Kolumnistkinja egipatsko-američkog porekla Mona Eltahavi je još jednom izazvala debatu zbog članka objavljenog u časopisu Spoljna-Politika, 23. aprila 2012. Naslov teksta je “Zašto nas mrze?” a govori o diskriminaciji žena na Bliskom istoku. Eltahavi tvrdi da se arapska društva temelje na mržnji prema ženama, i da se se žene stalno zlostavljaju, “a to se podstiče zaraznom mešavinom kulture i religije”. Mnogi arapski novinari, blogeri i aktivisti su kritikovali način na koji je Eltahavi uokvirila svoje argumente, i izrazili svoju ljutnju zbog slika koje su se iskoristile u članku: gola žena čije je telo obojeno u crno, uz tvrdnju da su to stereotipni načini predstavljanja arapskih žena.
Spoljna Politika jer do sada objavila odgovor pet komentatora.
Eltahavi piše u članku:
Neki se mogu zapitati zašto to sada iznosim, u vreme kada se regija podigla, podstaknuta neuobičajenom mržnjom prema Americi i Izraelu, već zajedničkom potrebom za slobodom. Uostalom, za ne bi svako trebao prvo da ima osnovna prava, pre nego što žene zahtevaju poseban tretman? A kakve veze pol, ili u tom smislu, seks, ima veze s Arapskim Prolećem? Ja ne govorim o seksu skrivenom daleko u mračnim uglovima i zatvorenim spavaćim sobama. Ceo politički i ekonomski sistem – onaj koji tretira polovinu čovečanstva kao životinje – moraju biti uništeni zajedno sa ostalim očiglednijim tiranijama koje guše budućnost regije. Dok se bes ne pomeri od tlačitelja u našim predsedničkim palatama do tlačitelja na našim ulicama i u našim domovima, naša revolucija nije ni počela.
U postu pod naslovom “Mona: Zašto Nas Mrze?”, Egipatski aktivist i bloger Gigi Ibrahim piše:
Glavni problem Moninog eseja je kontekst i okvir kako ona analizira zašto su žene na Bliskom istoku potlačene i jedini razlog koji je mogla dati je da muškarci i arapsko društvo (u kulturalnom i religioznom smislu) mrze žene. Ovo je uvredljivo za većinu žena koje poznajem, koje su pročitale članak i podelile isto mišljenje. Žene na Bliskom istoku ne ugnjetavaju muškarci zbog muške dominacije, one su potlačene od strane režima (u kojima su muškarci na vlasti) i sistema iskorišćavanja (koji se zasniva na klasi, a ne na polu). Čak i kada bi žene bile na vlasti u pogrešnom sistemu taj problem se ne bi “popravio”. Imali smo ženski deo u Mubarakovom parlamentu, ali da li to išta promeniti za žene u stvarnosti? To je sve samo bilo napisano. Čak i posle revolucije, žene se neprestano koriste za političke ciljeve od strane poznatih političkih stranaka. Objašnjavajući zašto su žene potlačene bez dodirivanja bilo kojeg istorijskog, političkog ili ekonomskog aspekta arapskih zemalja, koji nisu svi isti kao što ona generališe u svom članku, može proizvesti samo zavaravanje.
Hafsa Halawa u Egiptu nije u potpunosti protiv članka:
@Hhafoos: Dok se ne slažem s njenim tonom i sigurno ne odobravam slike koje su iskorišćene, postoje činjenice u članku Mone Eltahavi koje više ne možemo ignorisati.
Palestinska novinarka rođena u Siriji Dima Khatib takođe izražava svoje mišljenje u postu na njenom blogu, “Ljubav, Ne Mržnja, Draga Mona!”:
Mi nismo slabe, Mona, a arapske revolucije su nam pokazale da smo jače nego što smo mislile, a junakinje arapskih revolucija nema potrebe isticati. Ne mislim da nam trebaju spasitelji od mržnje i osvete naših muškaraca, pogotovo što su revolucije dokazale da smo više nego u stanju da stojimo rame uz rame s muškarcima kako bi postigli napredak u našim društvima. Vaš rad daje sliku o arapskom društvu koja odgovara slici članka: crn, sumoran, depresivan, ofarbano crno telo. Sveli ste problem Arapske žene na ono što muškarci osećaju, dok je žena smanjena na savršeno patetičnu sliku koju o njoj imaju na Zapadu. […] Arapsko društvo nije toliko barbarsko kao što ste ga predstaviti u članku, što pojačava predrasude o nama kod čitaoca, a to je stereotip koji je zastrašujuće raširen, a pridonosi širenju kulturnog raskola između našeg i drugih društva, i povećava rasizma prema nama.
