Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Španija: Rasizam i netolerancija nezaustavljivo napreduju

Ideja stvaranja jednog zapadnoevropskog identiteta bez mnogo prostora za imigrante, ovog leta 2011., donela je mešavinu zakona, govor mržnje, pa čak i krvave atentate. Na proleće, postavljene su restrikcije na fleksibilnost evropskih granica unutar Šengen zone, kao što je slučaj sa Danskom ili sa granicom između Italije i Francuske. Sa druge strane Norveška je u julu pretrpela dvostruki masovni atentat koji je težio ponovnom krstaškom ratu i koji je promovisao mržnju prema Muslimanima i ženama.

Ova činjenica je bila motiv da Abuj Nfbuea, predsednik Pan-afričkih zajednica crnaca u Španiji, ustanovi jednu paralelu između straha od onog drugog, koji postoji koliko u Norveškoj toliko i u Španiji. Svoje mišljenje je izneo u članku pod naslovom: „Zar zaista postoji neko koga čudi rasistički zločin u Oslu?“

Insisto decir que nos extraña lo de Oslo es muy ofensivo, porque los que vamos en metro, nos paran para pedirnos papeles con perfilamiento racial o vivimos en Salt, Vic, Alcalá de Henares o Badalona ….sabemos que no es extraño, que se veía venir y eso es lo peor DE ESTE CRIMEN ABOMINABLE

Insistiram na tome da je veoma uvredljivo ako nas čudi ono što se dogodilo u Oslu. Jer nas, koji putujemo metroom, zaustavljaju tražeći nam papire zbog rasnog profilisanja, ili mi koji živimo u Saltu, Viku, Alkali de Enares ili Bandaloni… znamo da ne treba da čudi, da je ovo moglo da se predvidi, a to je ono što je najgore kod ovog ODVRATNOG ZLOČINA.

Kada je u pitanju broj imigranata u Španiji (u skladu sa zvaničnim ciframa, do marta: 5,056,256), internet stranica NeoBandam (špa.) podseća da:

el 46 por ciento opina que es “excesivo”, el 33 por ciento, que es “elevado”, y el 17 por ciento que es “aceptable”.

46% njih misli da je ovaj broj „preteran“, 33% da je „povišen“, a 17% da je „prihvatljiv“.

Pokret protiv netolerancije, sa sedištem u Madridu, je već u 2010. godini upozoravao na veze između ekonomske krize i povećanja ksenofobije u zemlji. O tome može da se pročita na internet stranici GuinGuinBali (špa.):

Con la irrupción de la crisis económica es un hecho el aumento del prejuicio xenófobo y el hostigamiento a la inmigración. (…) Además, se añade la agitación y hostigamiento xenófobo que impulsan grupos organizados extremistas que alimentan la intolerancia hacia la inmigración con consignas populistas del tipo “los españoles primero” y la intolerancia religiosa en su doble vertiente de islamofobia y antisemitismo.

Sa erupcijom ekonomske krize, povećanje ksenofobih predrasuda i uznemiravanje imigranata je postalo stvarnost. (…) Uostalom, tome se dodaju agitacija i ksenofobno uznemiravanje pokrenute od strane organizovanih ekstremističkih grupa koje pothranjuju netoleranciju prema imigraciji uz populistički moto tipa „prvo Španci“, kao i versku netoleraciju koja teži islamofobiji i antisemitizmu.

Rasisitički i anti-arapski poster pronađen u Madridu.
Stranku Plataforma Per Catalunya (PxC) [kat]/Platforma za Kataloniju, kojom predsedava Žozep Anglada, možemo smatrati primerom grupe koja hrani ovu vrstu netolerancije. Ova stranka je, skoro, pozvala na protest protiv imigracija u Sant Adriji de Bezos, urbanom području Barselone, u čijoj opštini ima gradskog većnika. U avgustu je bilo više nego dovoljno vesti u vezi sa PxC [kat] i njihovim pokušajima da protestuju protiv imigranata u Kataloniji, naročito Muslimana. Između ostalih, bila je i ta vest da je jedna odbornica u Saltu je otpuštena zbog svoje emotivne veze sa građaninom kamerunskog porekla, i tom prilikom su zahtevali dokaz o legalnosti njegovog boravka u Španiji.

