Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Panama: Novembar je mesec otadžbine

Zvezde i četvrtine.Slika od Laure, Flckr photine korisnika. Upotrebljeno pod licencom Creative Commons Attribution non-Commercial-non Derivs 2.0 Generic.

Novembar je u Panami mesec otadžbine i Panamci slave važne događaje 3., 4., 5., 10. i 28. ovog meseca. Za odavanje počasti, zemlja se oblači u crveno, belo i plavo, na ulicama se čuju tambure a zore se dočekuju u ritmu Dijana, muzike koju školske muzičke grupe ili vatrogasci tradicionalno izvode u zoru prazničnih dana. Paralelno sa tim, narod Paname na blogosferi takođe razmenjuje svoja osećanja, ljubav prema zemlji i svoju predstavu o identitetu i značenju otadžbine.

Kontrapunto je veoma aktivan panamski blog i njegovi autori su posvetili nekoliko postova ovim proslavama. Sa početkom 3. novembra, kada se slavi Nezavisnost od Kolumbije, Arijel Moreno – autor Global Voices – govori kako je ovo jedan mutan deo panamske istorije; koji kao i u svakoj istorji ima dva gledišta, u ovom slučaju panamsko i kolumbijsko. Arijel ističe i kako nakon 107 godina, Panamci slave:

la oportunidad que tenemos de ser un país independiente, una nación joven que lentamente sigue forjando su futuro. Ojala que dentro de ciento siete años más el porvenir haya dejado de ser una palabra para los eslóganes de campaña política y sea una realidad y podamos ver hacía nuestra historia con la frente en alto porque hemos justificado nuestra razón de ser un país, nuestra razón de ser Panamá.

Mogućnost da budemo jedna nezavisna zemlja, mlada nacija koja polako gradi svoju budućnost. Daj bože da kroz sledećih sto sedam godina budućnost prestane da bude samo reč za slogane političkih kampanja i postane stvarnost, da možemo da gledamo u našu istoriju uzdignute glave jer smo opravdali naš cilj da budemo zemlja, naš cilj da budemo Panama.

Iz unutrašnjosti države, Milisiades Pinson Rodriges, u svom blogu Sociologija Asuera, koristi datume kako bi izanalizirao drugi aspekt panamske istorije, ističući da su se još od početka u Panami gradile dve zemlje unutar jedne:

De una parte el Panamá Transitista que respondía a interés foráneos, expresado en el eje colonial de Nombre de Dios-Portobelo-Panamá y, esa otra parte que por algún motivo se denominó el Interior Panameño; vale decir, las circunscripciones administrativas ubicadas al oeste de la Ciudad de Panamá, a las que debemos añadir, el Darién histórico, hacia el este.

Plantear la situación ístmica de esta manera supone reconocer implícitamente la existencia de dos mentalidades. La una mercurial, directamente dependiente de la economía mundial y, la otra, menos cosmopolita, más rural y forjadora del alma cultural del panameño; la que tendrá que cargar con la cultura nacional, material e inmaterial, que a la postre forjará la panameñidad.

Sa jedne strane tu je Tranzitna Panama koja je sarađivala sa stranim interesima, izražena u kolonijalnoj srži u Ime Boga-Portabela-Paname, i ova druga koja se iz nekog razloga nazvala Unitrašnjost Paname. Vredi pomenuti da se administrativne granice nalaze na zapadu Grada Paname, kojima treba dodati i istorijski Darijen ka istoku.

Postavljati ovako situaciju pretpostavlja se implicitno priznavanje postojanja dva mentaliteta. Jedan je sklon zlatu, direktno zavisi od svetske ekonomije, dok je drugi, manje kosmopolitski, više ruralni i kovač duše panamske kulture; taj drugi će morati da se pobrine za nacionalnu kulturu, materijalnu i nematerijalnu, i na kraju da stvori ono što je panamasko.

Autor ukazuje na panamsku istoriju kako bi opisao razlike između Tranzitne i Unutrašnje Paname, i objasnio kako su ovaj dualitet i mešavina kultura i interesa odredili današnjeg Panamca i koji su to izazovi sa kojima se on susreće.

Prošle godine je Joel Amat u blogu Takva je moja zemlja takođe podelio svoja osećanja zbog proslave ovih praznika i govorio je o tome kako se menja značenje toga šta je domovina.

Solamente el paso del tiempo y la madurez que viene con él me han enseñado que la Patria es algo más que cantar el Himno los Lunes en el patio del colegio.
La Patria es ese sentimiento de pertenencia; de arraigo; de satisfacción de saber que no vagamos cual seres ingrávidos por el éter, a diferencia de muchos que han tenido que abandonar la tierra que los vio nacer.

Jedino su me protok vremena i zrelost, koja mi sa njim dolazi, naučili da je Otadžbina nešto više od pevanja himne ponedeljkom u školskom dvorištu.
Otadžbina je taj osećaj pripadanja, ukorenjivanja, zadovoljstva što ne lebdimo slobodno po vazduhu, za razliku od mnogih koji su morali da napuste zemlju na kojoj su se rodili.

Joel pravi spisak onoga što po njemu čini otadžbinu: pored tog osećanja pripadnosti, između ostalog uključuje i to da su Otadžbina i naša deca, naša odgovornost prema okolini, sposobnost prevazilaženja prepreka da bi se doprinosilo zemlji, ljubav naše majke i briga prema drugima.

Takođe, neki blogeri pribegavaju književnim izvorima kako bi istakli ono što Panamu čini posebnom. Nelva Araus Rejes, u blogu Pisci slobode, priča o jednoj legendi gde je arhitekta sveta dao određene karakteristike zemlji:

El ingenio del arquitecto no tuvo límites y creó todo lo necesario para que aquel lugar fuera realmente privilegiado y gozara de un toque de magia que pudiese enamorar a todo aquel que pisara su suelo, de modo que existieran no una, sino muchas razones para que quien lo conociera lo llevara siempre en su memoria y quien naciera allí no le quedaran ganas de irse.

Genij arhitekte je bio bez granica i stvorio je sve neophodno da bi to mesto bilo zaista privilegovano i posedovalo dodir magije u šta bi se zaljubio svako ko je tom zemljom hodio. Zato ne postoji samo jedan, već mnogo razloga zbog kojih onaj koji upozna to mesto, zauvek ga čuva u sećanju. A onaj ko se tu rodio, nema želju da ga napusti.

Panama je ovih dana definitivno bila u mislima Panamaca. Svako od njih, na svoj način i sa sopstvenim nemirima, priznaje dobre strane ali i slabosti zemlje. Ipak, zajedničko je mišljenje da im je važno šta je bila, šta jeste i šta će u budućnosti biti Panama.

Arijel je u Kontrapuntu napisao:

Creo que el verdadero patriotismo radica en reconocer el balance que hace a mi país ser mi país. No es su perfección, no son sólo las cosas buenas, son también aquellas cosas que nos molestan e inclusive la que nos avergüenzan.

Mislim da se istinski patriotizam nalazi u priznavanju ravnoteže koju pravi moja zemlja da bi to i bila. Nije savršena. Nema samo dobrih stvari, već su tu i one koje nam smetaju, pa čak nas i sramote.

Joel Amat u blogu Takva je moja zemlja izražava svojim ponosom ono što možda mnogi osećaju za svoju zemlju:

Patria es nunca perder ese sentimiento de que hemos venido a éste mundo a cumplir un propósito; a llenar un vacío; a cumplir con una misión, pero siempre sin olvidar y sin dejar de agradecer el privilegio de haber nacido en la tierra mas hermosa de nuestro planeta: ¡Panamá!

Otadžbina je večito čuvanje tog osećanja da smo svi došli na ovaj svet da ispunimo cilj; popunimo prazninu; ispunimo misiju, ali uvek da pamtimo i da budemo zahvalni na privilegiji što smo se rodili u najlepšoj zemlji naše planete: Panami!

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.