Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Da li su ovo lude ideje ili poslednja šansa za spasavanje afričkih nosoroga?

Northern white rhino

Daleko brojniji od kritično ugroženih severnih belih nosoroga, južni beli nosorog je ugrožen od povećanog broja krivolovaca. Fotografisao Flickr korisnik Elizabeth Haslam. CC-BY-NC-SA 2.0

Ovaj post Adam Welza je prvo bio objavljen na stranici Ensia.com, časopisa koji ističe međunarodna rešenja na okolinu u postupku, a objavljuje se ovde u skladu sa dogovorom o podeli sadržaja.

Tokom 1909.godine, nakon što je završio svoj drugi mandat kao predsednika SAD-a, Teodor Ruzvelt je vodio ambicioznu ekspediciju u Istočnoj Africi kako bi lovom pribavio uzorke za najpoznatije muzeje u Americi. Zajedno sa svojim sinom Kermitom i grupom prirodnjaka, on je prikupio hiljade životinja – od slonova do oštrokondži, od velikih grabljivica do sitnih ptica pevačica. Kao nagradu, ova ekspedicija je dobila 4 tone soli koju su brojne ekipe afričkih nosača preneli preko nepregledne savane, a od kojih su neki umrli na putu.

Konačna nagrada Ruzeveltovog epskog naučnog safarija je nilski nosorog, tajanstveni tip četvorougaonih usta nosoroga koji se moze naći uz gornji tok Nila u regiji danas poznatoj kao južni Sudan i severna Uganda. Zoolozi napominju da postoji neverovatna sličnost sa tzv. belim nosorogom u južnoj Africi, ali da je manji, te da je bio odvojen od južnog belog hiljadama milja. Da li nilski i beli nosorog pripadaju istoj vrsti? Stručnjaci se ne mogu složiti.

Teddy i Kermit su ubili samo devet nilskih nosoroga , iako su videli na desetinu više. “Premalo se zna o tim severnim nosorozima četvorougaonih usta kako bi bili sigurni da oni nisu polako počeli da izumiru”, napisao je Ruzvelt. “Nismo imali nameru da ubijamo samo zbog trofeja.”

Mi smo strmoglavo krenuli u eru u kojoj nam nova tehnologija može dopustiti da spasimo vrste za koje se smatralo da su osuđene na propast, ali u kojoj su pretnje dolazile u dosad nezamislivim oblicima. Ruseveltov oprez je potvrđen: nilski nosorozi, pošto su bili žrtve trofejnog lova i krivolova desetinama godina, nalaze se na samom rubu izumiranja. Danas poznat kao severni beli nosorog, od kojih na svetu postoje samo njih pet , svi zatvoreni i nijedan ne može da se razmnožava. Južnom belom nosorogu preti nestanak zbog napada od strane krivolovaca – iako je to na svetu najbrojnija vrsta nosoroga, s možda 20.000 preostalih, konzervatori procenjuju da ako ubijanje nastavi da raste po trenutnim stopama, svi divlje južni beli nosorozi mogli bi nestati u roku od 12 godina.

Visokoprofilisano stanje srodnih vrsta je izneo zbunjujuće mnoštvo predloženih rešenja, od kojih su mnogi podstakli ozbiljne etičke dileme, rizike nenamernih i zabrinjavajućih posledica, ili se oslanjaju na nedokazane tehnologije. Mi srljamo u eru u kojoj nova tehnologija može dozvoliti da spasimo vrste nekada smatrane osuđenim na propast, ali koje sa sobom nose i pretnje u dosada nezamislivom obliku sa kojima glavni zaštitnici divljih zivotinja se ne mogu nositi.

Konzervacija dubokim hlađenjem

U vreme Tedija Ruzvelta, spasavanje vrsta uključivalo je nešto više od proglašavanja nezakonitim lovom i zaštitom mesto gde mogu živeti. To je ili uspevalo, kada je u pitanju američki bizon, ili nije, kao sa preriskom kokoškom, prizema severno američka ptica čiji je nestanak 1932. uticao (uključujući genetske probleme kao posledica parenje životinja u bliskom srodstvu) na to da konzervatori nisu imali znanja ili alata za rešavanje u to vreme.

Northern white rhino cells Među zamrznutim ćelijama sačuvanim u Zoo vrtu San Diego, Zavod za istraživanje zaštite “Zamrznuti Zoo” su uzorci od 12 nilskih (severnih belih nosoroga). Fotografija ljubaznošću San Diego Zoo.

Da je nilski nosorog bio u sadašnjoj nevolji pre jednog veka, sigurno bi izumrli do sada. Međutim, današnji konzervatori misle da mogu biti spaseni proširivanjem granice reproduktivne nauke.

