Ova tema je i dalje tabu, ali se sve više raspravlja o seksualnoj raznolikosti među brazilskim starosedeocima. Na gornjoj slici je prikazana ‘cacica’ Mažur | Fotografija: Lična arhiva/Koristi se uz dozvolu od Amazônia Real

Ovaj tekst, koji je napisala Keka Vernek, prvobitno je objavljen na portalu Amazônia Real, u decembru 2021. godine. Ovde se ponovo objavljuje u sklopu ugovora o partnerstvu, uz neke izmene.

Mažur je počela da shvata svoj identitet devojčice sa 12 godina. U selu Apido Paru, na domorodačkoj zemlji Tadarimana u Rondonopolisu, u državi Mato Groso u brazilskoj Amazoniji, gde je rođena i gde živi, ovo nikada nije bilo problematično pitanje. Neko vreme, međutim, ova žena etničke pripadnosti Boe Bororo nije u potpunosti shvatala šta se u njoj dešava.

Danas, sa 30 godina, ona se identifikuje kao transseksualna žena i prolazi kroz rodnu tranziciju, a istovremeno postaje „cacica“ (starosedelački poglavica), zbog penzionisanja njenog 79-godišnjeg oca iz zdravstvenih razloga.

Otkako sebe doživljava kao trans osobu, Mažur je ostavila muško ime Gilmar Trajtovu u prošlosti i izgradila svoj identitet kao žena.

„Prolazim [tranziciju] u fazama. Prvo, uzimam ženske hormone, pod nadzorom endokrinologa u Rondonopolisu“, izjavila je u intervjuu za portal Amazônia Real.

Mažur se nadala da će pristupiti tretmanu tranzicije besplatno preko Jedinstvenog zdravstvenog sistema (SUS, javni zdravstveni sistem u Brazilu), ali je zbog izvesnog odlaganja odlučila da plati za procedure.

U njenom selu, u državi u centralno-zapadnom Brazilu, Mažur je oduvek uživala poštovanje. Sada, kao cacica koja vodi zajednicu od oko 800 ljudi, kaže da je to poštovanje poraslo. Ali ona zna da to nije stvarnost za većinu LGBTQIA+ starosedelaca.

„S obzirom na svoju domorodačku kao i LGBT pripadnost, mi trpimo dvostruke predrasude. Iako to nikada nisam trpela od svojih roditelja, [jesam] od nekih rođaka, ali i u društvu uopšte“, objasnila je ona.

Čak i pored mogućnosti da napusti selo kako bi studirala, odlučila je da ostane i radi sa svojim narodom. Pošto je sama, odgaja dve nećakinje kao da su joj rođene ćerke — jedna od njih joj je, kaže, već podarila „dvoje malih unučadi“.

„Uvek govorim da naša seksualna [orijentacija] ne definiše našu ličnost, mi smo ono što jesmo, a ne ono što homofobično društvo želi da budemo“, rekla je ona, dodajući da uvek zahvaljuje Aroe Eimežeri, „Bogu, Poglavici duša, Poglavici duhova” naroda Bororo, za to što joj je dobro.

Amazonski stilista Sioduhi | Fotografija: Džesika Lagoas/Koristi se uz dozvolu od Amazônia Real

Razbijanje tišine

Još uvek tabu tema, seksualna raznolikost u selima polako dobija prostor kako sve više starosedelaca odlučuje da prekine tišinu.

Sa svojih 25 godina, amazonski stilista Sioduhi, iz naroda Pira-Tapuja (koji se još naziva i Vaikahana), seća se koliko mu je bilo teško da shvati da je gej.

„Ova spoznaja me je teško opterećivala, posebno zato što sam rođen u oblasti sa velikom kolonizacijom, a to je Gornji Rio Negro u Amazonasu. Tamo je veliki broj katolika i protestanata. To je mesto gde kolonizacija vrši uticaj na takav način da svi patimo od procesa integracionizma“, rekao je on.

Svestan svoje uloge u društvu, nastojao je da vodi ovu debatu na otvoreniji način.

„Kao osoba sa domorodačkim i LGBTQIA+ identitetom, stilista, koji takođe ima određeni uticaj, više govorim o ovim pitanjima, koja su još uvek veoma delikatna zbog izgradnje binarizma (muškarac-žena) i hrišćanske krivice koja je još uvek veoma jaka. Rečeno nam je da idemo u pakao“, kazao je on.

Kada je odlučio da ostvari svoj san da postane stilista, sav taj teret i istoriju poneo je u Sao Paulo, što se ogleda u njegovom stvaralačkom procesu. Otuđenje kao i duhovno i moralno nasilje takođe su pošli sa njim. Nije retkost da se starosedelačka LGBTQIA+ osoba oseća izolovano i potlačeno na sopstvenoj teritoriji.

Za narod Vaikahana, Sioduhi znači „duh predaka baia“, pevača svetih obreda. Rođen je i odrastao u zajednici Mariva, u mestu Sao Gabrijel da Kačoeira, u Gornjem Rio Negru u državi Amazonas. Ovaj region ima najveću raznolikost domorodačkih etničkih grupa, sa 23 različita naroda.

