Učesnici samita BRIKS-a 2017, 4. septembra 2017. godine, Sjamen, Kina. Fotografija od Presidential Press and Information Office sa Wikimedia Commons (CC BY 3.0).

Poslednjih godina, grupa zemalja BRIKS-a, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, ima ozbiljno prisustvo u globalnoj ekonomiji. Sa značajnim iskoracima koje je ova grupa postigla, sve veći broj afričkih zemalja izražava veliko interesovanje da postanu deo ovog uticajnog saveza.

Mišljenja analitičara o opipljivim dostignućima BRIKS-a od njegovog osnivanja 2009. godine se razlikuju. Dok neki analitičari smatraju da treba čekati i posmatrati da bi se procenio budući potencijal ove grupe, drugi tvrde da je BRIKS već premašio očekivanja. Međutim, neki glasovi naglašavaju potrebu za realnijim mapiranjem puta za tu grupu.

Zemlje BRIKS-a su 2014. godine osnovale Novu razvojnu banku (NDB), dajući joj početnu investiciju od 50 milijardi dolara. Ova finansijska institucija je zamišljena kao alternativa dominantnim zapadnim institucijama poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje su se suočile sa kritikama zbog nametanja stroge ekonomske politike zemljama u razvoju. NDB nudi zemljama članicama protivtežu, obezbeđujući pristup finansiranju razvoja bez ograničenja koja se vezuju za Svetsku banku i MMF. U vezi sa tim, zemlje BRIKS-a su uvele Aranžman o kontingentnim rezervama, osmišljen da ponudi finansijsku pomoć državama članicama koje se bore sa problemom plaćanja u vremenima ekonomskih previranja.

Očekuje se da će se ovogodišnji samit BRIKS-a, koji se održava u Johanesburgu od 22. do 24. avgusta, usredsrediti na diskusiju o proširenju članstva ove grupe. Međutim, postoji zabrinutost jer izgleda da svi sadašnji članovi ne podržavaju proširenje. Izveštaj lista South China Morning Post otkriva da Indija i Brazil imaju rezerve zbog straha od razvodnjavanja njihovog postojećeg uticaja unutar bloka. Indija je posebno oprezna, s obzirom na to da bi uključivanje novih članica potencijalno moglo da pojača strateški uticaj Kine, posebno pošto Peking održava bliske veze sa nekim od potencijalnih novih članica, među kojima su Alžir, Iran, Argentina, Etiopija i Nigerija.

Zanimljiv aspekt koji treba primetiti je dinamika Rusije i Kine, istaknutih članica BRIKS-a koje nastoje da oblikuju dnevni red alijanse. Obe zemlje sebe doživljavaju kao zarobljene i izolovane strategijama obuzdavanja koje primenjuju SAD i njihovi saveznici, pri čemu se Kina suočava sa neprijateljskim savezom u svojoj okolini, a Rusija se bori sa antiruskim savezima u istočnoj Evropi. Pored toga, ekonomske akcije usmerene na suzbijanje njihovog uticaja, kao što su trgovinski rat SAD i Kine i sankcije Rusiji, podstakle su ideju BRIKS-a. Za Rusiju i Kinu, BRIKS služi kao kontramera naspram napora SAD za obuzdavanjem.

Južna Afrika je 2010. godine postala prva afrička zemlja koja se pridružila grupi BRIKS. Od svog uključivanja, bila je aktivna u promovisanju širenja alijanse kako bi se priključile druge afričke zemlje. Sadašnji predsedavajući BRIKS-a, Južna Afrika je otkrila u jednom izveštaju za VOA News da je preko 40 zemalja izrazilo interesovanje za pridruživanje alijansi, što pokazuje sve veću privlačnost ovog bloka.

Etiopija je pokazala snažnu želju da se pridruži BRIKS-u. Ministarstvo spoljnih poslova Etiopije je 29. juna ove godine zvanično objavilo podnošenje prijave za pridruživanje konzorcijumu zemalja u razvoju u okviru BRIKS-a. Članak koji je objavio portal The Conversation baca svetlo na strateške razloge zbog kojih je Etiopija zainteresovana za pridruživanje BRIKS-u. Kao prvo, njeni pogoršani odnosi sa zapadnim silama zbog zabrinutosti za ljudska prava mogli bi biti razlog za traženje članstva u BRIKS-u, jer bi to zemlju učinilo strateški važnijom i potencijalno podstaklo zapadne sile da umanje značaj pitanja ljudskih prava u Etiopiji. Kao drugo, sa brzo rastućom ekonomijom, Etiopija traži alternativne puteve za rast, posebno kroz snažne ekonomske veze sa Kinom i Indijom. Pristupanje BRIKS-u bi moglo da unapredi saradnju i privuče investicije. Kao treće, pridruživanjem BRIKS-u, Etiopija bi mogla da dobije bolju poziciju u pregovorima sa MMF-om i da potencijalno bude deo izazova dominaciji američkog dolara kroz stvaranje nove valute BRIKS-a. Kao četvrto, sile BRIKS-a generalno podržavaju nemešanje u pitanja drugih država. Konačno, imidž premijera Etiopije Abija Ahmeda mogao bi da ima koristi od članstva u BRIKS-u, vraćanjem kredibiliteta i demonstriranjem prihvatanja od strane velikih svetskih sila.

