Hrana je život. Ona nas sve ujedinjuje. Ovde u Globalnim Glasovima, mi volimo hranu, pa smo vam doneli osam ukusnih priča o hrani iz Podsaharske Afrike.
Divna Južna Afrika je priča o hrani koju vodi Džejn-Eni Hobs Rajner, koja je kuvar, pisac o hrani, osnivač recepata i profesionalni honorarni novinar:Moja stranica Divna Južna Afrika, koja prikuplja recepte preko bloga u Južnoj Africi skoro sedam godina, je nezavisni blog o hrani i svemu oko pažljivog, strpljivog kuvanja u kući, i i načinima pripremanja odlične hrane za porodicu i prijatelje.
Recepti na ovoj stranici su, sa nekoliko ranijih izuzetaka, moj vlastiti posao: Ja sam osmislila, razvila i pažljivo isprobala sve recepte. Naravno, postoji samo nekoliko recepata ovih dana koji se mogu zaista nazvati originalnima: svaki recepat se zasniva na radu i strpljivom isprobavanju mnogih generacija talentovanih kuvara, glavnih kuvara i alhemičara. Ja uvek navedem gde sam pronašla neki zanimljiv recept, ili se oslonila na rad drugih koji pišu o kulinarstvu, ili pronašla inspiraciju u nečijim tuđim receptima.
2. Dobin potpis
Ovo je nigerijska priča o hrani od strane Nigerijskog blogera Dobina:
Ja sam Dobi, kulinarski entuzijasta sa mirisom lokalne kuhinje iz Nigerije i širom sveta. Dobrodošli u moj internet dnevnik recepata gde ja istražujem i pokazujem jela iz moje nigerijske kuhinje da bih inspirisao vaše obroke. Dozvolite da priznam, ja nisam profesionalni kuvar… Daa! Nisam. Ali kuvanje je jedno od mojih glavnih hobija i to radim vrlo dobro. Kada ne kuvam, ja radim i ilustracije/grafički dizajn, kao što je prikazano na mom blogu. Tako da, pridružite mi se ovde i iskusite nigerijsku hranu sa moje tačke gledišta.
Dobin potpis je blog o nigerijskoj hrani koji ima za cilj predstavljanje jela iz Nigerije, istraživanje tradicionalnih recepata i aroma sa jakim naglaskom na fotografiji, različitosti, živim bojama i zdravstvenim prednostima… Baš onako kako to mama priprema 😉
Oumou Bah iz Gvineje deli svoju strast za hranom na svom blogu. Blog takođe koristi Jutjub snimke:
Ja volim činjenicu da u Africi, vreme za ručak predstavlja trenutak velikog okupljanja za velike porodice. U većini Afričkih zemalja kao što su Mali, Somalija, Gvineja, Nigerija i Eritreja, ljudi koriste svoje prste umesto kašike, viljuške i noža da bi jeli što čini obroke posebnijim i jedinstveno ukusnim.
Jela su uglavnom napravljena od mesa, piletine, ribe i povrća, iz koje uvek sa strane ide pirinač, foufou, To, ugali i mnogi drugi. Biber i začini se dosta koriste, i to daje poseban ukus afričkoj kuhinji uz, da ne zaboravimo lišće povrća kao što su slatki list krompira, Ukazi, gorki list itd. Jam, kukuruz, okra, i paradajz i drugo povrće se takođe vrlo često koriste, i to varira od regiona do regiona.
Snimak sa Jutjuba ispod sa Kadinih Afričkih recepata pokazuje kako da napravimo Attiéké, glavno jelo Obale Slonovače:
Posle deljenja recepata na internetu na različitim stranicama od 2004. godine, Miriam Rose Kinunda sada vodi blog Ukus Tanzanije :
Tanzanija se nalazi na istoku Afrike (Indijski okean je na istoku). Od kako su Persijanci posetili obalu istočne Afrike pičetkom 17 veka, predstavili su mnoge stvari uključujući i začine i neke recepte; na primer, Pilau, Haluva, samosa, Bagija, itd. Naša ishrana je uglavnom afrička, i pomalo indijska i arabijska. Nadam se da ćete uživati u ovim jednostavnim receptima iz Tanzanije i nekoliko meni omiljenih iz drugih zamalja.
