Ovaj članak novinarke Marine Bakieva prvi put je objavljen u Geneva Solutions. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde kao deo ugovora o podeli sadržaja sa Globalnim glasovima.
Predstavnici LGBTK+ u ukrajinskoj vojsci se retko prikazuju. 2018. godine, Viktor Pilipenko, otvoreni gej veteran Dobrovoljačkog bataljona Donbas, odlučio je da to promeni formiranjem LGBT vojske, sindikata vojske, veterana i dobrovoljaca koji se bore za jednaka prava. Ovaj članak istražuje kako je nastala njegova ideja, zajedno sa pričama dva druga vojnika iz LGBTK+ zajednice koje je sindikat podržao.
‘Bili smo ovde’
Oko 330.000 Ukrajinaca učestvovalo je u vojnoj operaciji ukrajinske vlade protiv militanata predvođenih Rusijom na istoku zemlje od 2014. godine, ali nema javnih informacija o tome koliko je bilo tih pripadnika LGBTK+ zajednice.
Ovo je motivisalo Bili smo ovde, fotografski projekat nastao u Kijevu koji uključuje pripadnike ukrajinskih snaga različitog pola i seksualne orijentacije. Slike je snimio Anton Šebetko, ukrajinski umetnik i fotograf koji živi u Amsterdamu.
„Projekat „Bili smo ovde“ ima za cilj da osvetli ljude koji su, s jedne strane, moderni heroji ukrajinskog društva, a s druge, koje većina njihovih sunarodnika ignoriše“, rekao je Šebetko .
Većina ljudi na fotografijama ima pokrivena lica. Jedan od vojnika, Viktor Pilipenko, izašao je tokom izložbe, postavši prva gej osoba u Ukrajini za koju se znalo da je učestvovala u rusko–ukrajinskom ratu.
Taj trenutak je takođe označio početak stvaranja LGBT Vojske, jer je inspirisao Pilipenka da osnuje udruženje. Sindikat deli priče LGBTK+ vojnika na svojoj Instagram stranici kako bi podigao svest o zajednici i profilima ljudi koji su lezbejke, gej, biseksualci, transrodni, interseksualni, čudni i drugi različiti identiteti u oružanim snagam. Priče dvoje ljudi objavljene su u nastavku.
Od modela za crtanje do oficira za vezu
Ilija Leontiev, 24 godine, služi u snagama teritorijalne odbrane Kijeva. Želeo je da se pridruži vojsci i pre sveopšteg rata. 24. februara Leontjev je planirao da radi kao model za crtanje na univerzitetu sve dok ga zvuk sirena nije probudio u 4 sata ujutro.
„Nisam mogao da verujem da se ovo zaista dešava“, rekao je. Njegova prva reakcija bila je da kontaktira svoju porodicu i proveri da li su dobro. „Onda sam spakovao torbu i počeo da razmišljam šta dalje“, priseća se on.
Leontjev je završio kao oficir za vezu u snagama teritorijalne odbrane. Njegova uloga je da popravlja mreže, postavlja antene i programira voki-tokije.
„Snage teritorijalne odbrane su dosta drugačije od vojske i od onoga što sam očekivao. Mislio sam da ću dobiti puno fizičkog treninga i uravnoteženu ishranu, ali nije tako. Bilo je veoma zastrašujuće kada je došlo do granatiranja i kada je projektil pao 150 metara dalje“, rekao je Leontjev.
Pre rata, Leontjev je posećivao noćni klub u ulici Kirilovska u Kijevu. Poznato je da je klub veoma prijateljski nastrojen prema LGBTK+ zajednici i da je bio izložen napadima ekstremno desnih organizacija, koje su često bile nasilne i agresivne.
Leontjev kaže da ne voli konfrontaciju i da je pažljivo birao sagovornike i teme za razgovor.
„Nisam se lično suočio sa bilo kakvom agresijom: ni u teritorijalnoj odbrani, ni u svakodnevnom životu. Ali znam da neki ljudi u teritorijalnoj odbrani nisu LGBTK+ prijateljski raspoloženi“, rekao je on.
Uprkos nekim negativnim iskustvima sa kojima se suočava njegova zajednica, Leontjev veruje da Ukrajina postaje sve tolerantnija i da je manje diskriminacije.
„Važno je priznati da i predstavnici LGBTK+ učestvuju u ratu“, rekao je on. „Mi branimo svoju državu na isti način kao i drugi. Mnogo ljudi me podržava, posebno nakon što sam izašao. Dakle, LGBTK+ vojska ima veoma važnu ulogu.”