Tri od preostalih pet nilskih nosoroga, dve ženke i jedan mužijak žive u Ol Pejeta Komitet za očuvanje prirode, životinjskih vrsta i prirodnih izvora u Keniji. Ove životinje se do sada nisu uspele uzgojiti zbog različitih reproduktivnih problema. Nemački i južnoafrički istraživači će sada osvojiti nove tehnike veštačke oplodnje na grupi južnih belih nosoroga u južnoj Africi koja će se primenjivati u najkraćem mogućem roku na nilskim nosorozima u Keniji u upornim pokušajima da se uzgaji jedan od njih.

U Zoo Zavodu za istraživanje zaštite “Zamrznuti Zoo” lociranom u San Dijegu “Frozen Zoo” se nalaze ćelije mnogih ugroženih životinja, uključujući i 12 pojedinačnih nilskih nosoroga duboko zamrznutih u tekućem nitrogenu. Paralelnim radom uz nemačko/južnoafrički trud, razvija se plan osoblja Zamrznutog Zoo-a da se koristi tehnikom razvijenom na Istraživačkom Institutu Scripps kako bi se preobrazile zamrznute ćelije nilskog nosoroga u matične ćelije, koje bi se onda teoretski mogle koristi za stvoranje embrijona koji se mogu inkubirati u južne bele nosoroge u zoološkom vrtu. Mnoge delove slagalice bi tek trebalo shvatiti, a tim iz San Diega je upravo dobio subvenciju zadatak da mapira genetske razlike između nilskih i južnih belih nosoroga, koje predstavljaju vitalne delove procesa.

Neki konzervatori strahuju da će se, ako naučnici shvate kako je moguće napraviti novu životinju iz sačuvanih ćelija jeftino pohranjenih u boci, da tako kažemo, se poreski novac usmeriti daleko od očuvanja na oblasti koje su više popularne odmah. Takođe postoje strahovi da mladi nilski nosorozi odhranjenih u zatočeništvu od strane južnih belih nosoroga ne mogu biti naučeni ponašanju vitalnom za njihov opstanak u divljini. Možemo li zaista reći da smo spasili nilske nosoroge ako se ponaša kao južni beli nosorog? Koliko je važno naučiti “kulturu” kako bi održavala narav vrste, a kako ćemo to oživeti?

Dirljivo iskustvo

Koraci koji se poduzeti kako bi se spasili južni beli nosorozi od nemilosrdnih nasrtaja od nikad bolje organizovanih krivolovaca i krijumčara – koji prodaju njihove rogove za izvanredne svote u Aziji potrošačima koji veruju da rog nosoroga leči rak i ostale bolesti i poslovnim ljudima koji traže statusne simbole – su ništa manje ispunjeni neizvesnošću.

Veliki projekti za translokaciju sada sele stotine nosoroga iz Krugera i rizik da ih sačuvaju je na drugim parkovima. Najveća populacija južnih belih nosoroga, možda oko 7.000 životinja, nalazi se u Južnoj Africi Nacionalni Park Kruger. To je epicentar svetskog krivolova nosoroga: 827 mrtvih tela je tamo pronađena 2014. godine, a stvarni broj krivolovljenih može biti preko 1.000. Uprkos pojačanju rendžerima parka s vojnim jedinicama i prikupljanju opsežnih obavještajnih podataka o krivolovnim bandama, vlasti parka nisu bile u stanju da zaustave pokolj.

Ali, mnogi Južnoafrički konzervatori su oprezni prema translokaciji nosoroga, jer oni su skupi a krivolovci su vrlo mobilni, i sada koriste helikoptere u niskom letu i opremu za noćni vid kako bi pronašli nosoroge u udaljenim područjima. Velika translocirana populacija mogla bi postati novi “magnet za krivolov,” privlačeći krivolovace na ranije bezbrižna mesta. Nacionalni ponos takođe ulazi u igru; slanjem nosoroge u druge zemlje, neki Južnoafrikanci doživljavaju kao priznavanje poraza.

Pažljivo osmišljene translokacije su provereni deo prakse čuvanja, te su korištene za povećanje populacije nosoroga i spašavanja mnogih drugih vrste u prošlosti. Jasno, troškove translokacije nosoroga trebalo bi razmotriti u kontekstu i mogućnosti stvaranja novih magneta za krivolovce (i ti se problemi mogu rešiti samo pomeranjem male, pomno odabrane grupe životinja). Zagubljeni nacionalni ponos predstavljao je propast poslednjoj divljoj populaciji nilskih nosoroga, koji su živeli u Garamba Nacionalnom Parku u Demokratskoj Republici Kongo.
U ranim 2000tim konzervatori su planirali da prenesu neke od preostalih 30-ak životinja u Keniju kako bi stvorili osiguranje za populaciju. Nacionalistički političari Konga doprineli su zastoju prenosa, krivolov se intenzivirao, a 2008 je istraživanje pokazalo da ništa nije preostalo tamo.