Iako ulazak Etiopije u BRIKS ima i potencijalne rizike i prednosti, mogao bi se protumačiti kao usklađivanje sa alternativnim geopolitičkim blokom. Ovo usklađivanje bi potencijalno moglo da smanji pomoć i investicije zapadnih sila, dok bi istovremeno povećalo strateški značaj Etiopije.

Uporedo sa tim, iako Nigerija nije izričito pokazala interesovanje da postane članica BRIKS-a, u izveštaju lista Leadership navodi se da je Nigerijsko udruženje političkih nauka (NPSA) pozvalo vladu da sledi korake drugih zemalja i da se pridruži alijansi BRIKS-a. Ekonomija Nigerije je pokazala značajan rast sa povećanjem od 6,6 odsto prošle godine i spremna je da nastavi sa napredovanjem, navodi se u izveštaju Bi-Bi-Sija.

Perspektive i mogućnosti

Revnost koju afričke nacije pokazuju prema grupi BRIKS-a naglašava njen potencijal u oblikovanju globalnog ekonomskog pejzaža. Ističe se proaktivna uloga Južne Afrike u zalaganju za širenje BRIKS-a unutar Afrike. Etiopija, Nigerija i druge zainteresovane afričke nacije doživljavaju članstvo kao kapiju ka novim tržištima, investicijama i saradnji u rešavanju zajedničkih izazova.

Nekoliko dimenzija podupire interesovanje afričkih nacija za BRIKS. Ekonomski faktori, pošto zemlje BRIKS-a čine značajan deo globalnog BDP-a, nude ekspanzivne mogućnosti trgovine i ulaganja za afričke ekonomije. Angažovanje u BRIKS-u može privući direktne strane investicije, tehnološki napredak i ojačati izvozne kapacitete.

Štaviše, BRIKS se pojavio kao prepoznatljiv glas koji se zalaže za reforme u globalnom upravljanju i zagovara multipolarnost. Za afričke zemlje, često marginalizovane u globalnom donošenju odluka, BRIKS predstavlja platformu za jačanje njihovog glasa i isticanje njihovih interesa.

Pored toga, zajednički razvojni izazovi predstavljaju plodno tlo za saradnju između BRIKS-a i afričkih nacija. Infrastrukturni razvoj, smanjenje siromaštva i održivi rast imaju veliki odjek na obe strane. Kroz BRIKS, afričke nacije teže da prikupe tehničku podršku i finansijsku pomoć kako bi se efikasno uhvatile u koštac sa ovim izazovima.

Međutim, potencijalni nedostaci se naziru. Izražena je zabrinutost zbog rizika od ekonomske zavisnosti od velikih ekonomija unutar bloka, posebno Kine. Nejednaka partnerstva i nepovoljan trgovinski disbalans mogu potencijalno da eksploatišu afričke resurse. Pored toga, harmonizacija različitih ekonomskih struktura, političkih sistema i nivoa razvoja među afričkim nacijama može predstavljati diplomatske izazove unutar BRIKS-a.

Entuzijazam afričkih nacija da se pridruže BRIKS-u naglašava sposobnost koalicije za transformaciju. Međutim, potencijalna ekspanzija BRIKS-a kako bi se uključile afričke nacije postavlja pitanje da li bi to moglo da pokrene novu eru saradnje jug-jug, pojačavajući ujedinjeni glas ekonomija u usponu na globalnoj platformi. Kako afričke zemlje razmatraju članstvo u BRIKS-u, postaje imperativ da se pažljivo procene njegove implikacije i da se osigura da ono utire put inkluzivnom i održivom razvoju. Ova evaluacija stoji kao kamen temeljac za budućnost koja obećava i koja je obeležena napretkom kroz saradnju.