Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Indija: Internet kompanije se povinovale zahtevima za cenzurisanje

Indija je načinila veliki korak nazad kada je iznela zahtev da 20 najvećih internet kompanija, uključujući Google, Facebook, i Twitter, predstave planove za filtriranje “anti-religioznog”, ili “anti-socijalnog” materijala iz sadržaja koji je dostupan građanima Indije.

Političke vođe, uključujući Soniu Gandhi, ministra telekomunikacija Kapila Sibala, i premijera Manmohana Singha predstavili su predmet protiv internet kompanija u kome se zahteva preventivno uklanjanje materijala “koji je za osudu”, kako Vlada kaže. U materijal “koji je za osudu” spadaju bogohulni materijal i religiozne klevete, ali je u taj materijal uključeno dosta sadržaja koji su kritički nastrojeni ka Indijskim vodećim političarima i u kojima su pokazani na loš način, gde spada i Sonia Gandhi, po rečima bloga Financial Timesa, beyondbrics, koji je posvećen tržištima u razvoju.

Cartoon by Bryant Arnold, CartoonADay.com. Used under a Creative Commons 2.5 license (BY-NC)

Karikatura Bryanta Arnolda, CartoonADay.com. Upotrebljena po licenci Creative Commons 2.5 (BY-Nc)

Nakon početnog otpora, internet kompanije su se konačno pokorile indijskim arogantnim zahtevima i prihvatile da predstave plan za filtriranje “uvredljivog sadržaja” do 21. februara 2012. Sledeće saslušanje na sudu biće održano 1. marta. Autoritarni režimi poput Kine, Rusije i Egipta podneli su slične zahteve, ali je Indija prva snažna demokratija, sa veoma uspešnom domaćom medijskom scenom, koja je podnela takve razorne zahteve.

Da li Indija opravdava svoju ulogu najveće svetske demokratije? Ukoliko se pitaju njeni građani, nije tako. Bloger AdityaT u svom blogu na igyaan.in citira osobu koja podržava Google:

The issue relates to a constitutional issue of freedom of speech and expression, and suppressing it was not possible as the right to the freedom of speech in democratic India separates us from a totalitarian regime like China.

Ovo pitanje je vezano za ustavno pitanje slobode govora i izražavanja, i nije moguće zataškati ga, jer je pravo slobode govora u demokratskoj Indiji ono što nas odvaja od totalitarnog režima kao što je Kina.

What to do Baba misli:

It is almost impossible to ban Google or Facebook in India. [..] I hope and believe, that the matter be settled both for the good of society as well as the web. Let us punish the guilty and not choose a scapegoat.

Skoro je nemoguće zabraniti Google ili Facebook u Indiji.[..] Nadam se i verujem da će se stvar rešiti za dobrobit društva, kao i svetske mreže. Kaznimo krivce, a da ne izaberemo žrtveno jagnje.

Protesti građani možda su počeli prekasno. Google je već počeo da usmerava korisnike dalje od domena blogspot.com, i da ih prusmerava na cenzurisanu verziju blogspot.in, što je indijska verzija ovog sajta za blogere. Materijal koji je cenzurisan na indijskim verzijama internet pretraživača još uvek će biti dostupan korisnicima van Indije. Yahoo i Facebook odbijaju da razmotre cenzurisanje svog materijala, jer tvrde da nemaju ništa sa spornim materijalom, po rečima bloga Jaipur.co.

Google ima dugu prošlost boravka u mutnim vodama kada god treba umiriti besne Vlade. Iako je osnovan oko ideala “ne budi zao”, Google je prestao da koristi taj slogan u javnosti, jer je moto povremeno zanemarivan da bi se ostvario profit, pre nego da se javnosti pruži usluga koja joj je od najveće koristi.
Internet velikani Google, Facebook i Twitter imaju smernice koje ih obavezuju da “poštuju domaći zakon”, što znači da su obavezni da sklone sadržaj koji krši lokalne zakone. Ove tri kompanije su ukazale na ovaj detalj da bi se odbranile od optužbi kojim su ih zasuli zagovornici poštovanja ljudskih prava nebrojeno puta u poslednjih par godina, najpre u Kini, zatim u Egiptu, a sada i u Indiji.

Međutim, ove smernice nisu postavljene da bi omogućile Vladama da guše slobodan protok informacija. Stvarnost je da je internet forum kojim je nemoguće ovladati, i da digitalna sfera ima vrlo malo zakona. U Indiji, Google teško možemo nazvati žrtvom, jer dozvoljava Vladi da cenzuriše materijal kako bi izbegao da izgubi 121 milon korisnika ako bi Vlada potpuno blokirala Google, kao i još 900 milona potencijalnih korisnika, pošto se broj istih umnožava svake godine.

Google se ne pokorava cenzuri Vlade da bi građanima Indije omogućio barem “neku” mogućnost da pristupaju informacijama, već se plaši da ne preda milione korisnika konkurenciji.

Ovaj potez Googlea je u direktnoj suprotnosti sa skorašnjim povlačenjem sa tržišta Kine. Iako to na izgled nije najbolji poslovni potez, povlačenje iz Kine je jedna od najznačajnijih mera koju je Google mogao preduzeti u borbi protiv cenzure. Timothy B. Lee napisao je na blogu Sobe za debatu New York Timesa:

Google’s withdrawal from China has important symbolic value. Google has become one of the world’s most prestigious brands, and for the last four years it has lent undeserved legitimacy to the government’s censorship efforts.

Googleovo povlačenje iz Kine ima važnu simboličnu vrednost. Google je postao jedan od najprestižnijih svetskih brendova, a u poslednje četiri godine Vladinim naporima za uvođenje cenzure dao je nezaslužen legitimitet.

Začuđuje to da da ovako veliko postignuće Googlea prati pokoravanje zahtevima za cenzuru u Indiji.


Dakle, ulazimo u Prvi digitalni rat. U njemu se vlade bore protiv interneta, a što je još gore, i internet kompanije se bore jedna protiv druge u pohodu za dominacijom nad internetom. Internet kompanije čine rđavu uslugu svojim korisnicima, kao i borbi protiv korupcije u Indiji, time što su podlegli zahtevima vlade da ili izvrše cenzuru, ili “zatvore radnju”.

Naravno, Google bi mogao da izgubi značajan deo korisnika interneta koji bi prešli na konkurentne društvene medijske sajtove, a to bi se moglo desiti i Facebooku, ali, u borbi u kojoj pokušavaju da jedni druge pobede da bi suvereno vladali u digitalnom svetu, izgleda da polako uništavaju temelje na kojima su izgrađeni: sloboda, osnaživanje, i obavezivanje da “ne budu zli”. Kevin Kelleher je to lepo sročio na Reutersovom MadiaFile blogu kada je napisao da je Googleov slogan “ne budi zao” postao “hajde da svi budemo zli”.

Google je ovaj slogan prestao da koristi u javnosti. Vreme je da ga vrate u upotrebu.