Itan Zakerman. Fotografija je besplatna za korišćenje preko Vikimedia licence (CC BY 2.0)

Itan Zakerman, tehnolog, profesor na Univerzitetu Masačusets u Amherstu, suosnivač Globalnih glasova i istaknuta ličnost u svetu interneta sa dugom istorijom koja datira još od 1989. godine, izazvao je važnu diskusiju 2014. srdačnim izvinjenjem pod nazivom „Javno izvinjenje zbog zajebavanja ne dovodeći u pitanje pretpostavke.” Itan je razmišljao o svojoj ulozi u izmišljanju iskačućih reklama koje mnogi ne vole, a koje se koriste za generisanje prihoda kao bivši zaposleni na Tripod.com, najpopularnije veb destinacije ranih 1990-ih.

Rođen iz ovog iskustva i uverenja da ljudi treba da imaju pravo da slobodno govore i da budu saslušani, Globalni glasovi beleže vesti iz celog sveta, geopolitičku dinamiku i ljudske priče skoro 20 godina. Danas je medijska platforma postala središte za vesti, istraživanja i priče o ljudskim interesima iz bezbroj globalnih zajednica i jezika, često marginalizovanih ili zanemarenih od strane mejnstrim medija. Itan je razgovarao sa Džuk Karolinom o tome kako je ova neprofitna medijska kuća zamišljena i zašto.

Džuk Karolina (JC): Bilo bi lepo da nam ispričate kako su se rodili Globalni glasovi, od planova do pokretanja?

Itan Zakerman (EZ): To je bilo početkom 2000-ih, mislim 2003. ili možda 2004. Rebeka (MakKinon) i ja smo oboje bili kolege u Berkman centru. Berkman centar je verovatno u tom trenutku bio vodeći centar u proučavanju interneta i društva. I Rebeka i ja smo bili veoma zainteresovani za to kako internet gradi mostove između globalnog severa i globalnog juga. Ili stvarno između SAD, Evrope i drugih nacija. Kako bismo mogli da koristimo internet, mogućnost da ljudi razgovaraju i slušaju jedni druge na nov i na neki način bez presedana, i da ga zapravo koriste za globalno povezivanje?

Rebeka tečno govori mandarinski i govori kantonski, a živi u Kini veći deo svog života. Tamo je živela kao veoma mlada devojka, tako da odlično govori kineski jezik. Tamo je živela kao reporterka CNN-a. Tako da je bila zaista zainteresovana da koristi internet kako bi razumela šta se dešava u Kini, Severnoj Koreji i nekim drugim zemljama o kojima zapravo ne čujemo mnogo. Provela sam svoje 20-te i 30-e u podsaharskoj Africi (PSA). Bio sam u Gani kao Fullbright stipendista kada mi je bilo 20 godina. Vodio sam NVO pod nazivom Štreberski korpus (Geek Corps), koja je radila na tehnološkom volontiranju, širom PSA. I zanimalo me je (pitanje) „da li internet može da izgradi mostove između ljudi u PSA i ostatka sveta?”

Velika stvar koja se dešavala ranih 2000-ih bio je uspon veblogova. Dakle, imali ste puno pisaca, koji su održavali sopstvene veb stranice, pisali nekoliko puta nedeljno/ par puta mesečno o tome šta se dešava u lokalnoj politici i lokalnom društvu, a Rebeka i ja smo počeli da sastavljamo liste blogova za koje smo mislili da su bili sjajni. Održana je konferencija blogera na Univerzitetu Harvard i Rebeka je uglavnom, uglavnom njen rad, organizovala međunarodnu stazu do te konferencije.I pozvali smo prijatelje iz celog sveta da dođu da budu deo toga. Bli su tu ljudi sa Bliskog istoka, iz podsaharske Afrike, Azije, mnogo blogera koje smo čitali, ali nikada nismo lično sreli. I toliko smo se zabavili zajedno na Harvardu da smo zaključili da moramo nešto da uradimo. I ono što smo na kraju uradili je stvaranje bloga koji će pratiti šta se dešava u svim ovim različitim razgovorima. Dakle, napisali smo manifest o pravu da slušamo i čujemo jedni druge, a Rebeka i ja smo započeli rad na održavanju bloga, globalnog bloga za glasove koji je pokušavao da pojača glasove iz celog sveta. Ono što smo vrlo brzo shvatili je da je (praćenje ovih različitih razgovora) previše veliko za dvoje ljudi, a posebno preveliko za dvoje Amerikanaca, da su mu bili potrebni ljudi u svim delovima sveta sa kojima smo radili da budu deo toga.

JC: Kako ste se ti i Rebeka — dve veoma različite osobe sa različitim pozadinama — povezale i odlučile da rade zajedno?

EZ: To je veoma dobro pitanje. Mislim da je veliki deo toga što mnogi Amerikanci veruju da je ono što se dešava u našoj zemlji najinteresantnija stvar na svetu. I da ostatak sveta nije baš zanimljiv. Rebeka i ja smo mislili drugačije. Mnogo nas više zanima šta se dešava u različitim delovima sveta nego šta se dešava u SAD.

