Desetog juna 2011. potvrđeno je da će Hrvatska biti najnovija članica Evropske unije. Još uvek je dug put da Hrvati zvanično postanu deo EU, a tajming je u ovom trenutku, najblaže rečeno, nepouzdan, što kod mnogih izaziva skepsu.
Pored trenutnog stanja ekonomije u Evropi, takođe postoji činjenica da je 15. aprila 2011., ICTY osudio bivše generale Antu Gotovinu i Mladena Markača za ratne zločine.
Kao što je navedeno u This Just In:
BBC je izvestio da su okupljeni na centralnom trgu u Zagrebu dočekali presudu sa zvižducima i negodovanjem. Neki ove generale smatraju nacionalnim herojima.
Ovo javno mišljenje je vredno pomena: pre priključenja, Hrvatska će održati referendum koji bi, da se sada održava, mogao završiti sa otprilike 38 pprocenata glasova “ZA” ili bi mogao proći lako sa 64 procenata, u zavisnosti od izvora.
Uprkos ovoj izbornoj neizvesnosti, hrvatska vlada kontinuirano ide ka pridruživanju, kao što piše Jutarnji List:
[Premijerka Jadranka Kosor] je rekla da odluka Saveta Evrope predstavlja radostan trenutak za Hrvatsku, posebno zbog toga što ove nedelje Hrvatska obeležava dvadestu godišnjivu svoje nezavisnosti. “Uvek sam govorila da će ovo biti najveća nagrada ma gpdišnjicu nezavisnosti”, istakla je premijerka.
Naravno, najveći priliv frustracija u ovoj zemlji sa 4.5 miliona ljudi odnosi se na vreme koje je potrebno da se dostigne ovaj trenutak, kao što je napisao gospon profesor:
Znači ovih šest do sada, pa još dve? A ja sam mislio da kad završimo pregovore, hop, evo nas u EU. Ali, ne.
Komentator ovog posta po imenu Kinky Kolumnista posmatra proces pristupanja na praktičan način:
Hajde da se suočimo, da nije bilo pritisaka iz EU, ne bi se desilo ni jedno poboljšanje u zemlji i bili bi smo ista močvara kao i pre […] Zemlje EU su definitivno daleko uspešnije nego što smo mi, a one koje su “zaobiđene” su u nepovoljnom položaju.
Još uvek će se mnogo očekivati od Hrvatske u sledeće dve godine, ali trenutno sve ukazuje na to da će ova zemlja biti 28. članica EU.