Libansko-američka novinarka i bloger Rokajah Čamsedin prokomentarisala je u postu pod naslovom “Mi i Oni: O Bespomoćnim Ženama i Orijentalnim Slikama”:
Ne samo da je Eltahavi demonizirala muškarce sa Bliskog Istoka i ograničila ih na jednu ulogu – onu o večnim mučiteljima, na šta će zapadna publika trapšati i nazdravljati, ona nije pružala put napred za te ljude. Da li su oni večno prokleti? Da li se to njihova sudbina ostvaruje, ona koja je bila unapred određena u trenutku začeća? Zar ne mogu izbeći teške optužbe koje ih nazivaju prirodnim mrziteljima žena? A šta je sa muškim feministima, da li se oni uvek bore protiv njihovog urođenog nagona da mrze žene? Mona Eltahavi je stavila i muškarce i žene u nezavidnu situaciji, optužujući muškarce za mržnju i žene za bespomoć, i kao žena obojene puti, poreklom sa Bliskog Istoka, neću dopustiti da se moj glas zatvori. Mona Eltahavi može biti jedna od nas, ali ona nije “mi” niti nas opisuje.
Egipatski aktivist za ljudska prava Hosam Bahgat je tweetovao:
@hossambahgat: “Muslimani mrze svoje žene” se ne razlikuje od “Muslimani su u suštini nasilni. kako je to velika šteta za našu borbu
U postu pod nazivom “Ja stvarno ne mislim da nas mrze!”, profesor asistent na novinarstvu Nahed Eltantawy se osvrnula na “moćne arapske žene u Arapskom Proleću”:
Kada pogledam na te arapske junakinje koje su podstakle ponos kod svog naroda, ne vidim mržnju. Vidim ljubav, saosećanje i razumevanje između mladih muškaraca i žena koji su spremni da rade zajedno kako bi stvorili bolji život, više slobode i više samo vlade za svakoga. Dakle, govorim Eltahavi da njen članak ne predstavlja mene pošto se ja ne osećam omrženo. Imam i ja briga, koje su možda slične ili različne od onih koje imaju moje sestre u Egiptu. Međutim, ja sam uverena da bez obzira na socijalne, kulturne, političke i ekonomske probleme sa kojima se suočavam, oni su izazovi kojima se mogu suprotstaviti umesto da ih jednostavno pripisujem mržnji žena.
Ajša Kazmi, koja bloguje kao Američki Paki, je razočarana zbog načina na koji je Eltahavin članak “spektakularno slomio feminizam”:
Tvrditi da se “pravi rat nad ženama vodi na Bliskom Istoku” postavlja legitimnosti arapskih žena u ratu protiv žena, koji vidim kao globalni fenomen koji nije tipičan za arapske žene, dok ostavlja milione ne-arapskih žena, koje su takođe žrtve mržnje prema ženama, da se same brane. Mona je opasno izdvojila ne-arapske žene iz rata koji je globalni. Ukoliko je Mona želela da govori o nevoljama arapskih žena, to je trebala da uradi bez prisvajaja celog rata kao samo njenog. Uzmite širi muslimanski svet za primer, da li bi ona mogla iskreno pogledati afganistanku ili pakistanku u oči i pročitati im naslov ovog članka, a da se ne zgrozi?
Naučnik sa Bliskog Istoka koji se trenutno nalazi u SAD-u Šadi Hamid je prokomentarisao:
@shadihamid: Šta god da mislite o @monaeltahawy delu, vidi se da se baš oni ljudi koje pokušava da “oslobodi” uglavnom ne slažu s njom.