Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Istočni Timor: Postavljanje jedne zemlje s mnogo jezika

Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja  Jezici i Internet.

Dana 28. novembra 1975.  Timor Leste je jednostrano proglasila svoju nezavisnost, nakon gotovo četiri veka portugalske dominacije. Iako je proglašenje pročitano na portugalskom, nekoliko dana nakon toga Indonezija je krenula u napad na tu zemlju i korišćenje portugalskog će biti zabranjeno 24 godine, koliko je okupacija i trajala (1975-1999).

Kada je Istočni Timor postao nezavisna država 2002.  i tetum i portugalski su postavljeni kao službeni jezici u novoj zemlji. Medjutim, broj nacionalnih jezika dostiže brojku od 16, a građani Timora koriste svakodnevno desetine drugih dijalekata.

Idiom(i) identiteta

Hau nia lian, hau nia rain (Moj jezik moja domovina). Foto: Sapo Noticias Timor Leste (javni domen).

Hau nia lian, hau nia rain (Moj jezik moja domovina). Foto: Sapo Noticias Timor Leste (javni domen).

U praksi, tetum, lingua franca Istočnog Timora je jezik koji se najviše govorio na celoj teritoriji. S druge strane, “Portugalski nije jezik jedinstva, nego je to jezik identiteta”, rekao je Mari Alkatiri, vođa Fretilina (opoziciona stranka), u članku 2007. godine, koji je napisao portugalski novinar Paulo Moura, ponovo objavljen na blogu Ciberdúvidas da lingua Portuguesa (Cybersumnje portugalskog jezika).

Moura objašnjava zašto nakon uspostavljanja nezavisnosti postoji “ogromna većina stanovništva” koja ne govori portugalski:

Naučili su bahasa indonežanski i engleski kao strane jezike, a tetum govore kod kuće, uz bilo koji drugi timorski jezik, kao fataluku ili baikeno. Reč je o tzv. “Tim-Tim” generaciji, od imena Timor-Timur kako su Indonežani zvali svoju 27. pokrajinu. Mnogi su studirali u Indoneziji ili u Australiji, i njima je danas teško objasniti važnost portugalskog jezika. Ono što je još gore od toga je da kako vide da povlaštena politička elita govori portugalski, i pošto se njihov pristup zapošljavanju u javnoj upravi onemogućuje ako ne govore sada službeni jezik, ovi mladi ljudi su razvili odredjeno neprijateljstvo prema Portugalu i portugalskom jeziku.

Izveštaj Svetske banke od 2011. godine o napretku zemlje u poslednjih deset godina pokazuje da “portugalski govori samo 5 posto stanovništva” i dodaje da je “do 2009, više od 70 posto učenika testiranih na kraju prvog razreda ne može pročitati ni jednu reč jednostavnog teksta na portugalskom. To je tužan rekord nakon 10 godina truda (…). Velika grupa stanovništva je funkcionalno nepismena.”

Online dokumentacija jezika

Prema UNESCO-vom Atlasu Svetskih Jezika u Opasnosti, postoji šest timorskih jezika kojima preti izumiranje.

Jezici Istočnog Timora. Karta preuzeta sa Internet stranice Fataluku Jezički Projekat.

Po prikazanoj skali, adabe (sa ostrva Atauro), habu (iz regije Manatuto), iz regije Manatuto (iz Viqueque regije), se smatraju ugroženim, pošto “većina dece s tih područja govori jezik, ali to može biti ograničeno na određena područja “, kao što su kuće i tradicionalni način života.

Jedno mesto iznad se nalazi Waima'a, jezik za koji se smatra da je kritično ugrožen – “deca više ne uče jezik kao materinji jezik kod kuće”. Maku'a jezik na severoistočnom delu ostrv; maku'a koji je prema Atlasu 1981. govorilo 50 ljudi, kritično je ugrožen i može se desiti da čak i izumre. Na ovom jeziku je objavljena samo jedna knjižica do sada.

Neki od jezika Istočnog Timora su ipak prokrčile svoj put u novim medijima i online platformama, što može doprineti tome da se održe.

Takav je slučaj s fataluku, papuanski jezik koji govori 35,000 ljudi u najistočnijem delu Timora, koji je prilično dobro dokumentovan na Internet stranicama Fataluku Language Project (Fataluku Jezički Projekat) i Fataluku Community (Fataluku Zajednica). Grupa mladih umetnika iz regije Lospalos ga koriste u svojim delima uz muziku i za izvodjenje:

Istraživački projekat za dokumentaciju jezika na Univerzitetu Hawai, je pokrenuo nekoliko timorskih jezika uz pomoć razmene studenata, kao što su osoroa i fatumaka dijalekti makasae jezika – “najzastupljenijeg jezika u istočnom delu Timora – Leste” – kao i waima'a, fataluku, mambae i tokodede. Ovaj poslednji naveden jezik je povremeno bio korišten od strane portugalskih lingvista i prevodioca João Paulo Esperança na njegovom blogu Hanoin Oin-oin (Razne misli).

Devojka iz Istočnog Timora govori (u pravcu kazaljke na satu) bunak, tetum, fataluku i portugalski. Prevod: "U bunak / tetum / fataluku / portugalski, kažemo: ja sam u Diliju. Imam nešto novca. Ja nemam nimalo novca." Slika: Joao Paulo Esperança (javni domen)

Devojka iz Istočnog Timora govori (u pravcu kazaljke na satu) bunak, tetum, fataluku i portugalski. Prevod: "U bunak / tetum / fataluku / portugalski, kažemo: ja sam u Diliju. Imam nešto novca. Ja nemam nimalo novca." Slika: Joao Paulo Esperança (javni domen)

 

Još jedan bloger u manje zastupljenim jezicima je Abe Barreto Soares, koji je

intervjuisan za Global Voice 2009. Pored toga, piše i na engleskom, tetumu, i bahasa indonežanskom, takođe vodi blog poezije na galole jeziku iz Manatuto Oblasti koja se zove Limusan.

Malo dalje na jugu, idaté jezik se koristi na blogu Ildefonso Pereira. Facebook se takođe koristi za komunikaciju na timorskom jeziku, kao na primer ova grupa u Naueti.

Prošle je godine podnesen predlog da se koristi maternko jezik kao prvi jezik u nacionalnom obrazovnom programu, što pokazuje ovaj kratki film pod nazivom Lian Inana (Materinji Jezik), naglašavajući “važnost prvog jezika za dete da mu pomogne da nauči da čita i piše, da poštuje kulturu svojih roditelja i zajednice, i da odmah tečno koristi službene jezike Timor-Leste:

Rising Voices – veliki projekat koji pokreće Global Voices – je domaćin online dijaloga pod nazivom “Korišćenje Alata Građanskih Medija za Promovisanje Jezika Koji su Manje Zastupljeni” zajedno s Nove Taktike i Starosedilački Tweet-ovi. Pozivamo sve zainteresovane iz Timor Lestea koji su se upustili u svet građanskih medija da poboljšaju online komunikaciju u kojoj se koriste manje zastupljeni jezici da podele svoje strategije, uspehe i izazove u online forumu.

Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja Jezici i Internet.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.