Autor ilustracije Connectas

Napisao Kristijan Asensio na portalu Connectas a Globalni Glasovi objavljuju u sklopu medijskog partnerstva.

Iako je njeno radno mesto u Meksiko Sitiju, poslednje dve godine Abril živi u Kankunu, sa pogledom na Karibe. Ovde može da pliva na plaži kad god poželi, da se kreće bez automobila, pa čak i da ima vremena da kuva. Rad na Rivijeri Maja, jednoj od najpopularnijih turističkih destinacija u Latinskoj Americi, paradoksalno je njoj doneo više ušteda nego troškova. Ovo je povrh njenog poboljšanog kvaliteta života. „Kada sam radila u kancelariji, stres je bio nemilosrdan. Imala sam vrlo malo vremena da se brinem o sebi. Živeti ovde je mnogo mirnije. Ne moram da trpim saobraćaj i imam zdraviji život“, rekla je ona.

Bilo da se radi o Kankunu, Medeljinu, Kuenki, Buenos Ajresu ili samom Meksiko Sitiju, svi su postali destinacije za digitalne nomade. Odnosno, pojedince koji rade preko interneta sa uglavnom turističkih destinacija, tako da imaju koristi od najboljih cena i mnogih prednosti koje ova mesta nude.

Bytes de Una Nómada Digital | Día 1 en Medellín

(La Ciudad prometida para los Nómadas Digitales en Latinoamérica)

29/Mayo/2023

Mudarse a una nueva ciudad significa miles de cambios a la vez sin darnos cuentas… pic.twitter.com/elWnqgXwrq

— ★GizehCarolina🌴 (@gizehcarolinaa) May 31, 2023

Bajtovi jednog digitalng nomada – 1. dan u Medeljinu

(Grad obećanja za digitalne nomade u Latinskoj Americi)

29. maja 2023. godine

Preseljenje u novi grad znači hiljade promena odjednom, a da nismo ni svesni…

Prema rečima Estebana Terana iz Impaqto Coworking, coworking prostora sa kancelarijama u Kuenki i Kitu u Ekvadoru, digitalni nomadi provode u proseku tri meseca na jednoj destinaciji pre nego što se presele na drugu. Svoje stvari nose u koferu ili rancu. Nemaju problema da troše novac na turizam i zabavu, ali pokušavaju da uštede na hrani. Teran stoga veruje da oni nemaju baš isti uticaj na lokalne ekonomije kao turistički sektor. „Ovaj način života nije za svakoga. Oni se dobro obrazuju pre nego što stignu na odredište. Obično su starosti između 30 i 40 godina, tako da već imaju radno iskustvo i uglavnom rade u IT sektoru, finansijama ili dizajnu“, rekao je on za CONNECTAS.

Ove godine, Ekvador je uveo specijalnu vizu koja dozvoljava legalan boravak u zemlji do dve godine, kao sredstvo za privlačenje digitalnih nomada. Kostarika je 2022. godine uvela vizu koja je dozvolila boravak radnika na daljinu uz dokaz o inostranim ugovorima o radu. Ljudi sa ovom vizom mogu doći u Kostariku i i otići kad god žele. Što se tiče oporezivanja, oni su oslobođeni plaćanja poreza ako su to već učinili u zemlji svog poslodavca. Ipak, oni koji žele da pristupe ovom sistemu moraju imati minimalni mesečni prihod od 3.000 USD.

Meksiko Siti i Medeljin, Kolumbija, takođe primaju značajan broj ovih stručnjaka sa visokim zaradama. Na primer, Meksiko Siti je 2022. godine potpisao ugovor sa onlajn platformom Airbnb kako bi pružio podršku turizmu u najmarginalizovanijim oblastima. Međutim, dolazak nomada takođe izaziva tenzije, uglavnom zbog povećanih troškova života u tradicionalnim kvartovima.

U Meksiko Sitiju, organizacije iz kvartova optužile su vladu gradonačelnice Klaudije Šejnbaum da je grad predala platformama za iznajmljivanje nekretnina, što je dovelo do buma postojećeg fenomena gentrifikacije. Novi stanovnici sa visokim prihodima na taj način preuzimaju istorijska i tradicionalna područja i raseljavaju lokalno stanovništvo zbog povećanih troškova kirije i hrane.

Nakon ove kritike, Šejnbaum je razmotrila šta su drugi gradovi širom sveta uradili da bi ublažili takve uticaje. Iako zvaničnici njene vlade insistiraju na tome da je svaka kritika na mreži čisto anegdotska i da nije potkrepljena brojkama, oni trenutno istražuju situaciju u gradovima poput Barselone, gde domaćini Airbnb-a moraju dobiti posebnu dozvolu za iznajmljivanje ili rizikuju da plate kaznu kako bi se ograničila ova pojava.

Sa pozitivnije strane, Enrike Soto, akademik sa Arhitektonske škole na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, objašnjava da bi privlačenje 5 odsto potencijala na američkom tržištu digitalnih nomada donelo privredi 3,72 miliona dolara. Međutim, on pojašnjava da se moraju razviti posebni propisi kako bi se osiguralo da prvobitni stanovnici ne budu raseljeni. „Moraju biti sprovedene javne politike koje ostvaruju određeni prihod od veće kapitalne dobiti na imovinu kako bi se reinvestiralo u poboljšanja urbane infrastrukture“, rekao je on za CONNECTAS.

