Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Da li su države pravno obavezne da zaštite svoje građane od posledica klimatskih promena?

Urgenda advokat Roger Cox (na levoj strani u crnoj odori) nakon što je pobedio u istorijskoj parnici u Holandiji koja se tiče klimatskih promena. Fotografisao Urgenda / Chantal Bekker i ponovno objavljeno uz dozvolu.

Urgenda advokat Roger Cox (na levoj strani u crnoj odori) nakon što je pobedio u istorijskoj parnici u Holandiji koja se tiče klimatskih promena. Fotografisao Urgenda / Chantal Bekker i ponovno objavljeno uz dozvolu.

Post Sophia V. Schweitzer je prvobitno objavljen Ensia.com, online magazinu koji ukazuje na međunarodna ekološka rešenja u primeni, a na ovom sajtu je dodatno učinjen dostupnim kao deo sporazuma o razmeni sadržaja.

Dana 24-og juna 2015. godine sud u Hagu je naredio holandskoj vladi da deluje brže u pogledu dužnosti zaštite građana od posledica klimatskih promena. Ovo je prvi put da je ovo pitanje zvanično pravno proglašeno obavezom jedne države, nezavisno od argumenata da rešenje problema klimatskih promena ne zavisi od truda samo jedne zemlje. Odluka je zasnovana na pravnim stavovima iz različitih oblasti prava, uključujući i najvažnijom ljudskih prava. U stvari na osnovu te odluke ustanovljena je odgovornost holandske vlade na sopstvenoj teritoriji za emisije štetnih gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte, ishod na koji bi i ostale zemlje možda trebalo da se obaziru.

Vlada, prema odluci sudu, mora da osigura da emisije štetnih gasova u Holandiji u 2020.godini budu barem 25 procenata niže nego one u 1990.godini – količina koja je prema Petom izveštaju procene međudržavnog panela o klimatskim promenama neophodna od strane industrijalizovanih zemalja kako svet ne bi premašio zagrevanje od 2 stepena Celziusa (3.6 stepena Ferenhajda) i izbegao najgore posledice klimatskih promena. Holandski politički lideri planiraju da smanje ispuštanja do 17 procenata u okviru sledećih pet godina.

“Naš predmet daje na znanje političarima da ne mogu da dozvole da se klimatske promene dese. Oni imaju dužnost da deluju, bilo pravno ili moralno, ” izjavila je Denis van Berkel, pravni zastupnik Urgenda Fondacije tužioca i predstavnika oko 900 individua, koja je inicirala parnicu.

Holanđani, čija zemlja leži velikim delom ispod nivoa mora, imaju razloga za brigu u pogledu klimatskih promena. Oni, međutim, žive u zemlji koja ima resurse da se adaptira. Stanovništva siromašnih zemalja, koji su najmanje doprineli klimatskim promenama i koji su često najmanje pripremljeni na reagovanje, će najverovatnije trpeti najveće posledice. Za njih je ova holadska pobeda od odlučujućeg značaja, izjavljuje van Berkel. “Prava pojedinaca koja predstavljamo su najvažnija, ali stanovništvo van Holandije će biti još teže pogođeno posledicama klimatskih promena,” izjavljuje on. “ Zvanična odluka suda će ohrabriti ostale da se žale na povrede ljudskih prava kada su u pitanju pretnje koje dolaze kao posledice klimatskih promena.” Ovo sa sobom pokreće veliko pitanje: Da li presuda holandskog suda predstavlja prekretnicu za celokupnu zemaljsku kuglu?

Od ljudskih prava do zvaničnog stava

Međunarodni savet za politiku ljudskih prava u Ženevi, Švajcarska, je 2008. godine naveo u Izveštaju o klimatskim promenama i ljudskim pravima: “Sa pravnog gledišta, ljudska prava pojedinaca moraju da se shvataju kao obaveze države.” Međutim, svet odavno nastoji da nađe rešenje problema putem međunarodnih sporazuma u vezi sa takvim obavezama; od Kjoto protokola iz 1997.godine do ponovljenih susreta Konferencija stranaka Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – COP , najjači napori su uloženi kako bi došlo do zaustavljanja, velikim delom zato što politička postupanja nisu pratila data obećanja.

Svesni tog jaza, građani su pokušali da preduzmu pravne radnje kako bi politički lideri počeli da sprovode data obećanja, ali pre predmeta Urgenda ( kovanica od reči “hitni dnevni red”) nije bilo uspeha. Kao primer možemo spomenuti da je u 2005. godini, međunarodna nevladina organizacija Inuit Circumpolarna Councile (ICC) podnela peticiju Američkoj komisiji za ljudska prava, sa sedištem u Vašingtonu, tvrdeći da globalno otopljavanje uzrokovano emisijama štetnih gasova koji proizvode efekat staklene bašte u SAD-a krši pravo naroda Inuita da očuvaju svoj tradicionalni način života zbog uništenja životne sredine Arktika. Međutim, komisija je odbila da prihvati navedeni zahtev zbog nedostatka dovoljnih dokaza.

