Slika Ameia Nagarajan ((Propaganda, Lažne vesti))

Dezinformacije su popularna reč i izvor značajnih poremećaja i sukoba širom sveta. Počevši od predsedništva Donalda Trampa — sa njegovim optužbama za „lažne vesti“ — poremećeni izbori i neautentični komentari koji su preplavili diskusije na društvenim mrežama postali su uobičajen, ali veoma iritantan deo onlajn stvarnosti. Značajno je da je tokom pandemije COVID-19 ,nenamerno širenje dezinformacija dodatno opteretilo zdravstvene službe kada je porast zavere bio očigledan izvan pokreta protiv vakcinacije. Vlade, aktivisti i naučnici ulažu značajne ljudske i finansijske resurse u proučavanje fenomena dezinformacija i pronalaženje načina da se izbore sa njom.

Moć dezinformacija

Trenutno kruži nekoliko argumenata o tome šta je dezinformacija i kako funkcioniše. Prvi set se pripisuje načinu rada društvenih medija i drugih IT platformi. Uopšteno govoreći, oni tvrde da društveni mediji koriste algoritme koji favorizuju ekstremne, podele i emocionalno nabijene sadržaje koji često vode do radikalizacije i podstiču više dezinformacija. U istom smislu, specifičnosti upravljanja podacima stvaraju mogućnosti za ciljane informativne kampanje. Zasniva se na pristupu velikim akumuliranim skupovima ličnih informacija, koji se koriste za analizu ljudskog ponašanja i dopiranje do različitih verskih, etničkih i rasnih grupa. Takvi podaci su široko dostupni za prodaju na otvorenom i na crnom tržištu. Promovisani postovi i plaćeni oglasi su alati ciljane komunikacije dostupni na različitim IT platformama, uključujući pretraživače, i imaju značajan uticaj kada se primenjuju na političke informacije.

Drugi skup argumenata je često manje glasan, ali je verovatno važniji. Globalni pad javne sfere u informacionom društvu podiže nivo nepoverenja u vlade i institucije, koje sada nisu u stanju da daju potpune i nepristrasne informacije o društvenim procesima. Ono što je Leah Lievrouv, profesor na Odeljenju za informacione studije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, primetila za izveštaj Pev Research Center-a o budućnosti istine i dezinformacija na mreži još 2017. godine, i dalje je aktuelno i danas:

Toliki igrači i interesi vide onlajn informacije kao jedinstveno moćan oblik individualnog delovanja i javnog mnjenja na načine koji služe njihovim ekonomskim ili političkim interesima (marketing, politika, obrazovanje, naučne kontroverze, identitet i solidarnost zajednice, ‘guranje’ itd.). Ovi veoma različiti akteri bi se verovatno suprotstavili (ili pokušali da potkopaju) tehnološke ili političke intervencije ili druge pokušaje da se osigura kvalitet, a posebno nezainteresovanost informacija.

Istovremeno, posmatrači kao što su novinari i neprofitni sektor možda neće pratiti javni interes, već su povezani sa komercijalizacijom informacija u informacionoj ekonomiji. Nedostatak institucionalizovanih foruma za razmatranje gura ljude ka društvenim medijima, koji su postali gotovo isključiva platforma za učešće u društvenom i političkom životu, kao i mesto koje podstiče društvenu polarizaciju, ksenofobiju i širenje lažnih vesti.

Ipak, nisu samo problemi građanskog konteksta ono što može pojačati širenje dezinformacija, već i uloga građana u konzumiranju i deljenju informacija. Istraživanja o psihologiji dezinformacija naglašavaju da ljudi, u proseku, nisu ni nesposobni da razlikuju lažne informacije od pravih, niti su voljni da dele informacije koje obmanjuju. Jedan od pokretača koji utiču na širenje dezinformacija koji naučnici priznaju je fenomen  „lenjeg razmišljanja” — obrazac razmišljanja koji zahteva manje kognitivnih napora.Ljudi, takvi kakvi jesu, imaju tendenciju da prate svoje emocije i intuiciju kada konzumiraju i dele sadržaj i donose odluke na osnovu ne samo sadržaja već i metapodataka medijske stavke, kao što je pretpostavljena autentičnost autora publikacije ili broj angažmana.

Današnja apokalipsa dezinformacija je vođena mešavinom ovih faktora: degradirajući politički kontekst, nedostatak napora IT platformi i jednostavna činjenica ljudske prirode. Postoji jaka zabrinutost da bi čak i složena kampanja dezinformacija koja se oslanja na uspeh u sva tri pravca mogla da podstakne negativnu promenu stava među ljudima. Ovo je uprkos činjenici da IT profesionalci koji se bave onlajn kampanjama uticaja ili marketingom navode da, u proseku, uticaj ciljanog oglašavanja u političkoj i marketinškoj komunikaciji ima mali efekat na ciljane grupe. Drugim rečima, ciljana reklamna kampanja može da ubedi osobu sa već uspostavljenim stavom, ali nije dovoljna da napravi radikalnu promenu u načinu razmišljanja pojedinca. U svojoj knjizi Network Propaganda (Mrežna propaganda), Benkler, Faris i Roberts sugerišu da, iako je važno posmatranje manipulacije podacima i širenja dezinformacija na mreži, vredi zapamtiti uticaj koji oni imaju, a ruski napori u vezi sa dezinformisanjem su imali vrlo mali uticaj, ali su ipak iskoristili postojeće sukobe unutar američkog društva.