U ovom konkretnom trenutku u (istoriji) blogovanja, najveća stvar je bila levičarska politika. A Rebeka i ja nismo bili zainteresovani za to. Mislim da je pronalaženje nekog drugog ko je zainteresovan za tehnologiju, ali nije bio previše zainteresovan za ono što Amerikanci rade sa njom, već za ono što se dešava u drugim delovima sveta, bila je zaista zanimljiva veza za oboje.

Tako da mislim da smo vrlo brzo videli jedno u drugom, nekoga ko je imao drugačiji pogled na to šta tehnologija može da uradi i šta možemo da uradimo sa njom. I to je bio pravi transformativni trenutak za oboje. Tako da mislim da smo upravo videli jedno u drugom, nekoga ko želi da sazna šire o svetu.

Do danas, mnogi ljudi koji su imali najviše uspeha na Globalnim glasovima bili su ono što smo nazvali „figure mosta“. A postoje, na neki način, dve osobine figure mosta: prvo, osoba koja prilično dobro poznaje dve kulture. To je prva kvalifikacija; morate dobro da poznajete bar dve kulture. Drugo, neko ko je strastven u zagovaranju vaše domaće kulture. Globalni glasovi su prigrlili ljude koji razumeju zemlju i kulturu iznutra i spolja, koji su uzbuđeni, ponosni i voljni da se uključe u razmišljanje o tome izvan zemlje.

Džuk: 2014. godine ste napisali post na blogu pod nazivom „Javno izvinjenje zbog zajebavanja ne dovodeći u pitanje pretpostavke“. Moram da pitam, zašto su važne preispitivanje pretpostavki?

EZ: Hajde da počnemo tako što ćemo reći o čemu je taj post. Moja istorija sa internetom seže prilično daleko. Išao sam na internet 1989. godine, bio sam veoma aktivan na internetu pre veba. Bio je to internet zasnovan na tekstualnim oglasnim pločama pod nazivom UseNet. Počeo sam da radim na vebu vrlo rano 1993. godine, kada je to tek postajao novi standard. I do 1994. radio sam za kompaniju pod nazivom Tripod.com, koja je bila jedna velika kompanija za društvene medije na vebu. A društveni mediji u to vreme nisu bili Facebook ili LinkedIn, već su bile lične veb stranice. Možete imati svoju ličnu početnu stranicu. A mi smo imali lične početne stranice 18 miliona ljudi. I to ga je učinilo najpopularnijom destinacijom na vebu. Bio je to skup posaos. Plaćanje servera i prostora na disku košto nas je stotine hiljada dolara mesečno. I morali smo da nađemo način da zaradimo novac. Način da se to u to vreme uradi bilo je kroz oglašavanje. Ali postojao je problem sa oglašavanjem zato što u tom trenutku oglašivači nisu želeli da budu na istoj stranici sa sadržajem koji su generisali korisnici.

Dakle, nisu hteli da budu na istoj stranici kao i moja početna stranica. Brinuli su se da bih mogao objaviti kontroverzan sadržaj. Tako sam pronašao rešenje koje je uključivalo povezivanje oglasa sa početnom stranicom, ali ne i njegovo postavljanje na istoj stranici. Stavio sam ga u poseban iskačući prozor. To znači da sam izmislio iskačuće oglase, što je nešto što se zaista mrzi — mislim da je opravdano omraženo. Kao što mislim da to nije baš dobro rešenje problema i prilično jadna stvar sa kojom se možete susresti. Ali ono o čemu sam pisao je ova ideja za koju mislim da smo ovih dana otkrili da internet podržan oglasima nije baš dobar za nas ako podržavate sadržaj kroz oglašavanje, postoji iskušenje je da se napravi sadržaj koji je sve kontroverzniji, koji funkcioniše veoma teško da bi zaradio klikove i prikaze stranica, a poseduje nezdrave asocijacije.

Itanovo iskreno priznanje svoje greške što se ranije nije zalagao za alternativne poslovne modele i suprotstavljao se nezdravim praksama u onlajn oglašavanju je poziv na buđenje za razvojni pejzaž interneta. Kao profesora i autora, Ethanovi uvidi bacaju svetlo na potrebu promene savremenog internet poslovnog modela.

EZ: Ako pokušavate da dobijete što više pregleda stranica, verovatno ćete favorizovati veoma kontroverzan sadržaj, veoma emotivan sadržaj, sadržaj koji ljuti ljude, pa sam napisao ovo priznanje jer mislim da je moja greška ta što nisam zagovarao različite poslovne modele. Trebalo je da se suprotstavim ciljanom oglašavanju i celom ovom modelu koji upravlja savremenim internetom. Jednostavno ne mislim da je to baš zdravo.

Drugi deo ovog intervjua pročitajte ovde.