Azerbejdžan: Od tepiha do čarapa

Postoji nekoliko fascinantnih stvari o azerbejdžanskoj kulturi koje čine meštane izuzetno ponosnim i željnim da ih predstave strancima koji su u poseti toj zemlji. Jedna od njih su tepisi, obično predstavljeni gostima kao znak gostoprimstva, postavljeni  pod nogama, kao znak poštovanja, ili na zidu, kao znak napretka. Zato ne čudi što su azerbejdžanski tepisi prošle godine uvršteni na reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva od strane UNESCO-a i često privlače pažnju blogera.

Azerbejdžanski tepih. Fotografisao Shakko pod licencom Creative Commons

 

Aaron u Azerbejdžanu, na primer, kaže da umetnost i zanatstvo Azerbejdžana zauzimaju značajno mesto u istoriji zemlje ističući svoje različite i jedinstvene stilove. U blogu se kaže i da se nasleđe tepiha proteže van granica zemlje i prepliće se sa regionalnim tradicijama južnog Kavkaza.

Azerbejdžan je ponosan na svoju istoriji tkanja tepiha, kao što bi i trebalo da bude. Jake boje i kompleksni dizajni su dokaz neverovatne tehničke i umetničke veštine koja se vraća na stotine, ako ne i hiljade, godina unazad. Regionalne i etničke nijanse u dizajnu tepiha daju “eksploziju” raznovrsne šarolikosti. Postoje određene škole za izradu tepiha koje su klasifikovane kao Talish u južnom Azerbejdžanu,  Garabağ u zapadnom Azerbejdžanu ili kao Quba na severu. […] Naravno, tkanje tepiha ide i izvan Azerbejdžana, kulturno obeležje i širom Kavkaza u Jermeniji i Gruziji, i dalje u Centralnoj Aziji i na Bliskom istoku. Ipak, bila bi šteta da se ne prizna azerbejdžanska izvrsnost u tkanju tepiha.

 

CBT in Azerbaijan, blog o putovanjima čiji su autori Volonteri mirovnog korpusa u Azerbejdžanu, takođe ispituje tradiciju tkanja tepiha i dolazi do iskustva iz prve ruke na severu zemlje.

Prodaja tepiha u Azerbejdžanu  je veliki biznis i strogo je regulisan od strane vlade. Svaki tepih koji napušta granice zemlje mora prvo da se registruje i dobije sertifikat o autentičnosti. Ljudi plaćaju više hiljada za ove stvari i još više da bi ih isporučuli u inostranstvo. Ali, sumnjam da su te žene mislile o svemu tome dok su tkale. To je nešto što rade godinama.

Na sličnu temu, Sheki, Azerbaijan, blog o kulturi, takođe dotiče kulturnu tradiciju tkanja i pletenja, ali ovaj put dušeka i jorgana, rasprostranjenu u regionima zemlje dok to polako izumire u prestonici, Bakuu.

[…] Istorijski i tradicionalno gledano dušeci i jorgani su bili i biće za mnoge važan deo miraza neveste koje bi ona ponela sa sobom u novu porodicu … tu bi bila dva dušeka za glavni krevet, dušeci  kao poklon za novu porodicu, nekoliko dušeka za potencijalne goste i očigledno isti broj jorgana i još nekoliko jastuka … […]

[…]

Posebna je čast kada su gosti ponuđeni dušecima ili jorganom iz nevestinog miraza … u Bakuu malo nevesta bi brinulo o dodatnim dušecima ili jorganima … Sve je uglavnom već kupljeno gotovo … […]

A takva tradicija nije ograničena samo na tepihe. U cilju doprinosa lokalnoj zajednici, Volonteri mirovnog korpusa u Azerbejdžanu napravili su i poseban blog gde možete naručiti čarape. I to ne bilo kakve čarape, već kulturno obeležje nacionalne manjine Talish koja živi na jugu Azerbejdžana.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.