Starosedelački, Montubio i narodi i nacije sa Afro poreklom koji žive u Ekvadoru zalažu se za veće priznanje originalnih filozofija ovog regiona, što uključuje i pitanje holističkog zdravlja kroz tradicionalnu medicinu.
Hose Janes del Poso, poznat i kao Tajta Sinči, prati ovaj pokret dugi niz godina kroz svoje izučavanje znanja predaka. Poreklom iz provincije Bolivar u Ekvadoru, Tajta Sinči je autor knjiga kao što su Yanantin, La filosofía dialógica intercultural del Manuscrito de Huarochiri (Janantin, Interkulturalna dijaloška filozofija Uaročiri rukopisa) i Allikai: La salud y la enfermedad desde la perspectiva indígena (Aljikaj: Zdravlje i bolest iz starosedelačke perspektive).
Rasu Pasa Gvanolema, nastavnik kečua, jednog od jezika predaka u Ekvadoru, i Belen Febres (njegov učenik) susreli su se sa Tajtom Sinčijem koji je podelio neke uvide u filozofiju Abja Jale, što je ime koje starosedeoci koriste za označavanje onoga što je danas poznato kao američki kontinent. Tajta Sinči objašnjava da je Abja Jala „simbol identiteta i poštovanja porekla ove teritorije“.
Veliki deo svog života posvetio je proučavanju mudrosti predaka – ali svoj put u filozofiju nije odmah pronašao tamo. „Prvi pristup filozofiji koji sam imao bio je preko klasičnih i zapadnjačkih mislilaca. To je filozofija koja se još uvek predaje ovde u Ekvadoru, kao da je ona jedina koja postoji i kao da nema ničega drugog“, kaže on.
Dok je pisao doktorsku tezu u inostranstvu, upoznao se sa filozofijom Abja Jale. Zatim navodi: „Pronašao sam Uaročiri rukopis, tekst koji je napisan na kečua jeziku na početku kolonizacije oblasti koja je sada Peru, tako da je imao drugačiju perspektivu od one evropske koja je počela da dominira nama od 1492. godine pa nadalje.”
Tajta Sinči objašnjava da ovaj tekst objedinjuje andsku misao tog doba i daje odgovore na neka filozofska pitanja kao što su šta se dešava posle smrti, kuda idemo, šta znači biti dobar ili loš, i šta je to porodica. Na taj način on daje odgovore na pitanja koja svi sebi postavljamo, ali iz drugog ugla.
„Od suštinske je važnosti da se vratimo ovim mudrostima predaka koje su još uvek žive u zajednicama, jer odatle možemo pronaći načine da nam pomognu sa pitanjima koja imamo danas“, kaže Tajta Sinči. On naglašava da način razumevanja i pristupa zdravlju nije izuzetak — koncept zdravlja koji proizilazi iz filozofije naroda i nacija Abja Jale ima mnogo toga da ponudi.
„Ova filozofija govori o značenju zdravlja, značenju porekla bolesti i značenju načina lečenja, koji ne odgovaraju zapadnjačkim načinima“, objašnjava Tajta Sinči. Razlog za to je što se razmišljanje naroda i nacija Abja Jale zasniva na različitim principima, logici i sistemima vrednosti koji čine osnovu različitih stilova života i, stoga, uokviruju i različitu viziju zdravlja.
Tajta Sinči kaže da se ova medicina fokusira na mnogostruke uzroke svake bolesti. Za njega je to jedan od glavnih uvida. „Medicina predaka se ne zasniva na tome da se uzme određena pilula i onda se osećate bolje. Ova medicina shvata da isceljenje podrazumeva ne samo tretiranje simptoma neke bolesti, već i razumevanje razloga za tu bolest“, kaže on.
On dodaje da je potraga za višestrukim uzrocima bolesti povezana sa osnovnim principom filozofije Abja Jale: relacijom. Prema ovom principu, svi događaji i sva bića se razvijaju u jednom lancu međuzavisih odnosa koji su recipročni. Dakle, ovo shvatanje ne stavlja ljudsko biće u centar, već posmatra njega ili nju kao deo celine, pošto tvrdi da su sva bića u univerzumu jednaka i komplementarna.
Zdravlje, u ovom smislu, znači „biti dobro“, u harmoniji i ravnoteži sa sobom i drugima, sa Majkom Prirodom ili Pačamamom, svojim precima i svojom duhovnošću. Po ovom shvatanju, zdravlje nije samo povezano sa fizičkim okvirom neke osobe, već zajedno obuhvata um, telo, emocije i duh ljudskog bića. Drugim rečima, ne traži se samo zdravlje pojedinca već i čitavog okruženja.
Iz tog razloga, proces isceljenja se ne bazira samo na ublažavanju fizičkih simptoma neke osobe, već se zasniva i na drugim elementima kao što su muzika, pesma, ples, jezik, priroda ili Pačamama, gastronomija, odeća, liturgije ili molitve i medicinske prakse i rituali. Kroz ove osnove, cilj je da se postigne harmonija između nečijeg tela, duha, odnosa prema sebi, drugima i svemu što ih okružuje.
Na osnovu svih uvida koje ova medicina može da ponudi, Tajta Sinči smatra da treba otvoriti prostore za dublju razmenu znanja. U tom cilju, on smatra da treba promeniti način na koji se predaje medicina. „Medicinske škole treba da predaju i druge zdravstvene filozofije i prakse sa jednakom važnošću, a ne polazeći od lažne ideje da zapadnjačka medicina leči a da je sve ostalo vradžbina ili folklor. Drugim rečima, moramo da proširimo naše shvatanje zdravlja i isceljenja“, kaže on.
Međutim, on smatra da postoji tendencija da se ne pridaje ista vrednost rečima i znanju starosedelačkih, Afro-ekvadorskih i Montubio naroda i nacija koji žive u Ekvadoru. Veruje da to dovodi do nepravedne raspodele javnih resursa. Smatra da se ovo mora promeniti.
Tajta Sinči zaključuje da „treba da se okupimo umesto da osuđujemo i delimo se. Samo polazeći sa te tačke moći ćemo da unapredimo svoje zdravlje na holistički način i proširimo svoju perspektivu kao društvo.”