Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Egzodus u japanskoj IT industriji: Lični pogled (deo 2)

Zašto japanske kompanije gube talenat za programiranje? Nije da se o ovoj temi ne govori, ali ima manje ličnih pogleda na ovo. Bloger/programer Ryo Asai (@ryoasai74) i njegov blog „Kako postati vrhunski programer” pružaju jedan od ličnih pogleda. Nakon sedmogodišnjeg rada u jednoj japanskoj IT kompaniji u sektoru za integraciju sistema, Asai je nedavno odlučio da se prijavi za posao u kompaniji Amazon u Japanu, i dobio ga je.

U ovom članku, prevešću Asaijev blog pod nazivom „Stvari koje sam uočio po pitanju razlika u Waterfall i Agile pristupima programiranju nakon promene posla” [jp] (転職して感じたウォーターフォール文化とアジャイル文化の違いについて). O razlozima zašto je Asai rešio da napusti prvobitni posao, pročitajte udelu 1 iz ove serije.

Fotografija police sa knjigama od Flickr korisnika Roo Reynolds

Globalno radno mesto

Asai započinje ispitivanjem izazova sa kojima se do sada suočio na novom radnom mestu:

やはり、自分としては、外資系の会社で英語でのコミュニケーションが必要となるということが、最も気がかりなことでした。実際、初日の歓迎ランチはいきなり名前もわからない多くの外国人に囲まれる状況でしたし、電話会議を使って中国やアメリカのチームと一緒に行う日々の進捗ミーティングも英語で行われています。自分としては、特に、リスニングが 苦手ということもあり、いまだに完全に会話についていくのが困難なところはありますが、同僚やマネージャーもみんなすごく親切に教えてくれるので安心しました。私は新しい環境に慣れるのに結構時間がかかる方なので、まだまだ完全に新しい職場の文化に適応するというところまではいかないのですが、徐々に仕事のやり方を覚えて、チームの一員として頼られる存在となれるよう努力していきたいですね。

Ono što mi je zadavalo najviše briga kod rada u inostranoj kompaniji je neophodna komunikacija na engleskom jeziku. Na prijemnom ručku prvog dana, odjednom sam bio okružen gomilom stranaca čija imena nisam ni znao, zatim držanje dnevnih sastanaka putem konferencijske veze, takođe na engleskom, sa timovima u Kini i Americi. Moja veština slušanja i razumevanja engleskog jezika nije toliko dobra, ali su moje kolege i menadžeri bili veoma ljubazni u objašnjavanju stvari, pa me je to ohrabrilo. Ja sam neko kome je potrebno prilično vremena da se navikne na novu sredinu, i nisam jos uvek potpuno naviknut na novo radno mesto, ali polako učim kako stvari funkcionišu i ulažem puno energije u to da se prilagodim i postanem deo tima.

ということで、実はまだ新しい会社の文化を完全に理解したという段階ではないのですが、それでも以前私が働いていたSI業界の文化とアジャイルな考え方が尊重されるグローバル企業とでは、やはり大きな違いがあるなということは、実際にはっきりと感じられますね。

Iako još nisam u fazi kada bih mogao da kažem da sam potpuno ovladao kulturom nove kompanije, ja već osećam oštre razlike između kulture prethodnog posla, u IS (integracija sistema) industriji, i kulture mog trenutnog posla, u globalnoj kompaniji sa agilnim pristupom.

Agilno radno mesto

Ovaj agilni pristup softverskom razvoju je takođe zahtevao izvesna prilagođavanja:

まず、第一に大きく違うと思ったのは、会社の売上や利益に直接つながる、ビジネスの中心に近いところに開発チームが置かれていて、当然プログラマーはプロダクトオーナーなどビジネス担当の人と密接にやり取りをしながら開発を進めるというところがありますね。ビジネス担当の人とプログラマーが同じ部屋で作業をするということはもちろん、たとえば「この項目を外すとプログラムはすごくシンプルになるし、顧客にとっても画面がすっきりしてメリットがあると思いますが。」といったような提案をプログラマーからすると、あっさり認められて翌月のリリースに変更を反映するといったことが日常に行われています。

Prvu stvar koju sam zapazio kao potpuno različitu je činjenica da je tim za razvoj pozicioniran veoma blizu centra poslovanja koji direktno utiče na prodaju i profit kompanije. Ovo naravno znači da su radnici na razvoju u bliskoj komunikaciji sa onima koji su glavni u poslovanju kao što su proizvodni menadžeri. Poslovni ljudi i programeri su u istoj prostoriji, a sa tačke gledišta jednog programera, to znači da se svakog dana, predlozi da, na primer, izbrišete polje kako bi pojednostavili kod i korisnički interfejs, brzo usvajaju i primenjuju u izdanjima za sledeći mesec.

