Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Iran: “Naš prijatelj gospodin ElBaradei” u Egiptu

Iranski blogeri širom političkog spektra nastavljaju da razmenjuju njihova mišljenja o pobunama u arapskom svetu. 

Masih, a vrlo dinamičan konzervativni islamistički bloger objašnjava u jednom veoma dugačkom postu zašto iranski Hesbolah ne bi trebalo da uništi figuru egipatske opozicije Mohameda Mustafu El Baradeja ili “kako da ne transformiše našu čistu pobedu u poraz”. Ovaj bloger govori o podršci egipatskog muslimanskog bratstva El Baradeju i piše:

On  je [kao direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju] imao dobre odnose sa iranskim režimom po pitanju nuklearne energije i ako dođe na vlast on će nastaviti prijateljske odnose sa [iranskim] režimom i Erdoganom u Turskoj. Trebalo bi da dodam da nam u ratu protiv Izraela nije potreban Egipat. Ono što nam je potrebno jeste da Egipat otvori Rafah's granice kako bi nam [Irancima] omogućio da pošaljemo oružje na palestinsku teritoriju i šeiku Mahmoud Abbas's  uzdrmamo stubove moći.

Na kraju, ovaj bloger kaže  da ne bi trebalo da obraćamo pažnju na poslednje aktivnosti Zelenih  [opozicionu] i smatra da je to samo trenutna situacija u Egiptu kako bi ublažili bol njihovog poraza.

Bahman Azizi je objavio nekoliko fotografija iz iranske islamske revolucije, 1979, i upoređuje ih sa nekima iz trenutne pobune u Egiptu – od uličnih borbi do solidarnosti između protestanata i vojnika.

(Egipatska fotografija je iznad, a iranska ispod, obe fotografije su sa Fars News sajta ).

Azzarmehr kaže da su iranski protesti iz 2009 bili veći od egipatskih i tuniskih ali da je represija bila mnogo jača. On kaže:

Gledajući fotografije iz Tunisa i Egipta, izgleda da je mnogo više ljudi  bilo u Iranu. Ni na jednom protestu u Egiptu ili Tunisu nije bilo ni blizu 3 miliona kao što je bilo u Tehranu šestoga dana nakon pokradenih izbora u junu pretprošle godine. Represija iranskog režima je bila mnogo brutalnija i oštrija nego u Egiptu ili Tunisu. Ljudi u Tunisu i Egiptu nisu bili napadani u svojim domovima i sklanjani sa vrhova krovova zbog jednostavnog skandiranja “Bog je veliki”. Povređeni protestanti u Tunisu i Egiptu nisu bili napadani u bolnicama i bacani sa kreveta. Protestanti    nisu hapšeni i odvođeni u pritvorske centre kakav je Kahrizak i u Tunisu i Egiptu nisu silovani kao što je to bio slučaj u Iranu.

Na svom blogu Negahe No, Shahini, jedan islamski sveštenik, poredi Hosnija Mubaraka sa Nelsonom Mendelom i piše da je Mendela otišao sa vlasti kada je bio veoma popularan i da se ljudi mole za njega, ali da je Mubarak sebi najbitniji. Ovaj bloger pravi jednu grešku misleći da je Mubarak do sada bio demokratski biran i da jednostavno ne želi da se odrekne vlasti.