Fotografija grupe Jashnan, koristi se uz njihovu dozvolu.

U dolini Sibundoi, planinskoj zoni oblasti Putumajo na jugozapadu Kolumbije, Jashnan, muzička grupa sastavljena u potpunosti od domorodačkih žena naroda Kamentša, koristi muziku kao oblik oživljavanja kulture svojih predaka i jačanja jezika Kamentša, jedinstvenog jezičkog izolata u svetu.

Kamentša su stari stanovnici doline Sibundoj, koju zovu Tabanok, što znači „sveto mesto porekla“. Tabanok je od pamtiveka bio mesto međukulturalne razmene i kontakta između Andskih visoravni na zapadu i Amazonske nizije na istoku. Ovo je dovelo do veoma sinkretične i jedinstvene kulture Kamentše, koja ima andske i amazonske korene, kao i jedinstvene lokalne elemente. Možda je to razlog visokog stepena očuvanosti i kulturnog opstanka Kamentše u odnosu na druge starosedelačke narode. Čak i nakon 70 godina indoktrinacije i loše vladavine kapucinskih misionara, kultura Kamentše i danas je živa. Međutim, zajednica se i dalje suočava sa kulturnim, političkim i ekološkim pretnjama na više frontova, kao što je izgradnja puteva i rudarske infrastrukture na teritoriji predaka zajednice.

Jedan od načina na koji se zajednica odupre spoljnim pretnjama i reafirmiše svoje pravo na kulturnu autonomiju i različitost je kroz svoju živopisnu muzičku tradiciju, deo andsko-amazonskog žanra koji kombinuje melodije i zvuke tipične za njihovu teritoriju.

U ovom intervjuu, Kamentša muzičarke Natalia Jacanamijoi i Angela Jhoana Jacanamejoi dele istoriju i kulturni značaj Jashnan — reč Kamentša koja znači „izlečiti“ — u kontekstu kulturnog opstanka Kamentše, uloge žena u društvu Kamentše i revalorizacije mudrosti predaka.

Rovan Glas: Kada i iz kog razloga je Jashnan formiran? Kako se grupa razvijala od osnivanja?

Jashnan: Este proceso nace en el seno del territorio ancestral Tabanok (Sagrado Lugar de Origen del pueblo Kamëntšá). Empieza en el año 2021 y se formaliza a principios del 2022. El grupo se formó con varios propósitos: como una herramienta para fortalecer la unidad al interior las familias y de nuestro pueblo Kamëntšá; y como instrumento para el fortalecimiento de nuestros saberes ancestrales, entre ellos la música. Somos mujeres Kamëntšá, de diferentes edades, con diferentes recorridos, este tejido (proceso) nos ha permitido reconocer nuestra esencia como mujeres Kamëntšá, herederas de un gran legado, que nos habla del cuidado a nosotras mismas, al territorio que es la vida misma. Nos hemos sumado en el camino. Ahora somos siete mujeres quienes estamos integrando el grupo musical Jashnan.

Jashnan: Ovaj proces je rođen na teritoriji predaka Tabanok (sveto mesto porekla naroda Kamentša). Počela je 2021. godine, a formalizovana je početkom 2022. Grupa je formirana za nekoliko ciljeva: kao sredstvo za jačanje jedinstva unutar porodica i našeg naroda Kamenca i kao instrument za jačanje oblika znanja naših predaka, uključujući muziku. Mi smo Kamenčanke, različitog uzrasta, različitog porekla, a ovaj proces tkanja nam je omogućio da prepoznamo svoju suštinu Kamenčanke, naslednice velikog nasleđa, koje govori o brizi za sebe, za teritoriju koja je sam život. Udružili smo se na tom putu. Sada smo sedam žena koje čine muzičku grupu Jashnan.

RG: Kakav je značaj muzike u kulturi Kamenca?

J: Los pueblos originarios tienen su propio sonido, y la música está en todo momento, está en los espacios que habitamos, hasta en el mismo sonido de nuestros pasos, en el latir del corazón, esa sensibilidad nos hace seres musicales.

El Pueblo Kamëntšá es sonoro y colorido, la música está presente en la cotidianidad, en la ritualidad, en el territorio, en la chagra [jardín], en el canto de las aves, el sonido propio de los animales, el viento, la lluvia.