Zamenik načelnika medicinske jedinice: ’Tek kasnije sam počeo da se prihvatam u potpunosti’
Ivan Gonzik, 26 godina, kaže da je krajnje vreme da Ukrajinci naprave odlučujući korak ka prihvatanju LGBTK+ zajednice.
„Blizu smo prihvatanja u Evropskoj uniji. Mi nismo u Rusiji. Ovde u Ukrajini mi nismo homofobična zemlja“, rekao je Gonzik. „Svi su zajedno u ovom teškom trenutku: bez obzira da li su homoseksualci ili strejt. Oni zajedno volontiraju; pridružuju se oružanim snagama Ukrajine. Ovo bi trebalo da nas ujedini i da okonča sve nesporazume.”
Tako je završio kao vojni lekar u zoni ATO — oblasti gde je ukrajinska vlada izvela vojnu operaciju protiv militanata predvođenih Rusijom — u Bahmutu u Donjeckoj oblasti.
Gonzik se sada pridružio svojim snagama teritorijalne odbrane. „Moja odgovornost je da usmeravam vojnike u bolnicu, da predajem taktičku medicinu, da snabdevam vojnike lekovima i da koordiniram rad drugih vojnih medicinara“, rekao je on.
Gonzik nije odmah otkrio svoju seksualnu orijentaciju. „Nisam pričao o tome“, rekao je. „Počeo sam da prihvatam sebe u potpunosti tek nešto kasnije. Kada sam potpuno prihvatio sebe, shvatio sam šta mi je prijatno i kako da se predstavim društvu. Moj život na ovom svetu je postao mnogo bolji”.
Istopolni parovi se suočavaju sa mnogim pravnim poteškoćama u Ukrajini. Njima je zabranjeno da sklapaju brak, imaju i usvajaju decu, dele imovinu, pristupaju lekarskim posetama, učestvuju u postupku sahrane svojih partnera i ne mogu biti imenovani u testamentu svog partnera.
Život LGBTK+ zajednice nije ništa bolji u Rusiji. U zemlji je na snazi zakon o „gej propagandi“ “„koji ima za cilj da zaštiti decu od informacija koje se zalažu za poricanje tradicionalnih porodičnih vrednosti“ — čime im se praktično uskraćuje pravo na informacije o rodnoj ili seksualnoj raznolikosti — a LGBTK+ osobe u Čečeniji se maltretiraju i ubijaju. Gonzik kaže da mu nije žao Rusa.
„Posle onoga što su uradili našoj zemlji, pa čak i nakon što sam video predstavnika LGBTK+ u njihovoj vojsci, nemam nikakvog saosećanja za njih, čak ni u odnosu na njihove anti-LGBTK+ zakone“, rekao je on.
„Oni su izabrali svoju vladu i nastavljaju da plešu uz melodiju vlade. Naša glavna uloga je da izbacimo ovo smeće sa naših ukrajinskih teritorija i sprečimo ih da stvaraju svoje zakone na našoj zemlji. Kada su na svojoj zemlji, mogu da rade šta god žele“, dodao je Gonzik.
TLGBTK+ zajednica je još uvek marginalizovana u ukrajinskom društvu
Iako seksualna raznolikost u Ukrajini nije zabranjena ( zakonita je od nezavisnosti 1991.), LGBTK+ zajednica se dugo suočavala sa stigmom i marginalizacijom. Samo u poslednjih mesec dana Ukrajinci su bili svedoci govora mržnje prema LGBTK+ zajednici od najmanje dve javne ličnosti.
Ranije ovog meseca, pevačica i članica ukrajinskog žirija Evrovizije Irina Fedišin rekla je da među učesnicima Evrovizije ima mnogo pripadnika LGBTK+ zajednice, pa joj je bilo teško da gleda emisiju, nazvavši LGBTK+ predstavnike „grešnicima“.
Drugi slučaj dogodio se ranije sa gradonačelnikom ukrajinskog grada Ivano-Frankivska. Govoreći na Maršu za život i porodične vrednosti početkom maja, Ruslan Martsinkiv je rekao da „gej čovek ne može biti patriota, samo hrišćanin može biti patriota“. Obe ličnosti su javno kritikovane zbog svojih reči.
Zi Famelu, trans muzičar koji je bio primoran da se preseli iz Ukrajine u Nemačku, rekao je u objavi na Instagramu: „iako je moja priča poznata u celom svetu, od Italije do Japana, od Turske do Brazila, ne želim da budem zapamćena kao žrtva zločina iz mržnje. Ja sam Zi Famelu, ljudsko biće, ćerka, umetnica, i spremna sam za sledeće poglavlje mog putovanja. Ja biram radost,” rekla je ona na Instagramu.