Izmenjena Žalba

Drugi nastoje da spase nosoroge tako što im rogove čine manje privlačnim i vrednim.

Jedna grupa južnoafričkih ljubitelje nosoroga počela je da ubrizgava otrov svetle boje u rogove živih nosoroga. Njihov cilj: da učini rogove neupotrebljivim lovokradicama i barem malo opasne po potrošače. Pristup je pravno kontraverzan, pošto trovaci-rogova mogu biti odgovorni za štetu nastalu potrošačima, čak i pošto su naknadno kršili zakon. Takođe određeni naučnici smatraju da toksična mešavina u stvari ne štiti rog, tako da je to gubitak vremena.

Uticajna grupa južnoafričkih divljih rančera preduzimaju suprotne mere. Ako azijski potrošači neće prestati da plaćaju apsurdne cene za poširanu, nezakonitu trgovinu rogovima nosoroga, možda bi Afrikanci trebalo da promene zakone koji se odnose na međunarodnu trgovinu divljači i da stvore legalnu trgovinu rogova iz uzgoja nosoroga, oni kažu.
(Rogovi nosoroga se mogu pažljivo odrezati svakih nekoliko godina bez štete za životinje, koji posle ponovo narastu.) Njihova ideja je da preplave tržište sa legalnim rogovima, isteraju kriminalaca iz poslovanja i ostvare prihoda kroz očuvanje nosoroga.

Međunarodno suprotstavljanje pravno dozvoljenoj trgovini rogova je intenzivano, čineći malo verovatnim da se međunarodni ugovori mogu izmeniti unutar vremenskog okvira koji bi imao značaja po nosoroge. Dato obrazloženju je privlačno na prvi pogled. Što ima tu da se ne sviđa od sakupljanja dolara za dobrobit nosoroga bez njihovog ubijanja? No, kritičari koji razumeju azijsko tržište tvrde da pravno regulisana trgovina produkata divljih životinja visoke vrednosti povećava potražnju legitimiziranjem u očima potrošača, i stvara kanale kroz koje se mogu oprati proizvodi lovokradica. To je vidljivo kroz trenutno pravno regulisan promet slonove kosti i uzgoja proizvoda od tigra u Kini. Daleko od toga da smanjuju pritisak na divljim slonovima i tigrovima, prave belokosti i tigra delova su napravili ove roba vidljiviji i poželjno u kineskom društvu, uzdizući krivolov na nove visine. Nema načina na koji se tačno može reći sta je krivolovljena a sta je u skladu sa zakonom uzgojena divljač, što ga čini lako za ilegalni materijal koji će se prodavati na legalnim pijacama; krivolovljeni i legalno uzgojeni rogovi nosroga izgledaju identično, što čini sprovođenje zakona vrlo teško.

Takođe će biti vrlo teško, možda i nemoguće, za poljoprivrednike koji uzgajaju nosoroge da zadovolje dva cilja stvaranja velikog profita za finansiranje zaštite nosoroga i preplavljanje tržišta sopstvenim proizvodima kako bi istarali ilegalne trgovace rogova iz poslovanja. Upućivanje novca za očuvanje znači maksimiziranje cene rogova. Potkopavanje kriminalne industrije divljači znači prodaju roga jeftino. Kako uraditi i jedno i drugo u isto vreme?

U svakom slučaju, međunarodno suprotstavljanje pravnoj trgovini rogovima je intenzivno, čineći veoma malo verovatnim da se međunarodni ugovori mogu izmeniti unutar vremenskog okvira koji je značajan za nosoroge.

Vojna Stepenasta Rešenja

Krivolov nosoroga se često odvija u masivnim, ispresecanim, područjima teškim za nadgled: Kruger park, na primer, je otprilike veličine Izraela a drugi afrički parkovi su još veći. Međutim, nekoliko novih kompanija vrši izmenu svrhe tehnologije vojnog nadzora za jačanje sposobnosti praćenja troškova takve zaštite. Vrtoglavi niz bespilotnih letelica, sa dalekometnim kamerama, preosetljivim mikrofonima, stanica za praćenje mobitela i softvera za rezanje su u paketu sa specifičnim ciljem pronalaženja krivolovaca pre nego što napadnu.

Premali odredi za borbu protiv krivolova, očajan za pomoć, su na strani vojno-tehnološkog pristupa. Međutim, neki kritičari oklevaju na štetu ovih hardvera, ističući da milijarde koje se troše na sličnoj opremi nisu uspele zaustaviti ljude i protok ilegalne droge preko američke granice. Drugi se pitaju daliće li turisti posećivati parkove koji sve više nalikuju vojnim kampovima.

