Slika Joshua Hoehnea. Besplatno korišćenje pod Unsplash licencom.

Nesporazumi Ankare sa obrazovnim sistemom u zemlji traju od kada je vladajuća Partija pravde i razvoja(AKP) došla na vlast 2002. Intervencije u obrazovnom pejzažu počele su suptilno — ako ne inkluzivno — u početku, ali su tokom godina bile zamenjene uz nameru da se reformiše nastavni plan i program po više verskim linijama i dubljim mehanizmima kontrole. Ovih dana nezavisni stručnjaci kažu da je obrazovni sistem u Turskoj u padu. Ali država ne interveniše samo po pitanju nastavnog plana i programa ili strukture. Poslednjih godina, čak su i ceremonije diplomiranja bile pod strogim nadzorom, ponekad i otkazane uprkos zahtevima studenata i akademika da se poništi odluka.

Protesti i kreativni transparenti

U mejlu koji je poslat studentima Univerziteta Bogazici 31. maja uoči njihove ceremonije diplomiranja, studenti su obavešteni da je rukovodstvo škole odlučilo da neće biti kolektivne ceremonije diplomiranja, što je bila tradicija na kraju svake akademske godine. Umesto toga, svako odeljenje bi održavalo odvojene ceremonije na odvojenim lokacijama u kampusu. Ovo je druga godina da sprovode razdvojene ceremonije dodele diploma, navodi list Diken.

Promena je primenjena navodno da bi se sprečio svaki potencijalni studentski protest ili organizovanje.

Prošle godine, uprkos zabrani, studenti su organizovali sopstvene kolektivne ceremonije diplomiranja, što je navelo univerzitetske administratore da ponište sve njihove diplomske legitimacije koje im omogućavaju da pristupe školi, čime su im praktično blokirani pristup kampusu. Ovaj potez nije bio iznenađujući, s obzirom da od 2021. godine, studenti univerziteta i njegovo akademsko osoblje protestuju zbog imenovanja novog rektora, koga je izabrao predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Dok je kontroverzni rektor kojeg je imenovala vlada, Melih Bulu u međuvremenu smijenjen, protesti se nastavljaju u prestižnoj školi jer ga je zamijenio drugi imenovani. Škola ima opsežan interni izborni proces, tako da su dva spoljna imenovanja viđena kao „kršenje akademske slobode jer su zaobišli izbore za rektorat i bilo je to prvi put da je neko izvan univerziteta postavljen na rektorsko mesto od prevrata 12. septembra 1980.“, izvestio je tada Gazete Duvar.

Pokušaj da se otkaže i kolektivna ceremonija diplomiranja na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu (METU) poništen je u poslednjem trenutku nakon protesta studenata. Prema izveštajima, administracija univerziteta odlučila je da nastavi sa održavanjem kolektivne ceremonije na stadionu kampusa. Međutim, škola je upozorila sve koji su učestvovali da će svi transparenti biti pažljivo pregledani. Nekoliko ceremonija diplomiranja je takođe otkazano na univerzitetu poslednjih godina zbog bezbednosne pretnje zbog zabrinutosti da bi studenti mogli da kritikuju državu preko transparenta ili protesta. U 2019. godini, najmanje pet studenata METU-a je uhapšeno uoči dodele diploma iz straha od provokacija. Prošle godine, kada je uprava univerziteta saopštila da je kolektivna svečana dodela diploma otkazana, u saopštenju koje je potpisalo METU alumni udruženje, poziva se rektorat da poništi odluku. Pošto rektorat nije popustio, profesori i studenti sami su organizovali ceremoniju. Bilo je jako prisustvo policije, a studentima je bilo dozvoljeno da pozovu samo članove uže porodice.

Bogazici, METU i drugi progresivni, nezavisni univerziteti poznati su po ceremonijama diplomiranja, gde novi diplomci nose transparente sa političkim, kulturnim i društvenim porukama. Transparenti koje su studenti nosili tokom ovogodišnje mature na METU-u fokusirali su se na posrnulu ekonomiju zemlje, prava žena, uslove života — uglavnom sa humorom. Poruka diplomaca Matematičkog odseka glasila je, „Naše matematičke veštine i znanje nisu bili dovoljni da izračunamo količinu novca koji je prikupljen i potom nestao za preživele u zemljotresu.” Ili, transparent koji nose maturanti Fizičkog odseka na kome piše, „Način čitanja Ajnštajnove E = mc2 formule u kontekstu naše zemlje. e (inflacija — na turskom “enflasyon”) = m (sadašnje stanje — na turskom “mevcut sistem”) c (neznanje – na turskom “cehalet”)2.” Na drugom transparentu je pisalo, „Novi vek Turske će biti ogroman. Reč „ogroman“ na turskom se prevodi kao “muazzam” a učenici su istakli poslednja tri slova „zam” što na turskom znači „povećanje cene“ ili „povišenje“. Ozbiljno upućivanje na seriju poskupljenja koja su sprovedena u zemlji kao rezultat finansijskih poteškoća.

Još jedan popularan čin solidarnosti poslat je LGBTK+ zajednici u zemlji pošto su studenti razvili veliku zastavu duge:

ODTÜ mezuniyet töreninde öğrenciler dev gökkuşağı bayrağıyla Devrim’de esti geçti💃💃🌈🌈

Şanın yine yürüyor lubunya 😍🌈💜#ODTÜ

pic.twitter.com/egMINylVHT

— Üniversiteli Feminist Kolektif (@feministkolektf) 26. jul 2023

Studenti su izazvali revoluciju tokom ceremonije dodele diploma ODIT-a svojom ogromnom zastavom duge. Tvoja slava opet maršira lubunja.