“Obaveze su jasne”, kaže Vim Voermans, profesor ustavnog prava na Univerziteta u Lajdenu u Holandiji. “Ali ako se te obaveze ne ispunjavaju, da li onda građani mogu da podnesu zahtev po kojem je nepostupanje konkretne države ono što ih ugrožava? To je izazov. … Teško je dokazati direktni uzročno-posledični odnos u građanskim parnicama.”

Suočavajući se sa obalnom erozijom, seoska zajednica Kivalina, Aljaska, tužila je nekoliko velikih energetskih kompanija, tvrdeći da je posledica globalnog zagrevanja prisilno preseljenje. Flickr: Fotografisao ShoreZone (Flickr / Creative Commons)

Suočavajući se sa obalnom erozijom, seoska zajednica Kivalina, Aljaska, tužila je nekoliko velikih energetskih kompanija, tvrdeći da je globalno zagrevanje za posledicu imalo prisilno preseljenje. Flickr: Fotografisao ShoreZone (Flickr / Creative Commons)

2008. godine, selo Kivalina, Aljaska, tužilo je nekoliko velikih energetskih kompanija tvrdeći da je globalno zagrevanje smanjilo nastanak morskog leda, prisiljavajući selo da se preseli. Zahtev je odbačen na osnovu zvanične odluke suda prema kojoj odluke o dozvoljenim nivoima emisije štetnih gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte treba da bude utvrđena od strane organa izvršne i zakonodavne vlasti, a ne od strane organa sudske vlasti.

“Pravo pitanje je, šta je u čijoj nadležnosti?”, tvrdi Majkl Gerard, direktor Sabin Centra za pravo klimatskih promenama na Columbia University Law School. “Čiji je posao da zauzima zvanične stavove koji se odnose na klimatske promene? U osnovi sve sudije su se izjasnile, ne ja. Pre predmeta Urgenda, nijedan sud nije prihvatio tu ulogu.”

Sudovi ipak nisu bili u potpunosti neskloni da preuzmu odgovornosti. Tokom 2006-2007. godine, država Masačusets je tužila američku Agenciju za zaštitu okoline (EPA), koja je odbila da putem zakona ili pravila kontroliše nivo ugljen-dioksid kao zagađivača, prema federalnom Zakonu o čistom vazduhu iz 1970. Agencija je tvrdila da svaki pokušaj da se reguliše nivo štetnih gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte može otežavati potencijalne strategije Bele kuće. Vrhovni sud se sa tim nije saglasio. Iako je takav ishod bio važan, “sud nije zauzeo zvaničan stav”, Gerard, objašnjava. “Samo je izrečeno da je to posao Agencije za zaštitu okoline.”

U međuvremenu, u različitim zemljama sudovi imaju različite stavove o tome šta je nadležnost sudova. U pogledu zauzimanja zvaničnih stavova o zaštiti okoline, sudovi su kadkad odlučivali da intervenišu u ime javnosti. U 2001. godini, na primer, Vrhovni sud Indije je odredio da svi autobusi u Delhiju moraju da pređu sa upotrebe dizela goriva na prirodni gas, odluka koja je imala snažan uticaj na kvalitet vazduha. To je bila značajna odluka, ali nije podpala pod kategoriju klimatskih promena.

Usred ove slepe ulice između vlada koje izbegavaju odgovornost i sudova koji preferiraju da se ne mešaju, akademici i advokati širom sveta, kao i neki članovi pravosuđa osećaju sve veće nespokojstvo. Grupa njih se na kraju sastala da utvrde da li su klimatske promene stvaran problem prema postojećem zakonu, posebno međunarodnom pravu, ljudskim pravima, nacionalnom zakonu o zaštiti okoline i, u manjoj meri, prava tortova (obligacionog prava odnosno prouzrokovanja štete kao izvora obligacije). Zaključili su da je odgovor potvrdan. “Postoje dugogodišnja načela ljudskih prava i zaštite životne okoline koja su ugrožena zbog klimatskih promena”, tvrdi Gerard. “Naše mišljenje je da zakon treba da ima mogućnost da se posveti ovoj velikoj pretnji.”

Savetovanja pomenute grupe, u period od nekoliko godina, dovela je do usvajanja Oslo principa o globalnim obavezama radi smanjenja klimatskih promena 1. marta 2015.godine. Uz korišćenje postojećih zakona i uspostavljanja temperaturnog praga prema IPCC-a (Međudržavni panel o klimatskim promenama https://www.ipcc.ch/index.htm) od 2 stepeni Celzijusa (3,6 stepena Farenhajta) i pripremljena od strane stručnih članova nacionalnih i međunarodnih sudova, univerziteta i organizacija u svakoj regiji sveta, zvanična načela pokušavaju da definišu opseg zakonskih obaveza bitnih za klimatske promene. “Trenutno obrazujemo sudije širom sveta o postojanju zvaničnih načela”, kaže Gerard, ko-autor zvaničnih načela. “Mi se nadamo da će sudije u različitim zemljama koristiti okvir zvaničnih načela i da će biti citirana od strane sudova.”