El gobierno de Ciudad de México firmó un convenio con Airbnb para atraer a más nómadas digitales a la ciudad, pero muchos capitalinos están siendo desplazados de sus viviendas de alquiler por el crecimiento de esta plataforma. pic.twitter.com/hO9Tb31rV0

— AJ+Español (@ajplusespanol) December 24, 2022

Vlada Meksiko Sitija potpisala je sporazum sa Airbnb-om kako bi privukla više digitalnih nomada u grad, ali mnogi stanovnici glavnog grada su raseljeni iz smeštaja koji iznajmljuju zbog rasta ove platforme. 

Zbog priliva turista i nomada sa visokim prihodima u Medeljin koji utiče na cene, situacija je od optimistične postala zabrinjavajuća. Sandra Arboleda, koja na Airbnb-u izdaje stan u „gradu večnog proleća“, procenjuje da su 30 odsto njenih gostiju digitalni nomadi iz Evrope. Međutim, ona je takođe ugostila Kolumbijce koje privlači klima i zabava u Medeljinu da tamo rade neko vreme.

„Ovaj grad generalno pruža obilje mogućnosti“, objasnila je Arboleda. U stvari, Medeljin se ističe na stranicama koje nomadi koriste za pronalaženje informacija i razmenu iskustava. „Ako želite jeftin život, lepe devojke, pristojnu klimu i jeftine žurke, Medeljin je pravo mesto za vas“, napisao je jedan nomad na engleskom na sajtu Nomad List. Ova stranica na internetu rangira najbolja mesta za život u Latinskoj Americi za digitalne nomade. Meksiko Siti je na prvom mestu, a slede ga Buenos Ajres na drugom i Medeljin na trećem. Poeni su oduzeti od poslednjeg zbog lošeg kvaliteta interneta i zabrinutosti za bezbednost.

Marija Bibijana Botero, izvršna direktorka istraživačkog centra Proantioquia sa sedištem u Medeljinu, rekla je za W Radio: „Da je Medeljin država, imao bi najveći udeo digitalnih nomada na svetu (u odnosu na broj stanovnika).“ Brojke na sajtu Nomad List podržavaju ovo zapažanje. Prema ovoj internet stranici, Medeljin je u vreme pisanja ovog teksta imao 6.400 nomada mesečno, što je veoma blizu gusto naseljenog Meksiko Sitija (7.400 mesečno) i Barselone (6.950 mesečno).

Međutim, optimizam centra Proantioquia je u suprotnosti sa zabrinutošću civilnih organizacija i aktivista. Čak je i gradonačelnik Danijel Kintero na Tviteru ciljao na ovaj fenomen: „Stanovanje u Medeljinu je skuplje zbog manje nezaposlenosti: dostiglo je pojedinačne brojke i sve više mladih ljudi traži nezavisnost. [Takođe] turizam i digitalni nomadi [kažu da je] Medeljin treći najbolji grad na svetu koji treba posetiti.“

Plakati protiv gentrifikacije takođe su počeli da se pojavljuju u tradicionalnim kvartovima srednje ili više srednje klase u Medeljinu, kao što je El Poblado. U video snimku objavljenom na Tviteru, Ana Marija Valje, aktivistkinja protiv ovog fenomena, tvrdi da „Airbnb utiče na cene kirija. Društveno tkivo komuna kao što su El Sentro, El Poblado, Laureles i Belen se raspada jer nema suseda sa kojima bi se gradila budućnost“.

¿Qué pasa con la gentrificación en Medellín? Es urgente que se tomen medidas de fondo.

Hacemos un llamado a los gobiernos distrital y nacional; estamos siendo expulsados de la ciudad. #Gentrificación #Medellín pic.twitter.com/SUt92RuuYv

— Ana María Valle Villegas (@amvallev) March 22, 2023

Šta se dešava sa gentrifikacijom u Medeljinu? Neophodno je preduzeti suštinske mere.

Apelujemo na okružne i nacionalne vlade. Proterani smo iz grada.

Valje objašnjava da lokalni stanovnici ne mogu da se takmiče sa ovim dolarskim platama. „Progresivno gubimo prostore: pristup restoranima, javnim prostorima, osnovnim potrepštinama, između ostalog“, rekla je ona. Za ovu aktivistkinju neophodno je preduzimanje akcije. Ona navodi primer zemalja poput Portugala, koje su se otarasile vize koja je dozvoljavala boravak strancima koji su nalazili smeštaj.

Ali kakvu akciju zapravo mogu preduzeti lokalne i nacionalne vlasti? Zbog delikatne ravnoteže između koristi, uglavnom od priliva strane valute, i problema, poput raseljavanja tradicionalnih stanovnika i njihovog kasnijeg gubitka identiteta, koji je često teško povratiti, ovo je složeno pitanje.

Stručnjaci smatraju da bi jedno rešenje bilo ulaganje značajnog dela sredstava koja stižu preko digitalnih nomada u stambena rešenja sa društvenim uticajem. Za Enrikea Sota, ovo bi donelo više urbane pravde, s obzirom da su mnoga naselja koja trenutno imaju izrazit višak vrednosti u početku to zaradila kroz javna ulaganja. U svakom slučaju, ova rešenja su od vitalnog značaja jer izgleda da se porast nacionalnog ili internacionalnog rada na daljinu neće uskoro završiti.