Miriam Rose Kinunda počela je da postavlja recepte Tanzanije samo iz zabave u junu 2004. godine pod nazivom miriammalaquias.com; 2006. godine promenila sam u mirecipe.com i počela da objavljujem, u julu 2009. godine, odlučila sam da ovoj stranici dam ime koje odgovara, Ukus Tanzanije.Adhis, vlasnik Glavni kuvar Afrikanac, planira “kuvanje na moj način kroz Afriku jedna zemlja po jedna”:
Započet u novembru 2011. godine, Glavni kuvar Afrikanac je moja afrička hrana i putovanje ljubavi deteta. Geslo stranice, “Kuvanje na moj način kroz Afriku svaka zemlja na vreme”, ukazuje na moju težnju kao nekog iz Kenije da otkrije Afrički kontinent kroz hranu. Kao što je u predstavljanju hrane sa celog kontinenta “U kuhinji”, ja takođe uživam da razgovaram sa ljudima koji rade sa afričkom hranom, bez obzira da li pišu o kulinarstvu, blogeri ili glavni kuvari u mojoj seriji “Hajde da se upoznamo”.
Vangeči Vandera veruje da svi mogu da kuvaju bez obzira gde žive. Ona je otpočela svoj blog o hrani u Kakumi izbegličkom kampu u Keniji:
Hvala što ste zastali pored Hrane u pustinji, moj internet dom za recepte koje sam isprobala i moje kulinarsko putovanje kroz sva mesta u okolini. Ovde, ja delim recepte koje sam probala i zavolela sve od prostog paprikaša do komplikovanih poslastica, nekoliko kuhinjskih užasa, uz nekoliko saveta i trikova ovde i tamo.
Ja snažno verujem da SVAKO može da kuva bez obzira da li živi u skučenom prostoru (garsonjera) ili raskošnom dupleksu, bez obzira da li ste neženja koji se upravo preselio iz kuće ili žena sa 4 dece. Ja sam započela ovaj blog u Kakumu izbegličkom kampu, živim u malenom stanu i jedva imam bilo kakvih namirnica, tako da ako ja to mogu, možete i vi. Pridružite mi se u otkrivanju kako da začinite svoje obroke koristeći namirnice koje možete naći u svojem obližnjem supermarketu.
Ovo je a blog koji je napisao Brandija Firija, postdiplomca u Botsvani, koji je do nedavno prezirao kuvanje:
Stvarno nikada nisam bila veliki ljubitelj kuhinje, ni bilo kakvih poslova vezanih za nju. Do skora, mrzela sam kuhinju, naročito kuvanje, i bilo ko u mojoj porodici vam to može potvrditi!
Ali pošto sam se konačno preselila u studentski stan opremnjen kuhinjom, shvatila sam da ne želim da jedem dosadnu hranu. Ako sam bila primorana da hranim sebe svaki dan, to treba da bude sa dobrom hranom!
Tradicionalna afička kuhinja (u najmanju ruku južna Afrika) ne dozvoljava baš mnoge eksperimente ili raznovrsnosti. Mi ne igramo brzo i ne gubimo se sa začinima kao zapadni Afrikanci ili Indijanci, naše pekarstvo je uglavnom ograničeno na obične kolače, hlebove i lepinje, naši dodaci u hrani su nsima/kaša/sadza/ugali/posho/fufu/bugari/paletshe i mi obožavamo čorbe s mesom. Naravno postoje male raznolike od zemlje do zemlje. Ne postoji apsolutno ništa loše u tradicionalnoj afričkoj hrani, baš ništa, ali ja ipak čeznem za nečim drugačijim s vremena na vreme, nešto da iznenadi moje ukuse i tako su u stvari i počele moje kulinarske avanture.
Južnoafrički bloger Tuli je započela Mzansi Stil Kuhinje 2011. godine da ohrabri mlade ljude da kuvaju i obezbedila im internet platformu da pristupe tradicionalnim i domorodačkim obrocima:
Autohtona jela nisu široko dokumentovana, razlog tome jeste da je znanje prenošeno iz generacije u generaciju dok su se obučavale mlade žene. U današnje vreme, stvari su se malo promenile, mlade žene su se preselile u gradove da bi se obrazovale i zaposlile pre nego što je celo to nasledstvo o hrani prenešeno na njih od starijih generacija. Pa, ja se nadam da ću premostiti tu rupu kroz ovaj blog. Pored toga, ja podstičem mlade ljude, i žene i muškarce, da provode više vremena sa starijom generacijom, i tu mislim na naše deke i bake, roditelje, ujake i tetke. Hajde da ih zagrlimo, slušamo i učimo iz njihovih iskustava. Kada znamo odakle dolazimo, to nas čini posebnim pojedincima i ne postoji ništa bolje od toga.
Postoji još mnogo priča o afričkoj hrani pored ovih gore navedenih. Da li imate omiljeni blog o afričkoj hrani? Molim vas podelite ih u prostor koji je postavljen za komentare ispod.