Rodšer Koks, autor knjige Opravdana Revolucija, i jedan od advokata koji zastupaju organizaciju Urgenda, bio je pod izuzetnim utiskom nakon presude holandskog suda. Fotografisala Urgenda / Chantal Bekker

Rodžer Koks, autor knjige Opravdana Revolucija i jedan od advokata koji zastupaju organizaciju Urgenda, bio je pod izuzetnim utiskom nakon presude holandskog suda. Fotografisano od strane Urgenda / Chantal Bekker

Predmet Urgenda je pokrenut pre uspostavljanja zvaničnih načela i inspirisan je knjigom pod naslovom Opravdana revolucija, koju je napisao Rodžer Koks, jedan od advokata koji zastupaju organizaciju Urgenda, koji iznosi svoj stav o tome kako sudovi mogu igrati ulogu u rešavanju problema koji se tiču energije. Međutim, kako je postupak po pomenutom predmetu napredovao delom se oslanjao na Oslo principe, okupljajući različite grane prava i naučnih saznanja Međudržavnog panela o klimatskim promenama -IPCC. Prema Gerardu Urgendina presuda je bila “prva odluka bilo kojeg suda u svetu kojom se naređuje državi da ograniči emisije štetnih gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte iz razloga koji nisu obavezujući zakonom.”

Dostizanje razvoja

U međuvremenu, nova naučna otkrića nastavljaju da isplivavaju u velikim količinima. Časopis Priroda je objavio izveštaj u februaru da će emisija ugljen-dioksida usled odmrzavanja permafrosta ubrzati klimatske promene, informacija koja nije uzeta u obzir u trenutno aktuelnom izveštaju IPCC-a. Sa svakim takvim nalazom, dosezanje cilja prema kojem ne sme doći do povećanja temperature višeg od 2 stepena Celzijusa (3,6 stepeni Farenhajta) postaje sve teže. “Naši nalazi dodaju dodatni pritisak da se preuzme akcija”, tvrdi Kevin Šaefer, naučnik pri Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu na Univerzitetu u Koloradu, koji je pridoneo radu magazina Priroda. “Postoji osećaj hitnosti. Posledice delovanja ugljen-dioksida su nepovratan proces, pravi vrh brega.”

Međutim nedostatak naučnih dokaza nije bio kamen spoticanja za preduzimanje radnji u cilju smanjivanja klimatskih promena decenijama od kada su naučnici identifikovali problem. Presuda vezana za predmet Urgenda mogao bi da ponudi drugi način da se krene napred iz razloga što uspostavlja pravni presedan, naglašavajući da se na konretna smanjivanja ne može čekati. Iako presuda nije obavezujuća ni za jednu drugu državu, ona uspostavlja primer i kao takva predstavlja prekretnicu za ceo svet.

“Nadamo se da je dosegnut dovoljan nivo razvoja da mnoge države osećaju istu obavezu,” izjavljuje Geraed.

Put predanosti

Ovo nudi novi deo slagalice kako se približava sastanak država u Parizu za COP 21 nastupajućeg Novembra – delić kojim će verovatno morati da se bave pre nego dosad iz razloga što su advokati ohrabreni da pokreću sporove sa sličnim problemima širom sveta. “Niko ne očekuje da će obaveze ustanovljene na COP 21 biti dovoljne da se izbegnu opasne klimatske promene”, kaže van Berkel. “Ali nakon COP 21 će biti odlučujući da države ostanu posvećene onome što je potrebno. Pravne procedure slične našem predmetu će imati ključnu ulogu u ovome.” Nijedno zasedanje još nije na rasporedu u Parizu na kome bi se raspravljalo o zvaničnim Oslo načelima, ali organizacija Urgenda je organizovala šetnju od Utrehta do Pariza sa početkom na dan 1-og novembra kako bi se privukla dodatna pažnja u borbi protiv klimatskih promena.

Sličan postupak pokrenut po tužbi građana predmetu Urgenda-a je u toku u Belgiji, a drugi se uskoro očekuje u Norveškoj. Na odluku o predmetu organizacije Urgenda još uvek se može podneti žalba, i buduće tužbe mogu biti manje ili više uspešne. Bilo kako bilo, svaki od njih će igrati ulogu u promeni duha vremena u shvatanju da su klimatske promene i ljudska prava neraskidiva, kaže Bil MekKiben, osnivač climate campaign 350.org, koja je, između ostalog, vodila kampanju za univerzitete i druge pravne entitete da obustave upotrebu fosilnih goriva.
“Kući će sa sobom ponovo i ponovo odnositi poruku Dezmonda Tutu-a: Klimatske promene su kriza ljudskih prava našeg vremena.”

Zasnovano na Ostrvo Hawai'i,Sofija V. Šveitzer je nezavisni naučni pisac sa fokusom na klimatske promene i životnu sredinu. Njen rad se pojavio u brojnim publikacijama, uključujući i Pacific Standard, Wired.com, American Forests, i Buddhadharma. Ona je autor Big Island Journey i nekoliko drugih knjiga.