Ove godine, Olimpijske igre u Rio de Ženeiru će biti prve koje će ugostiti ekipu sastavljenu isključivo od izbeglica. Ekipa se sastoji od šest muškaraca i četiri žene, svi atletičari, a koji su izbegli iz Južnog Sudana, Demokratske Republike Kongo, Sirije i Etiopije. Oni će se takmičiti na Olimpijskim igrama, i učestvovati u ceremoniji otvaranja na stadijumu Marakana pod zastavom Olimpijskih igara.

Četrdeset i tri osobe su se takmičile za mesto u timu izbeglica. Dobru vest je objavio predsednik Međunarodne Olimpijske Zajednice (MOK) Tomas Bach, koji je obelodanio članove tima medijima.

Ovi sportisti izbeglice nemaju dom, tim, zastavu, niti himnu. Mi ćemo im ponuditi dom u Olimpijskom selu, zajedno sa svim sportistima sveta. Olimpijska himna izvodiće se u njihovu čast, a pod Olimpijskom zastava će ući u Olimpijski stadion.

Slede neke od njihovih priča.

Plivačice iz Sirije

Rami Anis, 25, i Yusra Mardini, 18, su dve plivačice, izbeglice iz Sirije koje će se takmičiti u timu.

Yusra i njena sestra pobegle su iz rodnog grada Damaska u avgustu 2015. godine, uspele su da dođu do Lebanona, a potom i do Turske, gde su platile krijumčarima prelazak preko Egejskog mora u Grčku, a onda podnele zahtev za dobijanje azila u Evropi . Prema izveštavanju neprofite američke radio stanice, kada je NPR, gumeni čamac koji ih je trebao prebaciti preko počeo da se puni vodom, Yusra i njena sestra, obe snažni plivači, skočile su u more kako bi polu-potonulom gumenom čamcu omogućile veću plovnost. Nakon što su provele tri i po sata u vodi, konačno su stigle na ostrvo Lesbos.

U Nemačkoj, gde su se konačno skrasile, povezale su se sa plivačkim klubu i počele da treniraju za Olimpijadu. Na video snimku objavljenim od strane MOK-a, Yusra opisuje svoj poslednji trening u Siriji “gledala sam u plafon iznad bazena i videla nebo kroz rupe nastale od bombi.”

Nažalost, dok 2016. godina označava godinu otvaranja Olimpijskih igara u Riu, ona istovremeno predstavlja i petu godinu rata u Siriji, bez kraja na vidiku.

Judokas iz Konga

Popole Misenga, 24, i Yolande Mabika, 28, podnele su zahtev za azil u Brazilu dok su bile u poseti zemlji 2013. godine na Rio Svetskom Džudo Prvenstvu.

Obe dolaze iz Bukavu sa istoka Demokratske Republike Kongo, područja na kojem su nasilje i kršenja ljudskih prava nastavljena čak i nakon završetka Drugog rata u Kongu .

Obe su izjavile da su patile od zlostavljanja od strane svog trenera u Kongu svaki put kada bi izgubile takmičenje. Prema njima, on bi ih zaključavao danima i ograničavao im pristup hrani.

Nakon što im je odobren azil u Brazilu smestili su se u Rio de Ženeiru, i ponuđeno im je da treniraju u džudo školi osnovanoj od strane Flavio Cantoa, brazilskog osvajača bronzane olimpijske medalja.

Sportisti iz Južnog Sudana

Za 30 meseci, građanski rat u Južnom Sudanu oterao je stotine hiljada izbeglica u susedne zemlje. Međutim njih pet sretnih iz Kenija lociranih na jugu Sudana su dobili odabrenje da se pridruže timu izbeglica.

U pitanju su Paulo Amotun Lokoro, 24, Yiech Pur Biel, 21, Rose Nathike Lokonyen, 23, Anjelina Nadai Lohalith, 21, i James Nyang Chiengjiek, 28. Svih pet južnosudanskih sportista trenutno žive i treniraju u Keniji, pa će se takmičiti u trci na 800-1,500 metara na Olimpijskim igrama.

Oni dele užasavajuće priče o begu, gladi i patnji kao izbeglice. Yiech je izjavio za Radio Tamazuj, servis za dnevne novosti koji pokriva Južni Sudan:

U izbegličkom kampu, nemamo adekvatne objekte – nemamo čak ni cipele ni teretanu. Čak su i vremenski uslovi nepodgodni za treniranje pošto je od jutra do večeri veoma vruće i sunčano

Maratonac iz Etiopije

Maratonac Yonas Kinde, 36, će takođe biti deo olimpijskog tima izbeglica u Riu 2016, nakon što je izbegao iz Etiopije. Već pet godina živi u Luksemburgu, gde redovno pohađa časove francuskog jezika i zarađuje za život kao vozač taksija.
“Za mene je nemoguće da živim tamo … Vrlo opasno po moj život”, izjavio je Komesarijatu za izbeglice Ujedinjenih Nacija o svojoj domovini.

On trenira dva puta dnevno kako bi se pripremio za igre. “Ja ću učestvovati na Olimpijskim igrama. I biću ponosan i sretan”, Kinde je izjavio reporterima sa zvanične web stranice Olimpijade. Još uvek mu je teško da govori o tome zašto je morao da napusti Etiopiju.

Gostoljubiv domaćin

Brazil je osetio talas u broju onih koji su tražili azil u posljednjih nekoliko godina. U 2010. godini manje od hiljadu ljudi podnelo je zahtev za dobijanje azila u Brazilu, a u 2015. godine, taj broj je iznosio iznad 28.000.

Brazil je danas dom za 8,863 lica kojima je priznat status izbeglice (mimo onih lica koja su podnela zahtev za dobijanje azila koji žive u zemlji) koji pripadaju 81 različitoj naciji, prema brazilskom Nacionalnom odboru za izbjeglice (CONARE). Većina njih su iz Sirije, Kolumbije, Angole i Demokratske Republike Kongo.

Brazil je vodio politiku otvorenih vrata u odnosu na lica koja su podnela zahtev za dobijanje azila – obezbeđen im je boravak, radne dozvole i privremene putne isprave, dok je rešavanje predmeta po njihovom zahtevu bio u toku. Iako vlada ne pruža posebne stambene uslove niti finansijsku pomoć za izbeglice ili tražioce azila, oni imaju slobodu kretanja, mogu da nađu posao u okviru brazilske teritorije, i imaju pristup javnim zdravstvenim uslugama.

Ali nisu sve vesti bile dobre po izbeglice u Brazilu. Brazilska privremena vlada, koja je obavljala poslove dok novoizabrani predsednik Dilma Rousseff čeka konačnu smenu suđenjem, je najavio obustavu svih pregovore s Evropskom Unijom  povodom preseljenja izbeglica u zemlju.

Međutim, samo nekoliko nedelja do Olimpijskih igara, Brazil pozdravlja izbeglice širom otvorenih ruku. Mario Cilenti, direktor Olimpijskog sela Rio 2016 i Nacionalnog odbora Olimpijskih igara je izjavio sledeće:

Fantastična je vest da je MOK okupio tim sportista izbeglica u cilju takmičenja 2016. godine u Riu na Olimpijskim igrama. Uz sportiste iz svih krajeva sveta, oni će biti primljeni otvorenih ruku u Olimpijsko selo i u Rio 2016. godine, a sigurni smo da će ih Brazilci dočekati s toplinom po kojoj su poznati.

Istovremeno predsednik MOK-a, Thomas Bach je izjavio:

To će biti simbol nade za sve izbeglice na ovom svetu, i svet će bolje shvatiti veličinu ove krize.