Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Južna Afrika: Koplje, sloboda govora i moralnost

Slika Južnoafričkog umetnika Brett Murraya koja prikazuje genitalije Južnoafričkog predsednika pokrenula je raspravu o moralu i slobodi govora u ovoj zemlji. Slika naslovljena “Koplje”je deo izložbe Pozdrav Lopovu II, koja je trenutno postavljena u Galeriji Goodman u Johannesburgu.Južnoafrički Afrički Nacionalni Kongres (ANC) traži id Visokog suda da zabrani galeriji i umetniku prikazivanje ove slike online i uopšte.

Raspravljajući o ovoj slici u okviru 10 načela slobode govora, Dokaz i Razum kaže sledeće:

Zuma izaziva granice slobode izražavanja na temelju moralnosti. Ne mislim da on ima jaču poziciju, jer mislim da slika predstavlja političko prosmatranje, a ne napada na njegovu ličnost.

Vređanje nekoga nije zločin, kaže Simon Gerber:

Vređanje nekoga nije zločin, već je to dobar početak rasprave. To bi se trebalo pozdraviti, posebno u tranzicionoj demokratiji kakva je naša.

Posetilac u Galeriji Goodman pozira ispred Koplja. Izvor fotografije: kickmugabeout.blogspot.com.

On ima jedan jednostavan savet za ANC:

ANC, mi smo to rekli pre, i opet govorimo. Odustanite od ovoga. Izgledate glupo. Uzeli ste priču koja bi nestala za 24-sata, a pretvorili ste je u nešto što se vuče duže nego što je potrebno. To nije rasističko. To nije direktan napad na predsednika, to je komentar na stanje u zemlji.

Južnoafrički stručnjak za ustavno pravo Pierre De Vos, objašnjava zašto bi ANC mogao izgubiti ovaj slučaj:

ANC možda nije svestan činjenice da odeljak 16(1)(c) Ustava kaže da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje “slobodu umetničkog stvaralaštva”. Tačno je da nijedna pravo nije neograničeno, ali čak i tamo gde je pravo na slobodno izražavanje ograničeno, obično se napravi izuzetak za umetničko izražavanje. Naš zakon često razlikuje stvarne prikaze pojedinaca i umetnička dela i retko dopušta cenzurisanja ovog drugog. Na primer, odeljak 12 Zakona o Promovisanju Jednakosti i Sprečavanja Nepoštene Diskriminacije (koji zabranjuje govor mržnje) eksplicitno izuzima “bona fide angažman u umetničkom stvaralaštvu”. Odeljak 3 Zakona o Filmu i publikacijama sadrži sličan izuzetak.

Činjenica da je ANC nesposoban da razlikuje umetničko delo i stvarni život će verovatno uništiti njihov pravni slučaj koji planiraju pokrenuti.

Sledeća rasprava se razvila na blogu Pierre oko pitanja pristojnosti, poštovanja starijih i afričke kulture:

Ma-K ne misli da je ova slika smešna:

Moram priznati da se zaista zgražavam činjenicom da Vam je ovo smešno. Da li biste isto to osećali da je u pitanju slika Nelsona Mandele? Možda nisam jedan od najvećih obožavalaca J Z-ja, ali sam naučio da poštujem starije od mene … Zaboga, ovo je prikaz nečijeg oca, dede, strica! Zar ne osećate sramotu? Da li biste i dalje ovo ismejavali i nazivali to umetnošću ako ste na portretu Vi ili netko Vama blizak? I mene bi uvredilo i naljutilo ovo tzv. umetničko delo ako prikazuje mog oca, pa čak i mene. Dakle, opet Vas pitam: Da li bi se osećali na isti način kao sada, da li bi napisali ono što ste napisali da je u pitanju slika Nelsona Mandele?

nkhosi veruje da nešto nije u redu s “mladim belim muškarcem koji prikazuje starijeg afričkog vođu u veoma detaljnom položaju”:

Pametan umetnik razume sadržaj svog rada i prema njemu se odnosi veoma pažljivo. Nakon toga, on predstavi taj sadržaj na način koji ne izaziva ismijavanje. Uzmimo za primer Goyinu sliku “El Tres de Mayo de 1808 en Madrid”. Jačina poruke u toj slici se ne može osporiti. ALI, tu nije uključena nikakva vulgarnost ili brutalnost.

S druge strane, jedan glup, zatucan umetnik, neodgovorno, podstiče vatru u društvu koje je već zagađeno nepoverenjem. Činjenica je da imamo tzv. umetnika koji je mladi beli muškarac koji prikazuje starijeg afričkog vođu u veoma detaljnom položaju. Jasno je da neki među nama nikada neće prestati da vide u starijim crnim muškarcima samo dečake za baštu koji postoje da bi oni mogli da uživaju. Mislim da je Athol Fugard govorio o ovome u “Gospodar Harold … i Dečaci”.

Ovaj tzv. umetnik i mnogi njegovi saradnici, ne uspevaju se osloboditi ovog usađenog rasizma. To je razlog zašto oni ne mogu videti okorelost ovog tzv. ‘umetničkog dela’.

Ricky odgovara na argument Ma-K i kaže da nema ništa pornografsko u ovoj slici:

MMa-K, ako pogledate neke od najpoznatijih umetničkih dela grčke skulpture pre nekoliko hiljada godina, preko renesanse (što se tiče zapadnih kultura, ne znam puno o umetnostima iz drugih delova sveta), oni pokazuju gole osobe, čak i velike heroje poput Herkula. Dakle, ne mislim da postoji nešto sramotno u tome (naravno, pornografska slika predsednika bi se drugačije posmatrala – ali slika o kojoj raspravljamo nije, po mom mišljenju, pornografska).

Ma-K se ne slaže sa Rickyjevim zapažanjima:

Mi nismo Grci ili na bilo koji način Evropljani, ne cenimo istu vrstu umetnosti. Za nas kao Afrikance, u takvoj umetnosti nema poštovanja. Dakle, umetnost belog čoveka (ne želim da budem rasist, Grci su beli) je uvreda za crnog čoveka (Zuma je crn).

Međutim, Ricky uzima u obzir opasnost da golo telo pripada ne-Afrikancu:

Ma-K, mislim da je ovaj strah od golog tela nešto čudno. Na tradicionalnim plesovima za Swazi kralja, žene jedva da su odevene, bušmani/Sani nose samo kratke krpe, u mnogim afričkim kulturama uobičajeno je da se prave kipovi od drveta koji prikazuju gole muškarce, čak pokazuju i intimne delove. Dakle, to nije samo Evropska stvar.

“Ova slika svakako nije zamišljena kao umetnička proslava golog ljudskog tela,” piše ozoneblue:

Ova slika svakako nije zamišljena kao umetnička proslava golog ljudskog tela. Zamišljena je da omalovaži ličnost Jacob Zuma-e zbog njegove seksualnosti i pridržavanja tradicionalnom Zulu sistemu vrednosti, što se može videti kroz objektiv kulturnog šovinizma usmerenog prema Evropi. Pored toga, tu je i povezivanje slike sa socijalizmom koje nosi snažnu političku poruku. Kombinacija ove dve teme, tj. afričke kulturne zaostalosti i populističke tendencije ka socijalističkom retorikom u Africi se ne razlikuje mnogo od stava apartheid režima prema Afrikanacima.

Mišljenja o moralu, pravnim i kulturnim dimenzijama slike su veoma podeljena na Twitteru:

@ShellsPemBroke: Zašto su svi pobesneli zbog slike o Zumi? Mislim da je umetnik bio više nego velikodušan što se tiče veličine.

@steve_hofmeyr: Zuma može zaustaviti debatu o Koplju tako što će kupiti sliku.

@KevinMcCallum: Saga o Zuminoj slici je potvrdila verovanje da političari “zaslužuju” poštovanje. Zuma radi za mene, a ne ja za njega. On je izabrani službenik.

@lwangamwilu: @Bradleychingobe kao što je neko već primetio, Zuma je sam naškodio svojoj slici više nego što to može da uradi bilo koja slika.

@Vhadiks: Lol..Pitam se RT @ MashuduBusta: Dakle, ANC, kaže da je Zumina slika rasistička, a šta da je sliku uradio crnac? da li bi i onda bila rasistička?

@MoffatMok: Postoje umetnost i istinska okrutnost …. kako je prikazivanje dragulja gospodina Jacob Zume na slici oblik umetnosti … bolje naslikajte našeg vlastitog oca

@GiftSabby: Nakon što vidite sliku Zume od Bretta Murruyja, Mislim Da Ljudi Trebaju Videti Zuma Kao Ljudsko Biće, Oca I Osobu Kojoj Se Takođe Nanosi Bol..

ANCov pravni izazov da se slika ukloni iz galerije će se emitovati uživo kada Visoki sud u Johannesburgu sasluša predmet u četvrtak.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.