Ovo pitanje je izazvalo veliku raspravu o sisemu obrazovanja, procesu davanja stipendija, i o stanju ekonomije u zemlji.
Pisac Shareen Han je zapazio nekoliko nedostataka u sistemu davanja stipendija:
Mi ne znamo razlog(e) zbog kojih se ovi školovani ljudi koje je vlada poslala nisu vratili u zemlju, ali mnogi su brzo osudili njihove postupke.
…to nam govori da postoje stari nedostatci u sistemu davanja stipendija na Brunejima.
Ovde jednostavno nema dovoljno radnih mesta u javnom sektoru za svakog ko završi fakultet jer se ekonomija u ovoj zemlji ne razvija dovoljno brzo da bi stvorila radna mesta.
Da li postoji potreba da se daje stipendija stotinama studenata svake godine? Imamo puno odličnih studenata koji se ističu tokom studija i pokazuju divan karakter, ali nije izvodljivo da vlada sponzoriše svakog studenta.
Ko od tih stipendista može sebi da priušti da plati za visoko obrazovanje? Koliko stipendista dolazi iz porodica s niskim primanjima?
mujahidjohar je pozvao druge da razumeju razloge mladih školovanih osoba koje se nisu vratile kući:
Ljudi previde činjenicu da odlazak u inostranstvo radi studiranja na nekoliko godina natera mnoge ljude da preispitaju svoje stavove, predrasude i pogled na svet
Oni su saznali da Vlada ne bi trebala biti imuna na kritiku, da više godina života ne znači više sposobnosti, i da se neki društveni problemi neće rešiti dok su oni živi. Onda čuju priče o malim platama, nedostatku mogućnosti za razvoj karijere i uživanja u svojoj profesiji.
Moramo realno istražiti zašto ti ljudi beže, pre nego što kaznimo njihove porodice koje su na Brunejima.
Uvođenje komponente kredita u programu bi mogao pomoći u rešavanju ovog problema, kako kaže Hakeem Hameed Affandy
Ja bih vladi predložio da uvede visoki školski kredit u shemu školarine (pola kredit, pola stipendija). Tako će oni koji su kvalifikovani da dobiju stipendije, a ako ne žele državne obveznice, mogu umesto toga da pozajme novac.
Tan Wei Lun za to krivi nedostatak mogućnosti za karijeru u zemlji:
Neefikasnost na Vladinom radnom mestu odvraća učene ljude. Poznajem inženjere koji su ostali bez posla, i oni sada predaju matematiku i fiziku u srednjoj školi. Razlog su i nedostatak profesionalnih puteva i napredovanja.
Khairunnisa Ash'ari insistira da školovani ljudi koji ‘beže’ moraju vladi to da otplate:
Nemam nikakvo stvarno mišljenje o tome, ali nekako omogućiti ljudima da pobegnu od svojih ugovora bez ikakvih posledica ne zvuči tako dobro. To dodatno podstiče mentalitet da se ne bude odgovoran, itd. Takođe će podstaknuti više ljudi da učine isto to, što će dovesti do odliva mozgova iz zemlje.
Iskreno, ako oni žele da ispoštuju ugovor tako što se neće vratiti, onda bi barem trebali da vrate iznos koji su dobili, a koji bi se uložio u nekog drugog pojedinca koji bi na kraju pridoneo zemlji.
Dobivanje stipendije na Brunejima je prilično teško. Iffah Muzri iznosi sledeće:
…To je sve bezizlazna trka u kojoj pokušavaš da dobiješ najbolju poziciju u školi, boriš se kao lav da bi samo bio u mogućnosti da se kvalifikuješ da razmotre tvoju prijavu za stipendiju. Šta se događa s onima koji nisu dobili stipendiju, koji nisu sebi mogli da priušte da odu na univerzitet…