Es importante porque hace parte de nosotros mismos, nos permite conectarnos con nuestro corazón, nuestro cuerpo, desde temprana edad hemos estado relacionados con la música, en el vientre escuchando el latido del corazón de nuestra madre, con los sonidos del territorio en los recorridos que nuestra madre hacía por la chagra, escuchando su canto en el Día Grande Bëtsknaté [fiesta Kamëntšá que se celebra el lunes anterior al Miércoles de Ceniza], Uacjnaté [fiesta Kamëntšá relacionada con el Día de Todos los Santos y el Día de Difuntos]. Lo experimentamos posteriormente en los cantos de curación de las abuelas. Es decir, la música ha estado presente siempre y es importante para conectarnos con lo que somos, un pueblo sonoro.

J: Strosedeoci imaju svoj zvuk. Muzika ispunjava svaki trenutak, ona je u prostorima u kojima živimo, čak i u zvuku naših koraka, u otkucajima našeg srca. Ta osetljivost nas čini muzičkim bićima.

Narod Kamentša je zvučan i živopisan. Muzika je prisutna u svakodnevnom životu, u ritualima, na teritoriji, u čagri [bašti], u pevanju ptica, zvuku životinja, vetru, kiši.

Važna je jer je deo nas samih. Omogućava nam da se povežemo sa svojim srcem, svojim telom. Od malih nogu smo povezani sa muzikom: u utrobi slušajući otkucaje srca naše majke, uz zvuke teritorije u šetnjama koje je naša majka provela kroz čagru, slušajući kako peva na Veliki dan Betsknate [kamentša festival slavi se u ponedeljak pre Čiste srede] i tokom Uacjnate [kamentša praznika vezanog za Dan Svih Svetih i Dušni dan]. Kasnije smo to doživeli u lekovitim pesmama naših baka. Drugim rečima, muzika je uvek bila prisutna i važna je da nas poveže sa onim što jesmo, zvučni narod.

Fotografija grupe Jashnan, koristi se uz njihovu dozvolu.

RG: Da li muzika može da bude način da se ojača i oporavi kultura i jezik Kamentša?

J: Los conocimientos ancestrales han sido transmitidos desde la oralidad y han sido compartidos de generación en generación. La música y el canto son puentes de la oralidad que sabiamente nos permiten fortalecer y recuperar el legado ancestral del Pueblo Kamëntšá; la memoria, la palabra, el tejido, las vivencias, los sentires, los rituales, los lugares sagrados. 

J: Znanje predaka se prenosilo usmeno i prenosilo se s generacije na generaciju. Muzika i pesma su mostovi usmenosti koji nam mudro omogućavaju da ojačamo i povratimo nasleđe predaka naroda Kamentša: sećanja, reči, tkanja, iskustva, osećanja, rituale, sveta mesta.

RG: Jashnan se sastoji isključivo od žena. Zašto je važno stvarati muziku iz ugla Kamentša žena?

J: El liderazgo ha estado más asociado a la figura masculina, con la participación de la mujer se empieza a avivar el amor por lo que nos gusta hacer, como mujeres estamos en diferentes roles, en el cuidado del hogar, de la chagra, en el tejido, en lo comunitario y en todos estos espacios no se dispone para poder reivindicar nuestra voz, es importante escucharnos y cantar esto que llevamos por dentro, es una forma de apoyarnos entre todas para romper esquemas y habitar los diferentes espacios. 

J: Liderstvo se više povezivalo sa muškom figurom, ali uz učešće žena počinjemo da oživljavamo ljubav prema onome što volimo da radimo. Kao žene postojimo u različitim ulogama: brinemo o domu, u čagri, tkamo, služimo zajednici, a svi ovi prostori nisu uvek dostupni za nas da tražimo svoj glas. Važno je da nas slušaju i pevaju ono što nosimo u sebi. To je način da se podržimo, da razbijemo kalup i nastanimo različite prostore.

RG: Jashnan peva ponekad na španskom, a ponekad na Kamentša, a tekstovi često predstavljaju Kamentša kosmoviziju.Kakva je veza između jezika i muzike?