Lubunja je turski sleng izraz koji se koristi da opiše one koji se identifikuju kao netipični.

U nekim slučajevima, studenti su odlučili da iznesu svoje zabrinutosti pojedinačno, poput Melise Caimaz, koja je razvila zastavu duginih boja tokom ceremonije diplomiranja u provinciji Usak. Caimaz se suočila sa pretnjama smrću i javnom sramotom, dok je univerzitet rekao da je pokrenuti formalni postupak protiv studentkinje. Gnev protiv LGBTK+ ne obuhvata samo univerzitete. Kada je osnovna škola u Istanbulu ukrasila zid dugom za ceremoniju diplomiranja, direktor škole i jedan nastavnik otpušteni su sa posla nakon što je bivši gradonačelnik Ankare, İbrahim Melih Gokcek pokrenuo ovo pitanje na Twitteru:

BU KADIN ÖĞRETMENSE DERHAL AÇIĞA ALINMALI…

ÇOCUKLARIMIZI EŞCİNSELLİĞE İTENLER ÇOCUKLARIMIZIN KATİLLERİDİR,.. https://t.co/qEVvBL6Z0m

— İbrahim Melih Gökçek (@06melihgokcek) 16. juna 2023. godine

Ako je ova žena učiteljica, mora se odmah otpustiti. Oni koji našu decu guraju ka homoseksualizmu, ubice su naše dece.

Za bivšeg gradonačelnika, sve što uključuje dugine boje je LGBTK+ propaganda. U drugom tweetu, on je ciljao bolnicu u provinciji Kocaeli jer su njeni spoljašnji bolnički paneli ofarbani u šarene boje. Uopšteno govoreći, pod vladavinom AKP-a, naglasak na porodičnim vrednostima i prikazivanje LGBTK+ osoba kao pretnje ovim vrednostima bio je deo narativa koji su kao oružaje koristli lokalni političari, uključujući predsednika Erdogana. Vladajuća stranka već dugo posmatra zajednicu kao „virus” i „otrov”.

Odgajanje pobožnih pokolenja

Nezavisni stručnjaci za obrazovanje u zemlji izražavaju zabrinutost zbog propadanja obrazovnog sistema više od jedne decenije. Oni su tvrdili da se postojeći sistem preuređuje u skladu sa nastojanjem aktuelne vlade da podigne „pobožne generacije“ i stvori „novu Tursku“. Ovi napori datiraju iz 2012. godine kada je Turska pod vođstvom tadašnjeg premijera Erdogana, zamenila stari sistem u kojem se obavezno obrazovanje sastojalo od pet godina osnovne i tri godine srednje škole (5+3) sa četvorogodišnjim fazama za osnovnu, srednju i višu školu (4+4+4) bez ikakvih konsultacija ili debata. Iako progresivna na prvi pogled — podizanje obaveznog obrazovanja na dodatne četiri godine — ova promena je podvrgla decu verskom obrazovanju u ranijem uzrastu. To je omogućilo da se nivo srednjeg obrazovanja zameni imam-hatip školama (stručne škole za obrazovanje imama i propovednika), koje nude islamsko obrazovanje samo učenicima na nivou srednje škole. Druge promene koje je uvela država — kao što su centralizovani prijemni ispiti u sve srednje i visoke škole 2014. — „transformisale su verske škole iz selektivne opcije u centralnu instituciju u obrazovnom sistemu“, napisao je kolumnista Orhan Kemal Cengiz. Jer ako učenik nije uspeo da dobije određeni broj bodova da obezbedi ulazak u javnu školu, ne bi imao drugog izbora nego da se upiše u školu imam-hatip, objasnio je Cengiz. Prema Rojtersovom istraživanju iz 2018. godine, potrošnja na škole imam-hatipa udvostručila se do 2018. godine, a broj upisanih učenika porastao je pet puta. Od tada je otvoreno mnoštvo novih imam-hatip škola.

Država je 2016. godine uvela i novu meru prema kojoj svi kandidati za nastavnike moraju da polože Usmeni ispit. Evaluacioni ispit je kritikovalo nekoliko obrazovnih sindikata u to vreme zbog njegove neprozirne strukture i irelevantnosti. U svojoj evaluaciji, sindikati su izrazili zabrinutost da dok je ovakav usmeni ispit bio praksa iu drugim zemljama, u Turskoj se ovaj ispit koristi kao primarni metod koji određuje da li potencijalni kandidat može da postane nastavnik.

Erdogan je je 2016. obezbedio pravo da imenuje rektore univerziteta koje je prethodno biralo akademsko telo svake škole. Teorija evolucije je 2017. uklonjena iz nastavnog plana i programa u turskim školama, uprkos kritikama. U julu 2023. turski ministar obrazovanja Jusuf Tekin predložio je osnivanje škola za devojčice — izjavu od koje je od tada odustao zbog negodovanja javnosti.

Ono što država, međutim, ne vidi je dugoročan uticaj ovako oštrih kontrolnih mehanizama. Već nakon čistki nakon neuspelog pokušaja državnog udara, kao i sve veće polarizacije, mnogi su ili otišli ili o tome razmišljaju. U razgovoru za BNE Intellnews, Bekir Agirdir, direktor istraživačke konsultantske kuće Konda, napominje da iako odliv mozgova nije novost, razlozi za odlazak su politički.