Zašto ruske dezinformacije deluju usred rata u Ukrajini?

Nedavni porast dezinformacija oko rata u Ukrajini naglašava zanimljiv obrazac. Dok se ukrajinska informativna kampanja čini uspešnom u pružanju snažne i uticajne agende u zapadnim zemljama, ruske dezinformacije ciljaju ostatak sveta, uključujući zemlje BRIKS-a, Aziju i Afriku. Suprotno narativima ukrajinske strane koja ima za cilj da podigne svest o ratnim zločinima koji se tamo dešavaju ili da demonstrira snagu ukrajinskog otpora, ruska kampanja dezinformacija se vodi na raštrkani način, šireći poruke koje implicitno imaju za cilj da rezonuju sa postojećim stavovima u ciljanim populacijama.

Kako Carl Miller, direktor Centra za analizu društvenih medija pri Demos think tanku u Londonu, tvrdi u svom članku za The Atlantic:

Kampanje dezinformacija su daleko efikasnije kada imaju moćnu istinu u svojoj srži i koriste tu istinu da vode diskusij. Jednostavna činjenica je da je u mnogim delovima sveta antipatija prema Zapadu duboka, a simpatija prema Rusiji stvarna. Upravo u ovim kontekstima očekujem da operacije uticaja budu ciljane – i da deluju.

Nedavno istraživanje njegovog tima koje analizira korpus postova sa heštegovima #istandwithputin (#ja sam uz Putina) i #istandwithrussia (ja sam uz rusiju) naglašava kruženje narativa o zapadnom licemerju, ekspanzionizmu NATO-a i solidarnosti BRIKS-a u odabranim regionima.
Karl Miler, @carljackmiller, 18. mart 2022
Odgovor na @carljackmiller
Malo drugačije prikazivanje koje bi trebalo da vam omogući da zumirate da biste bolje videli lokacije naloga. V. jezičke koncentracije, posebno sa pro-BJP/hindi računima, kao i sa Južnom Afrikom, povezane sa dužim, labavijim tunelima azijskih/indijskih izveštaja koji imaju tendenciju da se mešaju na engleskom

Karl Miler, @carljackmiller: Ljudi su tražili još neke primere poruka. Iako ne volim da pojačavam, važno je pokazati retoričko pozicioniranje koje se ovde koristi.
Osudi Rusiju ili ćeš biti na pogrešnoj strani istorije.
Onda sigurno niste čuli šta se dešava u Ukrajini

Ljudi su tražili još neke primere poruka. Iako ne volim da pojačavam, važno je da pokažem retoričko pozicioniranje koje se ovde koristi. pic.twitter.com/SL2UZjc6KA

— Karl Miler (@carljackmiller) 19.3.2022

Uprkos činjenici da je ruska strategija digitalne dezinformacije vođena i isporučena savremenim IT alatima, ona je u suštini slična propagandnim tehnikama. Cilj je da se određeni narativi legitimišu ubacivanjem u medijski ekosistem, a zatim ponavljanjem kako bi postali novi zdrav razum za stanovništvo. On je pojačan internet tehnologijom, omogućavajući proizvodnju lažnog sadržaja, ali verodostojnog za neiskusne ili nepažljive, koji oponaša stvarnost.

Povratak propagandi

Uprkos vidljivoj efikasnosti dezinformacija, publika mora biti spremna da dođe do promene stava. Ovo može biti a rezultat onoga što je Jackues Ellul konceptualizovao još 1960-ih kao pre-propagandu — uslovljavanje umova ogromnom količinom nekoherentnih informacija, koje su već izdate u skrivene svrhe i koje se predstavljaju kao „činjenice“ i kao „obrazovanje“, koje je „bez direktne ili primetne agresije ograničeno na stvaranje nejasnoća, smanjenje predrasuda i širenje slika, očigledno bez svrhe.” Prethodna propaganda u suštini postaje osnovni cilj geopolitičkih informativnih kampanja Kremlja, dok ruski trolovi usvajaju tehnike hladnog rata: od prekida američkih izbora 2016. do slučaja koji opravdava rusku invaziju na Ukrajinu.

Objašnjavajuća moć pojma „pre-propaganda“ postaje očiglednija u poređenju sa preterano korišćenim terminom dezinformacija. Mnoge kampanje manipulacije informacijama postaju sofisticiranije i raspršenije, sa ciljem da imaju psihološki efekat na publiku stvaranjem alternativne slike stvarnosti. Dezinformacije su samo jedan od elemenata koji proizvode informativni uticaj na društvenu imaginaciju strukturiranu oko dominantnih narativa i ideja.

Da se vratimo na slučaj Rusije, ne sme se zanemariti reakcija šire javnosti koja je svesrdno podržavala invaziju, uprkos snažnom negativnom odnosu prema ratu. Ovo je snažan dokaz domaće propagande koja je koristila mnogo dezinformacija da bi vremenom oblikovala stavove javnosti. U ovim slučajevima, kao iu slučajevima koji dolaze, fokusiranje na dezinformacije same po sebi i ciljanje lažnih vesti možda neće biti dovoljno da se spreči politički poremećaj i sukob.

Posetite stranicu projekta za više tekstova iz Monitor neslobode.