Sa 12 godina preselio se u grad radi školovanja. Pre tri godine, Sioduhi je stigao u grad Pedras, u državi Sao Paulo. Naučio se da pruža otpor, pošto je starosedelac i gej i juri svoj san iz detinjstva da postane stilista. Stvorio je etiketu Sioduhi Studio, za domorodačku modu.

Antropološkinja Barbara Arisi | Fotografija: Lična arhiva/Koristi se uz dozvolu od Amazônia Real

Starosedelački queer

Barbara Arisi, koja je doktorirala antropologiju na Federalnom univerzitetu Santa Katarina (UFSC), istraživač je seksualne raznolikosti među starosedeocima.

„Moje istraživanje za doktorat bavilo se narodom Matis, koji živi na domorodačkoj teritoriji Vale do Žavari blizu granice sa Peruom, gde reka Žavari razdvaja dve zemlje“, objasnila je ona.

Domorodačka teritorija Vale do Žavari nalazi se u državi Amazonas i druga je po veličini takva teritorija u Brazilu. Više od 6.000 nedavno kontaktiranih i izolovanih starosedelaca živi tamo.

Prvu knjigu ove istraživačice, „Gej Indijanci u Brazilu: neispričane priče o kolonizaciji domorodačkih seksualnosti“, objavio je 2017. godine švajcarski izdavač Springer, a u njoj se govori o neispričanoj istoriji domorodačkih seksualnosti pre dolaska Portugalaca i Španaca.

„Hroničari, sveštenici, jezuiti i dominikanski fratri zabeležili su prisustvo drugih nemonogamnih, neheteroseksualnih praksi koje su domorodački narodi, kao i mnogi drugi starosedeoci širom sveta, prihvatali u svojoj zajednici pre evropske kolonizacije“, objasnila je antropološkinja.

„Heteroseksizam, nasilje nad praksama koje će ljudi kasnije nazvati homoseksualnim, deo je procesa nametanja katoličke kulture starosedelačkim praksama koje se odnose na načine zasnivanja porodice, seksualnosti, naklonosti.“

Njena druga knjiga, „Queer starosedeoci u Latinskoj Americi: zabranjena poglavlja kolonijalne istorije“, objavljena je ove godine. Ona donosi pregled oskudne literature o ovoj temi, kao i prikaze savremenih, queer i transrodnih domorodačkih ličnosti.

„Knjiga govori o svemu što smo otkrili kada se radi o materijalu u arheologiji, u zapisima hroničara sve do savremenijeg perioda, o tome kako neki starosedeoci danas za sebe kažu da su pueblos maricas, na primer, što je termin koji se koristi u Južnoj Americi“, naglasila je.

Knjiga takođe pruža informacije o domorodačkim američkim i kanadskim akademicima koji traže da se broj dva uključi u akronim za raznolikost: LGBTQIA2+. To je zato što su starosedeoci i ne osećaju se lagodno u binarizmu. Oni za sebe koriste domorodački izraz dvoduh. Sličan izraz u Brazilu bi bio „starosedelački queer“.

Tarison Nava | Fotografija: Lična arhiva/Koristi se uz dozvolu od Amazônia Real

Rodna fluidnost

Za narod Nava u severnoj državi Akre, kako navodi novinar Žoze Tarison Kosta da Silva, domorodački gej muškarac, postoje izveštaji da su njihovi preci izražavali svoju seksualnost na tako lagodan način da uopšte nije bilo potrebno da se neko izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

„Seksualnost nije imala ovu hijerarhiju ili odnos nasilja sa ljudima, sa različitim praksama. Danas je afirmacija sebe kao domorodačke LGBTQIA+ osobe suštinski važna za borbu i za priznanje. To je razlika unutar razlike“, objasnio je on.

Tarison Nava, koji trenutno živi u Manausu, glavnom gradu države Amazonas, istakao je da pitanja roda među starosedelačkim narodima sada postavljaju pokreti starosedelačkih žena.

„Zato što rodne borbe donose druge načine postojanja i življenja na jednoj teritoriji“, primetio je Tarison. „Zajedno sa borbom žena, [i] borbom za teritoriju, postoje i pitanja seksualnosti koja su povezana sa rodnim pitanjima“, rekao je on.

On napominje da je na većini teritorija kolonizacija direktno uticala na seksualnost domorodačkih naroda, delujući na njihovu naklonost, osećajnost i načine uspostavljanja odnosa. Baš kao što je izmenila i nastavlja da utiče na njihovu društvenu organizaciju.

„Ustručavam se da kažem da je sve proizvod nasilja kolonizacije. Ne poričem, činjenica je da je kolonizacija imala uticaja, ali moramo uzeti u obzir i to da u Brazilu postoji 305 starosedelačkih naroda. Raznolikost je ogromna, teško je izmeriti u kojoj meri je fluidnost roda i seksualnosti postojala na svim ovim teritorijama pre kolonizacije“, rekao je on.

Za antropološkinju Barbaru Arisi, diskriminacija i predrasude protiv seksualne raznolikosti među starosedeocima zavise od konteksta. Dok je mnoge zajednice, kao što je ona kojoj pripada Mažur, prihvataju, sa drugima to nije slučaj.

„Ja uvek mislim da domorodačke zajednice više prihvataju ljude, ali to ne znači da su sve takve, to se veoma razlikuje, ima mnogo naroda, ne možete govoriti uopšteno.“