Uzgojiti Svoje Vlastito

Ako je potrošačima jedino stalo do roga kao dela nosoroga, zašto ne ostave životinje na miru i uzgajaju rog u laboratoriju? Kompanija sa sedištem u Sijetlu,Pembient, ima za cilj da uzgoji identičan prirodni rog nosoroga (i na kraju krajeva i druge proizvode divljih životinja), koristeći najsavremenije biotehnologije i veću dozu Silicijske doline tehno-optimizma.

Kritičari su zabrinuti da, baš kao i kod prodaje legalno uzgojenog roga, ovaj se pristup može obiti o glavu užasno. Može razdružiti rog od odvratnog poslovanja krivolova u umu nekih potrošača, što čini njegovu upotrebu više društveno prihvatljivom. A to bi se moglo kontraproduktivno odraziti na povećanje potražnje za krivolovljenim rogom kod ostalih potrošače, kao što se “pravi” rog može se shvatiti kao pravi ili moćan.

To se već dogodilo s američkim ginseng, divljom biljkom koja raste na šumskim etažima većim delom na severoistoku SAD-a koje je vrlo poželjno u Kini za medicinsku primenu. Stvaranje velike obradive ginseng industrije je divlje ginseng koren učinio boljim i poželjnijim, povećavajući cene i pritisk na divlju populaciju. Prikupljanje ginsenga je od malog sezonske zanimanja preraslo u velikog crpnika novca na mestima poput Apalačima. Ilegalna berba je mnogobrojna i nasilni sukobi se sada dešavaju nad prirodnim ginsenga poljima u nekad mirnim seoskim zajednicama.

Opadanje Potražnje

Krajnje rešenje za krivolov i ilegalnu trgovinu divljači je, naravno, uveriti ljude da ih ne kupuju – pristup poznat kao “smanjenje potražnje.” Većina grupa za zaštitu pridavala je malo pažnje tome u prošlosti, ali organizacije poput onih koje predstavljaju, WildAid, učinili su značajan napredak u podizanju javne svesti protiv kupovine proizvoda divljih životinja i obaranju potrošnje pomoću tehnike pionir Hollywood i reklamne industrije.

Uvek postoji opasnost od kampanje koja ima neželjene posledice. Na primer, WildAid se udružio sa kineskom košarkaškom zvezdom Yao Ming i drugim poznatim osobama u kampanji protiv okrutnog i rasipanog ubijanja morskih pasa za supu od peraja morskog psa, statusnim simbolom čija potrošnja je porasla u Kini s rastućim bogatstvom te zemlje. Televizijske reklame od kampanje i reklamne panoe su videli stotine miliona u Kini, a prošle godine 85 posto ispitanika u javnoj anketi je izjavilo da bi zaustavilo konzumiranje peraja morskog psa u prethodne tri godine, najčešći razlog je naveo pomenutu kampanju o podizanju svesti javnosti. Kineski trgovci na veliko izveštavaju o masivnom pad u prodaji, a ribari širom Azije izlaze iz pomenutog posla, jer su cene preniske.

Veliki broj grupa za zaštitu divljine bori se usmeno, putem elektronskih medija i mobitel kampanje protiv slonovače i rogova nosoroga u Aziji, a ankete pokazuju da su stavovi javnosti počele pomicati protiv tih proizvoda, takodje. Mnogo toga treba naučiti, međutim, u današnjem razvijenom medijskom prostoru, uvek postoji rizik od kampanje koja ima neželjene posledice. Mnoge grupe za zaštitu divljine odbijaju staviti broj na ulične cene rogova nosoroga, na primer, zbog straha od podsticanja trgovine.

Van svake Zamisli

U skoroj prošlosti, zaštita se uglavnom svodila na razumijevanje biologije ugroženih vrsta, zaštitu i upravljanje njihovih staništa i lobiranje za nove zakone. Danas, spasavanje vrsta visokih vrednosti kao što su nosorozi i slonova znači onemogućavanja funkcionisanja krivolova i prodajne mreže, koje su iznenađujuće dobro finansirane, u stanju iskoristiti vrhunsku tehnologiju i da budu neopterećene zamornim pravnim procesima i upravnim odborima.

Tu očito nema idealnog rešenja. Zaštitari nemaju drugog izbora nego da shvate budućnost i uhvate se u koštac sa svojim rizičnim tehnologijama ako nosorozi – i hiljade drugih vrsta – zele i dalje postojati u bilo kom obliku nalik svom divljem, drevnom načinu.

Adam Welz je pisac/snima filmove, dugogodisnji prirodnjak, i veliki diskutanta. On je južnoafrički predstavnik WildAid, neprofitne organizacije koja se fokusira na okončanje potražnju za ilegalnim proizvodima biljnog i životinjskog sveta. On tvituje @AdamWelz i @WildAid_SA.