J: La música es parte fundamental de la ancestralidad, en ella está la identidad del pueblo. Hay letras en español porque no se puede negar un sentir si está en uno u otro idioma, para nosotras es importante la expresión. También cantamos en nuestro idioma como forma de revitalizar la lengua Kamëntšá. También se trabaja de manera comunitaria entre nosotras aprendemos y compartimos esos saberes con otras personas, con más mujeres y niñas de nuestro pueblo.

J: Muzika je osnovni deo predaka; ona je identitet naroda. Postoje stihovi na španskom jer ne možete poreći osećanje ako je na jednom ili drugom jeziku; ono što nam je bitno je izraz.Takođe pevamo na našem jeziku kao način da ponovo oživimo Kamentša. Takođe radimo na ovome kao zajednica, učeći i deleći ovo znanje sa drugim ljudima, sa više žena i devojaka naše zajednice.

RG: Danas mnoge grupe u zajednici Kamentša koriste muziku kao oblik kulturnog i jezičkog jačanja i oporavka. Šta pokreće ovaj pokret?

J: No es para nada desconocido las luchas que hemos debido afrontar los diferentes pueblos indígenas en diferentes momentos de nuestra historia. Desde la colonización se ocasionó una ruptura territorial, espiritual y cultural, son historias de despojo y violencia. Ha sido muy importante lograr que las generaciones presentes en medio de tanta información y factores externos puedan y tengan la oportunidad de conocer y fortalecer el legado Kamëntšá.

Jashnan hace parte de esa nueva apuesta musical en agradecimiento y humildad por las bondades recibidas, muchos de nuestros hermanos y hermanas indígenas están buscando ese mismo propósito y lo están impulsando a través de la música.

“Jashnan” es una palabra que está en lengua Kamëntšá para armonizar, es el camino de conexión con el espíritu, desde que se llega al territorio Tabanok, se siente el espíritu del territorio, que lo conjugan las montañas, los animales, los ríos, quebradas, las plantas y las memoria ancestral del pueblo Kamëntšá e Inga quienes han habitado milenariamente.

J: Borbe sa kojima smo se mi domorodački narodi morali suočiti u različitim vremenima naše istorije uopšte nisu nepoznate. Kolonizacija je dovela do teritorijalnog, duhovnog i kulturnog raskola, uz priče o oduzimanju imovine i nasilju. Veoma je važno obezbediti da sadašnje generacije, usred toliko informacija i spoljnih faktora, imaju priliku da upoznaju i ojačaju nasleđe Kamentše.

Jashnan je deo ove nove muzičke obaveze, prihvatajući naše uspehe sa zahvalnošću i privrženošću. Mnoga naša braća i sestre starosedeoci traže isto i promovišu to kroz muziku.

„Jashnan“ je reč koja na Kamentša znači „uskladiti se“. To je put veze sa duhom. Od trenutka kada stignete na teritoriju Tabanok, osećate duh teritorije, upotpunjen planinama, životinjama, rekama, potocima, biljkama i sećanjima predaka na narod Kamentša i Inga koji je nastanjivao teritoriju milenijumima.

RG:Šta želite da ljudi koji nisu upoznati sa zajednicom Kamentša znaju o tome? Kakav utisak želite da ostavite svojom muzikom?

J: Como mujeres del pueblo Kamëntšá sentimos que lo más importante es reconocernos como hijos de la madre tierra, ella es nuestra fuente principal que nos da la vida, y que somos seres en constante cambio y conexión con el espíritu.

Nuestra propuesta nace en el territorio Tamabioy, en sus letras y cantos lleva la esencia de la mujer, del tejido, el cuidado de las plantas y semillas, el cuidado del territorio y el trabajo comunitario.

Nos gustaría que el mundo entero conozca nuestra sonoridad, nuestro color, nuestro tejido, nuestro territorio.

J: Kao žene iz naroda Kamentša, osećamo da je najvažnije da prepoznamo sebe kao decu majke zemlje – da je ona izvor koji nam daje život i da smo bića u stalnoj promeni i povezanosti sa duhom.

Naš projekat je rođen na teritoriji Tamabioja. U tekstovima i pesmama nalaze se suština žene, tkanja, brige o biljkama i semenu, brige o teritoriji i rad naše zajednice.

Voleli bismo da ceo svet upozna zvuk naše muzike, našu boju, naše tkanje, našu teritoriju.

Jashnanov prvi studijski snimak nedavno je postavljen na YouTube; poslušajte ovde.