Argentina: 17 godina od napada na jevrejsko udruženje, slučaj je i dalje nerasvetljen

Osamnaestog jula 2011. obeležena je 17. godišnjica napada na Asociación de Mutuales Israelita de Argentina , poznatije kao AMIA , kada se vozilo puno eksploziva zabilo u zgradu i time okončalo život 85 osoba.
Pre toga je, 1992. godine, Ambasada Izraela u Argentini takođe pretrpela sličan napad, koji je prouzrokovao potpuno uništenje zgrade i smrt 29 osoba. Na internet stranici Udruženja (AMIA) se govori o tome šta se u zgradi desilo:

18 de julio de 1994. 9:53 hs. Una fuerte explosión, seguida por un gigantesco hongo de humo y polvo, destruyó 85 vidas, 85 historias, 85 familias.En cuestión de segundos arrasó con la sede de la organización judía más emblemática de la Argentina y todo lo que estaba a su alrededor.Pánico. Ambulancias. Gente corriendo. Vidrios rotos cayendo de las ventanas de los edificios, cubriendo toda la calle. Gritos que surgían de la multitud mezclaban historias milagrosas y trágicas casualidades del destino.

18. jula 1994. u 9:53: jaka eksplozija, praćena ogromnim oblakom dima i prašine, uništila je 85 života, 85 životnih priča, 85 porodica. Za samo nekoliko sekundi sedište najuticajnije jevrejske organizacije u Argentini je uništeno, kao i sve u njenoj okolini. Panika. Ambulantna kola. Ljudi koji trče. Polomljena stakla koja padaju sa prozora zgrada, pokrivajući čitavu ulicu. Dreka i vika mase ljudi pomešane od čudesnih i tragičnih priča, slučajnosti sudbine.

Blogovi Tee i Deportee takođe iznose svoju verziju:

Más de 1000 viviendas y comercios cercanos quedaron destruidos, la pérdida de gas en la zona fue de gran magnitud, la onda expansiva arrasó con toda la cuadra , lanzando autos, arboles, carteles y personas por los aires; los vidrios de las ventanas de las viviendas y negocios estallaron hasta seis calles a la redonda.

Više od 1000 domaćinstava i obližnjih radnji je uništeno. Gubitak gasa u toj oblasti je bio velik, a talas uništenja, koji se širio, zahvatio je čitavu četvrt, bacajući u vazduh automobile, drveće, reklamne bilborde i ljude; stakla sa prozora kuća i poslovnih objekata su se raspršila u šest okolnih ulica.

Iako istraga traje do danas, niko za 17 godina nije preuzeo odgovornost za ovaj napad, niti su se pronašli krivci. Karlos Braverman, politikolog i psiholog iz Izraela, u svom blogu piše ovako:

Este 18 de julio se cumplió un nuevo aniversario del atentado contra la AMIA y la impunidad miserable sigue envolviendo en un sentimiento de impotencia a los familiares de los 85 muertos y más de 300 heridos por el mayor ataque terrorista que vivió Argentina.

Ovog 18. jula obeležena je još jedna godišnjica od napada na Udruženje (AMIA), a bedna nekaženjenost i dalje drži u jednom osećanju nemoći porodice 85 umrlih i više od 300 povređenih u najvećem terorističkom napadu koji je Argentina doživela.

Komemoraciji su prisustvovale državne vlasti, među njima i predsednica Kristina Fernandes. Predsednik Udruženja, Giljermo Borger, je u svom govoru zatražio pravdu. Dnevni list Perfil komentariše delove ovog govora:

También criticó que no haya nuevos avances en la causa judicial por el atentado. Es que a más de dos años del fallo de la Corte Suprema de Justicia, que promovió un nuevo juicio contra los responsables de la denominada conexión local, no hubo todavía “un solo nuevo imputado, ni pistas ni pruebas” en tal sentido.
En su discurso pronunciado en la puerta de la sede de la mutual judía, su titular agradeció la presencia de la presidenta Cristina Fernández, pero dijo que la comunidad judía “necesita justicia”.

Takođe, kritikovao je što nema napredovanja u istražnom postupku. Jer, za više od dve godine od neuspeha Vrhovnog suda pravde, koji je pokrenuo novo suđenje protiv odgovornih za tzv. lokalnu vezu, u tom smislu nije još uvek bilo „nijednog novog optuženog, ni tragova, ni dokaza.“
U svom govoru, koji je održao na vratima sedišta jevrejske zajednice, zahvalio se na prisustvu predsednice Kristine Fernandes, ali je rekao da je jevrejskoj zajednici „potrebna pravda“.

Kada je u pitanju slučaj AMIA, izveštaj od 800 strana koji je odobrilo argentinsko pravosuđe nagovestio je zahtev za međunarodno hapšenje 8 iranskih funkcionera. Blog El Rehunte.il komentariše korake koji su preduzeti:

En el 2006, el fiscal Alberto Nisman tomó la causa AMIA. El 16 de julio del 2009, presentó un dictamen de 800 páginas donde está demostrado judicialmente que la República Islámica de Irán financió, organizó y perpetuó el atentado a la mutual judía. Este informe fue abalado por la justicia argentina y posteriormente por Interpol, que emitió un pedido de captura internacional para 8 funcionarios iraníes actualmente protegidos por Irán.

Tužilac Alberto Nisman je 2006. preuzeo slučaj AMIA. Šesnaestog jula 2009. predstavio je izveštaj od 800 stranica, gde pravnim putem dokazuje da je Islamska republika Iran finansirala, organizovala i izvršila napad na jevrejsku zajednicu. Ovaj izveštaj je podržalo argentinsko pravosuđe, a potom i Interpol, koji je odmah zatražio međunarodno hapšenje 8 iranskih funkcionera koje trenutno štiti država Iran.

