Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Ekvador: Održavanje u životu tradicije na Dan mrtvih

Ekvadorci su nedavno završili proslavu “Dia de Difuntos” ili Dana mrtvih uz litre colada morada i mnogo, mnogo guaguas de pan – tradicionalnog jela i pića ove proslave. Specijalno piće i hleb se pripremaju i konzumiraju 2. novembra, u slavu drevne tradicije. Tradicija se takođe proslavlja širom blogosfere, gde se pojavila kampanja koja bi sprečila da Halloween (Noć veštica) zameni tradicionalnu proslavu.

Colada morada je ekvadorsko piće, “pripremljeno od crnog kukuruznog brašna i voća, kao što su naranjilla, babaco, ananas, kupine, jagode i borovnice (koji daju ljubičastu ‘morada’ boju).” Tradicionalno se konzumira tokom državnog praznika Día de los Difuntos (Dan mrtvih), 2. novembra, zajedno sa guaguas de pan, “vrstom hlebčića u obliku malog deteta ili bebe koji su napravljeni od pšenice i ponekad sa slatkim punjenjem”, kao što je džem.

Guaguas de pan, Otavalo, Ekvador. Slika preuzeta sa naloga Flickr lumeriefl, korišćeno pod licencom CC za Recognized Non Commercial Works 2.0

Mariasolin opis, na stranici Ecuadorecuatoriano [španski], ukazuje na to da colada morada potiče od mazamorra koje je pripremalo domorodačko stanovništvo pre dolaska Španaca. Ona citira kuvara Manola Romera diskutujući o kulturnom spoju hrane:

La bebida está ligada al folclore serrano. “Probablemente los españoles trajeron algo similar durante la colonización, pero lo que sí se sabe es que los indígenas, en aquella época, adaptaron sus fechas celebratorias religiosas con las de los españoles y por supuesto inventaron también sus comidas”, refiere el chef Manolo Romero, de la Escuela de los Chefs.

Piće je povezano sa folklorom Anda. “Verovatno su Španci doneli nešto slično za vreme kolonizacije, ali ono što je činjenica je da su domorodački narodi, u to vreme, prilagodili datume svojih verskih svečanosti sa Španskim i, naravno, izmislili svoju hranu”, rekao je kuvar Manolo Romero iz Escuela de los Chefs.

Rosa María Torres (@rosamariatorres) deli vesti o toku kampanje protiv Halloween-a na Tviteru [španski]:

En mi barrio los niñ@s no piden #Halloween Los vecinos compartimos colada morada y guaguas de pan. #Quito #Ecuador #NOHalloween

U mom komšiluku, deca nisu tražila #Halloween. Umesto toga, susedi dele colada morada i guaguas de pan. #Quito #Ecuador #NOHalloween

Melina Cova (@SoyUnMitoHippie) slavi ovaj događaj:

Mañana toca la colada morada y las guaguas de pan *.* pondré fotos, me parece super hermosa esa tradición del día de los muertos.

Sutra donosi colada morada i guagas de pan *.* Ja ću postaviti fotografije, ova tradicija dana mrtvih uvek izgleda tako lepo.

María Gabriela Mena Galárraga, na blogu Claroscuro [španski] slavi svečanost i nudi zanimljiv aspekt o hrani i njenom urođenom nasleđu:

La actual elaboración de guaguas de pan es una tradición basada en la cultura indígena que creía en la vida después de la muerte como una continuación de la vida que conocemos pero no sólo en el sentido espiritual sino en un sentido también material, motivo por el cuál los difuntos eran enterrados con sus pertenencias que serían útiles para la nueva vida a la que pasaban.

Además de las Guaguas de Pan, los indígenas en sus rituales funerarios tradicionales preparaban una especie de colada muy espesa llamada Uchucuta que consistía en la mezcla de harina de maíz, papa, fréjol, arveja, col y achiote. Posteriormente se fabrica la colada morada que se convirtió en el acompañante principal de las Guaguas de Pan. Esta colada muestra sin duda la fusión del ritual indígena con el católico ya que el color morado tiene un significado de muerte y luto en la iconografía católica lo que resultó perfecto para la celebración de la fiesta de los difuntos y a la vez para remplazar la Uchucuta indígena.

