Kiriako Santiago možda izgleda samo kao obični misionar u Crkvi spasa u Manili, ali je on takođe i fotograf koji se noću pridružuje drugim novinarima u izveštavanju o smrtonosnim operacijama filipinske policije usmerenim protiv korištenja i prodaje opijata.
Na osnovu podataka iz policijaskih izveštaja, više od 2000 ljudi je od juna do decembra 2016. ubijeno tokom ovih operacija. Neke grupe se boje da bi ovaj broj mogao biti i veći, ako se u obzir uzmu i ubistva mimo sudskih presuda.
Ako je posao novinara da izveštavaju o poslednjim žrtvama vladinog rata protiv droge, onda je Santjagova uloga profiliranje žrtava i beleženje ubistava u operaciji tokhang kako bi se te informacije iskoristile u budućim istragama o zloupotrebi ljudskih prava.
U intervjuu sa novinama Vatican Insider-a, Santiago je objasnio zašto je važno da se obelodane prekršaji rata protiv droge:
Obelodanjivanje ovog legalizovanog varvarizma svetu je pre svega humanitarni rad, a ne samo vest za novine. Potrebno je podići svest ljudi o očiglednoj zloupotrebi prava i zakona i prestati sa ubijanjem. Novinarstvo može da posluži javnom interesu i da radi za zajedničko dobro.
Santjagov rad je prikazan na nekoliko izložbi u crkvama i školama. Mreža za ljudska prava Rise-Up (Podigni se) je izložila njegove fotografije kao dokaze moguće policijske umešanosti u vansudska ubistva koja su uglavnom usmerena ka siromašnim stanovnicima prestonice Filipina, Manile.
Rat protiv droge je postao nacionalni problem 2016. godine kada je novoizabrani predsednik obećao da će okončati opasnost ubistvom vođa narko-kartela i njihovih zaštitnika.
U većini slučajeva je došlo do ubistva nevinih civila tokom tokhang operacija. Policiju optužuju za ubistva nenaoružanih osumnjičenih i sitnih lopova, ali vlasti krivicu za to prebacuju na narko kartele koji navodno ubijaju pripadnike suparničkih bandi.
Santiago, koordinator za krizni menadžment u svojoj crkvi, je počeo sa predstavljanjem svog rada od decembra 2016. godine, kao odgovor na sve više slučajeva i žalbe svojih siromašnih parohijana.
Tokom jedne od svojih poseta siromašnim urbanim zajednicama, Santjago je saznao za slučaj tinejdžera koje je ubila grupa maskiranih ljudi. Vođe zajednice su posvedočili da tinejdžeri nisu bili umešani u ilegalnu trgovinu drogom, a mnogi su takođe verovali da je u pitanju tokhang operacija.
Santjago je pisao o tinejžerima i snimio njihovu posmrtnu povorku:
Imali su snove. Svi se želeli da završe studije, nadajući se da će dobiti bolje poslove jednom kad završe formalne obuke.
Morali su da rade i štede jer su bili siromašni. Bili su odlučni u svojim namerama da studiraju, bez obzira koliko bi to moglo potrajati.
No taj je san nestao te sudbonosne noći, baš kao i seoski mir.
Bdenje je kratko trajalo. Porodice žrtava i rodbina nisu mogli priuštiti pristojnu sahranu. Morali su ih zajedno sahraniti – jedne pored drugih.
Santjagov rad nadopunjuje novinarske izveštaje prilikom pokušaja oživljavanja lica koja su bila žrtve tokhang-a i uznemirujućeg uticaja rata protiv droge na siromašne zajednice u urbanim krajevima.
Santjago ohrabruje mlade fotografe da rasvetle situaciju u koju su dovedeni siromašni, naročito oni pogođeni ovim ratom:
Budite uvek sa siromašnima i pokušajte da kao foto-novinar razumete njihovu društvenu realnost. U sukobu takmičarskih interesa budite na strani siromašnih i nemoćnih.
Ispod se nalazi nekoliko Santjagovih fotografija koje pokazuju šta tokhang predstavlja za obične Filipince u urbanim siromašnim naseljima: