Slika video snimka prikazanog na časovima tokom časa Važnog razgovora u Rusiji, sa YouTube-a. Pošteno korišćenje.

Istaknuti pojedinci, prosvetni radnici i predstavnici vlasti u severnokavkaskim republikama Rusije iznose svoje primedbe na novi udžbenik istorije koji smatraju pristrasnim. Međutim, ovaj put građanski aktivisti i regionalne vlasti izražavaju istu zabrinutost. Kako je izvestio Radio Liberty, (Radio Sloboda) kritičari tvrde da knjiga prikazuje pozitivno sovjetskog lidera Josifa Staljina i održava pogrešne predstave o etničkim grupama koje su bile žrtve tokom njegove vladavine. 

Tokom nedavne posete Karačaj-Čerkeziji, ruski ministar obrazovanja Sergej Kravcov izrazio je zabrinutost i obavezao se da će izmeniti sporne delove udžbenika, kako je to preneo regionalni lider, Rašid Temrezov, 23. septembra preko svog Telegram kanala.

Kontroverzni udžbenik je kritikovan zbog minimiziranja Staljinove uloge u nasilnom uklanjanju nekoliko etničkih grupa, kao što su Čečeni, Karačajci, Inguši, Balkarci, Kalmici, mešketski Turci, krimski Tatari i mnogi drugi. Ove grupe su prisilno premeštene pod izgovorom navodne saradnje sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Ovo je rezultiralo značajnom demografskom katastrofom, uzrokujući smrt stotina hiljada iz ovih zajednica. Ipak, udžbenik se samo ukratko dotiče ovog pitanja, ponavljajući Staljinove optužbe za izdaju i implicirajući da su deportacije bile ukorenjene u validnim dokazima o dosluhu sa neprijateljemy.

Ovo je samo jedan od trendova prekrajanja istorije i promovisanja ruskog nacionalizma među najnovijim dešavanjima u ruskom obrazovnom sistemu. 

Menjanje istorije

1. septembra 2024. učenici ruskih škola od 5. do 9. razreda uzeće svoje udžbenike društvenih nauka gde će pronaći prerađenu, obaveznu priču o ruskoj istoriji. Učenici desetog i jedanaestog razreda ove školske godine već koriste nove knjige kao deo svog . Udžbenik  će posebno navesti i opravdati razloge za invaziju ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu. U udžbeniku je citiran frazom koja je previše poznata onima koji prate njegove opaske o „Specijalnoj vojnoj operaciji”: „Nismo mi započeli ovaj rat, mi smo ti koji pokušavamo da ga okončamo.”  Radio Sloboda ističe da tekst knjige odražava izjave Putina. To uključuje smišljene laži da Ukrajinom dominiraju „ultranacionalističke“ i „neonacističke“ ideologije, da zapadne sile imaju uticaj na Kijev sa namerama da raskomadaju Rusiju i iskoriste njene resurse, da su konsultanti NATO-a ohrabrili Kijev da preduzme akciju protiv Donbasa 2020., da tajni američki biološki istraživački objekti postoje u Ukrajini, i da Kijev aktivno pokušava da nabavi nuklearno oružje, između ostalih lažnih tvrdnji.

Kritičari udžbenika su mudro primetili da je zapadni svet prikazan kao istorijski neprijatelj Rusije, kao koren svih njenih problema, i kao katalizator njenih sukoba. Pored toga, stepen Staljinove represije je značajno ublažen, preokrenuvši sporo pomirenje proteklih decenija sa brutalnom, krvavom ruskom istorijom. Ciljevi koje udžbenik namerava da postigne su jasni: objedinjavanjem kolektivne slike proslavljene ruske istorije, Kremlj nastoji da ojača patriotizam i nacionalni ponos među svojom omladinom.

Nacionalizam prodire u sve delove ruskog života, uključujući i škole. Putin vidi ruski obrazovni sistem kao način da kontroliše omladinu i izgradi podršku za ono što radi. U stvari, Putin je odlučio da 2023. bude „Godina pedagoga”.

Ova odluka dolazi u sve patriotskijem nizu godišnjih tema: 2020. je bila „Godina sećanja na vojnike Velikog otadžbinskog rata“, 2021. je bila „Godina nacionalnog jedinstva“, a 2022. je bila „Godina istorijskog sećanja“. Iako na prvi pogled može izgledati deplasirano, Godina pedagoga se dobro uklapa — na kraju krajeva, Putin koristi obrazovnu reformu kao oružje za propagandu svog naroda. Kremlj već nekoliko godina razmatra važnost oblikovanja ruskih umova iz temelja. Bela knjiga o nacionalnoj bezbednosti iz 2021. sadrži deo o „zaštiti tradicionalnih ruskih duhovnih i moralnih vrednosti, kulture i istorijskog nasleđa“. U cilju borbe protiv navodnih „pokušaja falsifikovanja istorije sveta i Rusije,” vlada je naredila namerno prilagođavanje sistema obrazovanja. Godinu dana kasnije, Putin je potpisao ukaz o proglašenju 2023. godinom pedagoga. 

Nacionalizam u porastu u učionicama

Počevši od 2022. godine, svaka ruska škola podvrgava svoje učenike seriji lekcija pod nazivom „Važan razgovor“, koji se održavaju svake nedelje. Ministar prosvete Sergej Kravtsov rekao je da „studenti neće biti ostavljeni da se sami bore protiv kampanje dezinformacija“.Lekcije su imale za cilj da se diskutuje o aktuelnim događajima, kao što je „Specijalna vojna operacija“, kao i da promovišu patriotizam među mladim ruskim studentima. Od 1. septembra 2022. školska nedelja je trebalo da počne intoniranjem ruske himne i podizanjem državne zastave. Vlada je izdvojila oko milijardu rubalja (oko 10 miliona dolara) za opremanje škola „nacionalnim simbolima“ — zastavama i grbovima. 

Nastavni plan i program je struktuiran tako da direktno usađuje određene patriotske ideje u umove mladih učenika, i da suptilno izgradi temelj na kome cvetaju osećanja nacionalnog ponosa. Dana 18. septembra, nastavnici svih razreda su pratili određeni nastavni plan i program za temu „Rusija – naša zemlja“. 

Slika video snimka prikazanog tokom časa Važnog razgovora u Rusiji, sa YouTube-a. Pošteno korišćenje. U tekstu piše „izbori brinu za našu budućnost“.

Šestogodišnjaci i sedmogodišnjaci gledaju video materijale ruske prirode, sa uz glas naratora ispunjenog entuzijazmoma koji se emituje u svakoj učionici u zemlji: „Ne može se ostati ravnodušan prema prirodi naše zemlje, Rusije — ona je lepa i raznolika.”

Cilj ovih suptilnijih taktika postaje očigledan u Važnim razgovorima trećeg i četvrtog razreda na istu temu. Ovog puta, narator sličnog filma pravi direktnu vezu između prirodnog sveta Rusije i patriotizma. On čita poeziju Sergeja Jesenjina, tekstopisca poznatog po svojim portretima ruske prirode, a učenici se podstiču da istraže ulogu umetnosti i pisanja u izazivanju osećanja ponosa u Rusiji.

Među ostalim temama za razgovor u Važnim razgovorima su „Dan nacionalnog jedinstva“, „Dan ujedinjenja Krima sa Rusijom“, „Dan ruskih specijalnih snaga“ i „Ruski simboli“.
Jedan od novijih dodataka uključuje „Ruski sistem glasanja“, koji je započet u vreme kada Putinova kampanja za reizbor počinje da se zahuktava. Diskusije u ovom slučaju imaju za cilj da informišu mlade Ruse o važnosti demokratskih izbora u izboru lidera koji zastupaju interese svog naroda, uprkos tome što je istorijski slučaj u Putinovom Kremlju bio suprotan.

Dok se mnogi posmatrači još uvek ustručavaju da rusko društvo nazovu „fašističkim“ zbog niskog nivoa narodnog entuzijazma i odsustva jasne ideologije, propaganda nacionalizma u školama bi mogla da dovede do ove mračne promene.