Trenutna priprema pića guaguas de pan je tradicija koja se zasniva na domorodačkoj kulturi gde veruju u zagrobni život koji je više nastavak života za koji znamo, ne samo u duhovnom smislu nego i u materijalnom. To je razlog za sahranjivanje pokojnika sa svojim stvarima koje će im koristiti za novi život u koji odlaze.

Pored pića guaguas de pan, domorodačko stanovništvo je za svoj tradicionalni obred sahranjivanja napravilo mešavinu jela colada koje se zove Uchucuta a sastoji se od mešavine kukuruznog brašna, krompira, pasulja, graška, kupusa i achiote. Ipak, nakon toga, pripremanje jela colada morada je planirano da uglavnom ide uz piće Guaguas de pan. Colada, bez sumnje, prikazuje spoj domorodačkih obreda i katolicizma. Ljubičasta “morada” je već označavala smrt i stanje žalosti u katoličkoj ikonografiji. Dakle, to što je rezultiralo je savršeno za proslavu Dana mrtvih i odjednom zamenjuje autohtonu Uchucutu.

La.Kbzuhela [španski] daje svoje viđenje proslave i zanimljivu listu tradicionalnih svečanosti za Día de Difuntos širom Ekvadora [španski]:

Según la creencia, el muerto vuelve cada año, entonces hay que prepararle sus platos preferidos. Los vivos esperan que el invitado haya terminado de comer, antes de servirse. En algunas regiones se le trae además las armas y los objetos que le eran valiosos, o se le invita también a jugar al Juego del Piruruy (un juego de dados). Según la suerte que tire, se pueden conocer sus necesidades o sus reproches. Y gracias a este dado tallado en un hueso de llama, se pueden también resolver los desacuerdos

Prema verovanju, mrtvi se vraćaju svake godine. Dakle,  ljudi moraju da pripreme omiljena jela mrtvih. Živi čekaju svog gosta da bi završio jelo pre nego što usluže sebe. U nekim krajevima iznose čak i oružje i dragocene predmete koji su pripadali pokojniku, ili takođe pozivaju pokojnika da igraju Juego del Piruruy (jamb). Prema bacanju kocke, živi su u stanju da saznaju želje i potrebe pokojnika. Takođe, zahvaljujući kocki koja je pala na kost lame, mogu rešiti sve nesuglasice koje su imali.

Go Ecuador [španski] opisuje Día de los Difuntos, kao čin pun vere i obred u ekvadorskoj kulturi, gde na stotine porodica posećuje groblja, donoseći cveće i moleći se. Oni uživaju u ukusu tradicionalnog jela colada morada i pića guaguas de pan u društvu svojih najbližih prijatelja i sećanja na preminule:

En el norte del país, especialmente en las provincia de Imbabura (Otavalos), familias indígenas completas vestidas con sus mejores vestimentas típicas visitan los cementerios llevando flores, coronas de papel, cruces, espermas y comida, llamado ricurishca: ollas de alimentos, huevos cocidos, frutas y demás. Símbolos que expresan el sincretismo de elementos religiosos católicos y de sus propias tradiciones ancestrales y que el pueblo mestizo ha heredado del pueblo indígena muchas veces sin saberlo.

U severnom delu zemlje, posebno u provinciji Imbabura (Otavalos), domorodačke porodice, u potpunosti odevene u najboljim tradicionalnim odelima, posećuju groblja noseći cveće, papirne krune, krstove, sveće i posebnu hranu koja se zove ricurishca: posude hrane, kuvana jaja, voće i još mnogo toga. Ova obeležja izražavaju kombinaciju katoličkih verskih elemenata i tradicije predaka. Meleski narod je mnogo puta to nasledio od svojih predaka, a da nije ni znao.

Tradicija zajednice predaka ili dan za posetu najbližima; u Ekvadoru se održava tradicija poštovanja.