da promena u vladinoj logici nije ublažila zabrinutost ljudi. „Prihodi mnogih domaćinstava su nedovoljni protiv inflacije – osiromašenje je sada jedan od naših najvećih problema. Vidimo neobičan porast inflacije, a ljudi su zabrinuti i razočarani“, rekao je Sonmez.

Uprkos mračnoj analizi, Erdogan je siguran da „zemlju čekaju svetliji dani“. Obraćajući se novinarima na putu sa samita G20, predsednik je obećao da će vratiti zemlju „jednocifrenoj inflaciji“, „uravnoteženoj politici i strukturnim reformama“ i „obezbediti stabilnost cena“.

Predsednik Erdogan je 6. septembra podržao srednjoročni ekonomski program, koji je naširoko viđen i izveštavan kao „raskid sa predizbornom erom, kada je uveden niz pravila kako bi se privreda održala na ravnoj liniji bez podizanja kamatnih stopa“, navodi Financial Times. Blumbergovi ekonomisti su skeptični. Prema Baharu Bazikiju, „prelazak Turske na ortodoksnu politiku, čak i sa najboljim namerama, biće potrebno mnogo vremena da se ispravi šteta od prethodnih akcija“.

U međuvremenu, Guverčin ima svoje planove i snove koje će ostvariti sa osvojenim novcem. Kaže da je oduvek sanjala o farmi na kojoj bi mogla da čuva životinje. Njen drugi san bio je da dobije estetsku protezu za ruku. Guverčin je prošle godine izgubila deo ruke u nesreći u mašini za mlevenje mesa dok je pomagala svom ocu trgovcu. I izgleda da joj je druga želja ispunjena. Biznismen čiji posao izvozi protetiku u 60 zemalja video je Guverčin na televiziji i, nakon što je čuo za njen san o protetičkoj ruci, obećao je da će pokriti sve njene troškove. Što se tiče njenih planova da dobije farmu, to ostaje da se vidi.