Septembra 2007., bivši predsednik Nestor Kiršner je pred Ujedinjenim nacijama prijavio nedostatak saradnje od strane Irana u rasvetljavanju ovog slučaja. Na internetu, Rosario3.com izveštava o tome:

“Esperamos que la República Islámica de Irán acepte y respete la decisión de la Justicia y colabore eficazmente”, aseguró y reclamó a la comunidad internacional que “interceda”. “Estamos pidiendo que Irán cumpla. Nada más, pero tampoco nada menos”, sostuvo.

„Nadamo se da će Islamska Republika Iran prihvatiti i poštovati odluku Pravde i efikasno sarađivati“, uveri se predsednik i to zahtevao od međunarodne zajednice koja je u ulozi „posrednika“. „Zahtevamo da Iran to ispuni. Ništa više, ali i ništa manje od toga,“ istakao je.

Nakon izjava bivšeg predsednika, iranska diplomatija je upozorila, kako izveštava dnevni list El Litoral:

La decisión del mandatario generó una fuerte advertencia de Irán a Argentina, a cargo de Moshen Baharvand, encargado de negocios de la embajada de Irán en Buenos Aires y máximo representante diplomático de Teherán en el país sudamericano. ”Es posible que, en caso de que el presidente Kirchner acuse (por el atentado) a Irán, muchos países interpretarán que la Argentina está a favor de la guerra”, afirmó Baharvand

Odluka predsednika je prouzrokovala stav upozorenja Irana prema Argentini od strane Mošena Baharvanda, koji je zadužen za poslove iranske ambasade u Buenos Ajresu i glavni je diplomatski predstavnik Teherana u ovoj juznoameričkoj zemlji. „Moguće je da, u slučaju gde predsednik Krišner optužuje (za napad) Iran, mnoge zemlje to protumače da se Argentina zalaže za rat,“ potvrdio je Baharvand.

Skoro je argentinska vlada primila zvanični izveštaj Irana koji objavljuje svoju odluku da sarađuje u rasvetljavanju ovog atentata, potvrđujući time svoju nevinost. Virtuelni dnevni list Huventud informada (Informisana omladina) preneo je reči argentinskog kancelara Ektora Timermana:

Reconoció que lo tomó “totalmente por sorpresa” el comunicado oficial de Irán en el que si bien se ratifica la responsabilidad sobre el atentado terrorista que sufrió la Asociación Mutual Israelita Argentina (AMIA), “tiene una novedad: dice que está preparado para sentarse a negociar con la Argentina un acuerdo de cooperación con las investigaciones para que se encuentren los culpables”.

Priznao je da ga je „potpuno zateklo“ zvanično obaveštenje Irana u kome, iako se potvrđuje odgovornost za teroristički napad koji je pretrpelo Zajedničko izraelsko udruženje Argentine (AMIA), „ima i jedna novina: u obaveštenju kažu da su spremni na pregovore sa Argentinom radi dogovora oko saradnje u istragama za pronalaženje odgovornih za ovaj napad.“

Na odgovor tužioca Nismana, koji vodi ovaj slučaj, nije trebalo dugo čekati. Argentinska cionistička organizacija prenosi deo njegove izjave:

“Si los iraníes y su Gobierno están dispuestos a cooperar que lo hagan de una vez por todas y de la única manera posible: entregando a todos los acusados de este terrible accionar terrorista que le imputa la Justicia argentina y dejen de efectuar declaraciones de vacías de contenido que nunca condujeron a nada”

„Ako su Iranci i njihova Vlada spremni na saradnju, neka to već jednom i na jedini mogući način učine: izručujući sve optužene za ovaj užasni teroristički napad koji im pripisuje argentinska pravda i neka prestanu sa ispraznim izjavama koje nikada ničemu nisu vodile.“

Internet stranica Atentado al Olvido (Napad u zaborav) pokrenula je kampanju i putem društvene mreže Tviter, pozivajući ljude pod haštagom #tweetdeluto (tvit žalosti) na sećanje na žrtve ovog žalosnog događaja stavljajući crni povez kao što su to, između ostalih, učinili i Teresita Ferari, Osvaldo Basan, Sandra Empereur, Kristina Đanferari i Emanuel Reboljo.
Slika koju je AMIA predložila za profil sliku na Fejsbuku

██████████████████████████████ #tweetdeluto http://tweetdeluto.com

U međuvremenu, Patrisija Teranova, čiji je otac poginuo u atentatu, piše nekoliko reči na Fejsbuku, na stranici napravljenoj u sećanje na 18. jul.

Sigue doliendo como hace 17 años atras..Te extraño!!

I dalje boli kao i pre 17 godina.. Nedostaješ mi!!

Potom nastavlja na istoj stranici:

Este es un homenaje a mi padre que dejo la vida en la puerta de la AMIA…Su ejemplo y amor hacia su familia y su pais es lo que me mantiene aqui , dando mi memoria a la Justicia

Ovo je odavanje počasti mom ocu koji je ostavio život pred vratima Udruženja…Njegov primer i ljubav prema porodici i njegovoj zemlji je ono što me ovde zadržava, sećajući se Pravde.

Napisao/-laLaura Schneider

Argentina: 17 godina od napada na jevrejsko udruženje, slučaj je i dalje nerasvetljen

Prevodi

Kategorije

Nedavne priče o Južna Amerika

Glavne Priče iz Sveta

Započnite razgovor

Pravila korišćenja

Sadržaj

O nama

Sponzori