Nakon onoga što se dogodilo u Norveškoj i rasta vodeće uloge ove stranke u Španiji, blog Unitat contra el feixisme i el racisme [kat]/ Ujedinjenje protiv fašizma i rasizma predstavlja ideološke sličnosti između Andersa Beringa Brejvik i Žozepa Anglade, zasnovane na verovanju da evropski principi propadaju pred muslimanskom pretnjom i uticajima imigracija.
Mešanje imigracije i Islama je očigledno, a to je jasno izloženo u tački 5 Programske deklaracije stranke PxC [kat]. U skladu sa ovim dokumentom, sa globalizacijom se u vezu dovode „masivni talasi ilegalne imigracije“, koje ugrožavaju društvenu dobrobit i formacije identiteta onih država koje ih primaju. Ključna tačka za razumevanje poruke o vezi između imigracije i Islama je tačka 5.2:

PxC no se opone a la inmigración, pero sí a la instalación de inmigrantes musulmanes en nuestro país, fenómeno que puede suponer a largo plazo una clara amenaza para nuestra cultura.

PxC [kat] se ne protivi imigraciji, ali protivi se smeštanju muslimanskih imigranata u našu zemlju. To je fenomen koji na duge staze može da podrazumeva jasnu pretnju za našu kulturu.

Reči Žozepa Anglade u vezi sa migracijom u Španiju služe kao primeri na nekim blogovima koji kritikuju o zaboravljanju na beneficije koje imigranti doprinose španskoj sociopolitici. Na blogu Vesti koje ostavljaju trag (Noticias que Dejan Huella), tekst objavljen 10. avgusta 2011. pod naslovom: „Imigracija, stanje dobrobiti i ksenofobija u Španiji“, podseća na doprinose imigracija za dobrobit koja je u Španiji bila prisutna pre aktuelne finansijske krize, kritikujući „žalbe“ stranke PxC.

“Niños moros” que acaparan ayudas sanitarias y eligen colegio “mientras a nosotros nos asignan plazas lejos de casa”. “Medicamentos gratis” para inmigrantes. Comerciantes paquistaníes que “no pagan impuestos ni se les obliga a cumplir las normas”. Una nueva mezquita inexistente. Extranjeros contratados “antes que los autóctonos del pueblo”.

„Deca Mavri“ koja prigrabe zdravstvene pomoći i biraju školu u koju će ići „dok nama dodeljuju mesta udaljena od kuće.“ „Besplatni lekovi“ za imigrante. Pakistanski trgovci koji „ne plaćaju poreze, niti su obavezni da ispune norme.“ Nova nepostojeća džamija. Unajmljeni stranci „pre nego oni koji su u tom gradu rođeni.“

Skorašnje legalizovano zatvaranje vrata Rumunima (čitaj: ciganima), sankcionisano od strane ostalih zemalja Evropske Unije, postavlja jedno pitanje u elektronskom dnevnom listu Migrante Latino (špa.): da li se otvaraju druga vrata ksenofobiji? A predsednik stranke PxC još jednom je poslužio kao primer:

En otras ocasiones, Anglada ha pedido a las autoridades que vacunen a los rumanos gitanos para evitar la diseminación de enfermedades y ha calificado a los miembros de esta etnia como “delincuentes indeseables”.

Nekom drugom prilikom, Anglada je od vlasti tražio da vakcinišu rumunske cigane kako bi izbegli širenje bolesti i članove ove etničke pripadnosti je okarakterisao kao „nepoželjne delikvente“.

Strah od islamizacije u Španiji je bio motiv za pisanje Eurabijinog bloga. Ovde su takođe reči Žozepa Anglade upotrebljene kao dokaz opasnosti koju predstavljau muslimanski imigranti. „Ako Muslimani više vole da poštuju Ramazan i da ne rade, onda neka odu jer ih mi ovde ne želimo“, to je naslov jednog teksta koji je 02. avgusta 2011. objavljen na blogu. Idući dalje od spominjanja Ramazana, predsednik ove stranke čak:

considera “aberrante y vergonzoso que estén trabajando musulmanes en las empresas catalanas mientras existen unos 690.000 parados autóctonos que intentan no ser desahuciados y poder dar de comer a sus familias”.

smatra „nenomarlnim i sramnim to što u katalonskim firmama rade Muslimani, dok postoji nekih 690 000 nezaposlenih starosedelaca koji pokušavaju da ne gube nadu i obezbede hranu svojim porodicama.“

Ali, u čitavom ovom kontekstu, zanimljivo je uzeti u obzir ono što blog Imigranti u Španiji (špa.) naziva „operacija brisanja prijava i kazni za rasistička krivična dela na španskoj teritoriji“, koja se manifestuje u odsustvu javnih debata o ovoj temi:

La falta de notoriedad pública no es un mero descuido o una omisión inocente: es una forma de borrar una problemática de la agenda pública, esto es, un modo de minimizar estos problemas graves y recurrentes tanto en el contexto nacional como mundial.

Nedostatak prisustva javnosti nije samo nepažnja ili neki nevin propust, već je to način da se izbriše problematika iz javne agende, odnosno, način minimalizovanja ovih ozbiljnih i učestalih problema, kako u nacionalnom tako i u svetskom kontekstu.