少しでも使いやすいシステムの開発に貢献することで、売上に貢献するのだというモチベーションも湧きます。ウォーターフォールが中心のSI業界のやり方だと、項目の追加はまだしも削除などと言うことを提案しても、稟議書などを上げて何階層にもわたった承認が必要で、何週間、何か月も待つといったことは普通だと思います。そのような状況があるので、PGの側でもよいアイデアがあっても、わざわざ提案しようという気にはならないし、逆に、仕様書に書かれていることのみを実装して、余程の問題がない限りそれ以上のことはやらないという傾向が強くなってしまうところがあると思います。

Saznanje da će tvoj i najmanji doprinos da učiniš da se sistem jednostavnije koristi doprineti povećanoj prodaji je veliki motiv. U IS (integracioni sistem) industriji, sa fokusom na waterfall modelu razvoja, samo dodavanje ili uklanjanje polja zahteva zvanični zahtev i dobijanje odobrenja sa različitih nivoa uprave, i uglavnom traje nedeljama ako ne i mesecima kako bi se sve završilo. Ono što se uglavnom javlja kao posledica, kako ja vidim, jeste da čak iako programeri imaju dobru ideju, oni se neće mučiti da je predlože, pa umesto toga prosto primenjuju tačno ono što je napisano u specifikacijama, osim ako zaista ne postoji neki veliki problem.

それから、チームのサイズが小さくて、業務担当の人とプログラマーが直接会話できる距離にあるため、作成する文書は非常に少ないというところがあります。これはもちろんチームによると思いますが、開発後に説明のためWikiに情報を書くということはあっても実装前にWordやExcelの文書を作成するということはめったにないですし、作業時間の大半はEmacs、Vim、Eclipseといったツールを立ち上げてのコーディング、単体テストの 作業が中心となります。以前は自分自身がコードを書くといった作業にあてられる時間は、全体のプロジェクトの中ではせいぜい10%程度でしたので、そこは 大きな違いだと感じています。逆に言うと、自分の英語力のなさから、口頭で英語で説明を受けても理解しにくいというところがあり、時としてきちんと書かれた仕様書が恋しくなる時もあるわけですが、そこは文化の違いですね。

Timovi [u Amazonu] su takođe mali, sa ljudima koji su glavni za operacije a koji su dovoljno bliski programerima da sa njima blisko sarađuju, što rezultuje daleko manjim obimom dokumentacije. Iako se ovo naravno razlikuje od tima do tima, otkrio sam da dok se wikis koriste za dokumentovanje post-razvoja koda, postoji vrlo mali broj ljudi koji prave Word ili Excel dokumente pre implementacije — najveći deo našeg vremena se potroši za kodiranje i testiranje jedinica u alatima kao što su Emacs, Vim i Eclipse. Na prethodnom radnom mestu, verovatno sam trosio najviše 10% svog vremena na projektu na samom pisanju kodova, pa je ovo za mene bila velika promena. S druge strane, moj engleski nije dobar, pa i kada bi ljudi pokusali nešto da mi objasne, često bih imao problema sa razumevanjem. Ovo me je nateralo da poželim jasno napisane specifikacije, ali pretpostavljam da je to kulturološka razlika.

