Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Besmislenost bolokistanskog rata protiv varanja na testovima u pakistanskoj obrazovnoj krizi

Srednja škola Gati Dor

Učenici srednje škole u Gati Dor.Fotografisao Feroz Jan,koristi se uz dozvolu.

Ovaj tekst je napisao Feroz Jan na urda jeziku za PakVoices. Članak   je na engleski jezik obradio  Salman Latifa  i objavljen je na stranici Globalnih Glasova kao deo dogovora o deljenju sadržaja.

Pokrajinska uprava najveće i najsiromašnije pokrajine Pakistana Baločistan, vodi agresivnu  kampanju protiv “varanja” na ispitima u školama u poslednja dva meseca. Kako bi se podigla svest u jugo-zapadnoj provinciji   deljenje obrazovanja  koristi slogan ‘varanje je smrt znanju, varanje je smrt za dobre vrednosti.’ 

Trenutno, Pakistan se suočava sa obrazovnom krizom nezabeleženih razmera. Prema Alif Ailanu, naziv kampanje za reformu obrazovanja u Pakistanu,  47% dece uzrasta od 5 do 16 godina ne ide u školu. Situacija je daleko gora u Baločistanu, gde 66% dece ne ide u školu.

Students holding up banners saying " Cheating is the death of knowledge." Photo by Feroz Jan.

Studenti nose transparente na kojima piše: “Varanje je smrt znanju.” Fotografisao Feroz Jan.

Ja  sam odrastao učeći po bolokistanskom obrazovnom sistemu i malo se promenilo od tad. Da bi se uverio da li je “kampanja varanju” bila efikasna, ili uopšte potrebna  odlučio sam da posetim nekoliko škola u Gvadaru  i njenim periferijama, gde školu pohađa 33% učenika, jedna od najviših u Baločistanu. 

Middle School Ghatti Dhor: a view of Class 2

Pogled na razred 2 u Srednjoj školi u Gati Dhor. Fotografisao Feroz Jan, koristi se uz dozvolu .

U jednoj školi, pitao sam Ahmad Baloča, učenika 9 razreda, o kampanji. Njegov odgovor je bio, “Varanje može biti kraj obrazovanju, ali u našem slučaju, kom obrazovanju? Kada nam ne predaju sve neophodne predmete  a kamoli da nas dobro podučavanju, šta drugo student da radi nego da vara, i da se nekako snađe da prođe ispite (ispite u školi)?”

Kada sam isto pitanje postavio drugom studentu Munavar Ali, rekao je, “Mi nemamo profesora fizike, učili smo samo 1.2 vežbanja u knjizi iz matematike, a ispiti su veoma blizu. Mi nemamo drugog izbora nego da varamo da bi položili ispite.”

Izgleda da su žalbe koje učenici imaju opravdane i valjane. Kada sam ušao u srednju školu u Gati Dor, video sam učenike koji su časove imali na otvorenom, na verendi, a sedeli su na podu. Samo je pet učitelja bilo prisutno u školi, dok su mnogi bili odsutni. Zgrada škole je bila u klaonici.

Posle toga sam posetio školu Kapri Muhalah u Sarbandaru, malom gradu blizu Gvadara. Stanovnici iz tog kraja kažu da je školi dugo bio dodeljen status srednje škole (namenjena za 6, 7, i 8 razred) ali trošna zgrada ima samo dve sobe. Takođe su rekli da mnogi učitelji odsustvuju iz škole.

Škola Kapri Muhala, Surbanda: Pogled na 8. razred

Učenici 8. razreda u školi Kapri Muhala , Surbanda. Fotografisao Feroz Jan, koristi se uz dozvolu. 

Na osnovu svega navedenog, teško mi je da shvatim svrhu bilo kakve kampanje koja se bavi varanjem na ispitima. Ako se učenicima ne predaje gradivo, ako ne postoji infrastruktura, i ako nema učitelja u većini škola, kakva je svrha ove kampanje? To je jednostavno traćenje resursa.

Stanje obrazovanja u Pakistanu je daleko od zadovoljavajućeg. Ključni problemi za unapređenje stope pismenosti jesu loša infrastruktura, postojanje vladinih  škola duhova (zgrada bez učitelja), manjak obučenih učitelja (od kojih većina  nije kvalifikovana) i veoma važna, finansijska nesigurnost koja obično sprečava roditelje da upišu decu u škole.