Dinamično radno mesto

Model poslovanja u Amazonu se takođe razlikuje od njegovog prethodnog radnog mesta:

さらに、B2Cでどんどん新しい機能をリリースしていくという環境では、システム全体を何年もかけて作り直すという機会はほとんどありません。むしろ、細かい機能改善やバグフィックスを行うというプレッシャーが常にあり、その中で空き時間を見つけてリファクタリングを繰り返すという方向になります。

Kao dodatak, moje novo radno mesto prati model poslovanje-ka-potrošaču (B2C) u kome se stalno izdaju nove funkcije, pa čak i nakon perioda od nekoliko godina, jedva da postoje mogućnosti da se ceo sistem iznova izgradi. Naprotiv, postoji stalni pritisak da se poveća funcionalnost i srede greške, a refaktorisanje kodova se radi kad god nađete slobodnog vremena.

そういう意味では、SIerのように新システムの開発をゼロから行うという機会はめったにありません。だから、常に最新の言語やフレームワークでなくては嫌な人には向いていないかもしれません。一方、SIerの場合は自分のシステムを維持管理するという機会は少ないのですから、むしろ、最新の最良の開発手法を取り込めばすごく面白い仕事ができるのに、実際には古いフレームワークを使い続けているケースが多いというのは残念なことですね。

U tom smislu, gotovo da nema mogućnosti [u Amazonu] da se sistem izgradi od samog početka, kao što to čini integrator sistema (ISor). Stoga to možda nije najbolja vrsta posla za nekoga ko želi da uvek radi sa najnovijim jezicima i sistemima. S druge strane, integratori sistema nemaju puno prilika da održavaju i uređuju svoje sopstvene sisteme, pa iako bi njihov rad mogao biti zaista interesantan kada bi usvojili najnovije i najbolje tehnike za razvoj, u stvarnosti se većina zaglavi sa radom u starim sistemima.

Asaijev prethodni blog ja razmatrao takozvani „starosni limit” koji u Japanu iznosi 35 godina za programere. Ali u Amazonu ne postoji jedan takav starosni limit:

なお、気にしていた自分の年齢ですが、やはり、グローバルな会社では35歳定年などということは全くないですね。今の会社の場合は全くの新卒というよりも、ある程度経験を積んだ人を中心に採用しているようなので、プログラマーとして自分くらいの年齢でも結構普通みたいです。実際、おじさんというレベルを超えて、そろそろ孫がいても不思議でない、おじいさんという感じの年齢の現役プログラマーもたくさん活躍しています。もちろん、年齢というよりはスキルによってポジションが決まるので、年齢が下の人がより上級のプログラマーということも普通にあり得ます。(おじさんと書きましたが、もちろん、グローバルには女性のプログラマーもたくさんいます。)

Jedna stvar oko koje sam bio zabrinut kada sam započeo novi posao je bilo moje godište, ali sam saznao da u globalnoj korporaciji ne postoji povlačenje iz struke sa 35 godina. Na novom radnom mestu se čini da se bave zapošljavanjem ljudi koji imaju nekakvo radno iskustvo pre nego tek svršenih studenata, pa za programera moje godište nije ništa čudno. Ustvari, ima puno veoma aktivnih programera ovde koji su puno stariji, gotovo starci — vrlo je verovatno da neki od njih imaju i unučiće. . Naravno, mesta se popunjavaju na osnovu znanja a ne godina, pa tako ima i puno mlađih programera na poslovima višeg ranga. (Napisao sam „starci”, ali takođe ima i puno žena programera u globalnim korporacijama.)

Feedback

U komentarima obeleživača, odgovori na post su bili pozitivni:

megascus:

改善ができるというのは素晴らしい。

Neverovatno je da su u stanju da stalno unapređuju [sisteme] na takav način.

mongolianpunch:

楽しそうだなー

Vau, zvuči kao zabava!

Za one koji razmišljaju da promene posao, post je poslužio kao dobra referentna tačka. allargand piše:

グローバル企業への転職を検討しているところだったので、非常に参考になりました。

Razmatrao sam prelazak u globalnu korporaciju, pa je ovo bilo krajnje korisno.

A kingyodojo, možda nagoveštavajući trend:

読んだら今の仕事を続けていていいのか疑問を持った。

Sada kada sam ovo pročitao, pitam se da li treba da nastavim da radim na svom trenutnom radnom mestu.

Za više informacija o Asaijevom pogledu na japansku IT industriju, takođe pogledajte komentar koji je postavio nakon prvog članka iz ove serije.