Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Osvrt blogera na svest arapskog sveta o HIV-u/AIDS-u

HIV/AIDS je tabu tema u mnogim arapskim zemljama  iako programi kao što je UNDP-a HARPAS pokušavaju da podignu svest o tome. Dok neki blogeri u regionu izveštavaju o neznanju o HIV-u /AIDS, drugi su oduševljeni postignutim napretkom u pogledu destigmatizacije bolesti.

Maroko

Duncan je volonter jedne Mirovne organizacije koji je zaposlen na projektu vodovodne infrastrukture u Maroku. On je zapisao svoja razmišljanja u vezi sa stavovima o HIV/AIDS-u u ruralnoj oblasti u kojoj radi. On veruje da bi HIV/AIDS mogao potvrditi da predstavlja veliki rizik u pogledu javnog zdravlja za zemlju u celini, dok je među opštom populacijom u Maroku procenat zaraženosti nizak:

Postoje faktori koji državu čine osetljivom u pogledu širenja bolesti.

Prvi je neznanje o njoj. Generalno govoreći, ljudi ne znaju šta je to. Ako su i čuli za bolest, ne znaju pojedinosti a i ono što znaju moglo bi biti pogrešno. Ne znaju kako se prenosi. Misle da se prenosi preko četkice za zube, odlaženjem u javna kupatila, i  zadahom. Nikada nisam čuo da je neko rekao da je sex jedan od načina prenošenja.

Drugi faktor je kulturološko ograničenje iskrene diskusije o tome. Ovo je veoma religiozno društvo kome dolikuje čistota. To čini otežanim vaspitanje u pogledu korišćenja kondoma.

Treći (naizgled suprotan prethodnom) je postojanje prostitucije. Ovo je naročito slučaj u mojoj provinciji, Khenifra, koja je poznata po prostituciji. U njoj se nalaze tri od četiri najveća grada u zemlji koji su poznati po prostituciji. Jedan od tih centara je veoma blizu mesta u kome živim i znam da ga  muškarci iz mog sela posećuju. Rekli su mi to. Složenost ovog problema je u činjenici da mnogi od seksualnih radnika u ovim gradovima dolaze izvan njih. Verujem da bi ova mesta [prostitucije] lako mogla postati tačke širenja bolesti.

Sve u svemu, ljude je sramota da razgovaraju o ovoj temi i niko ne zna ništa o tome.

Više o stavovima Marokanaca o HIV/AIDS-u pročitaj u ovom postu.

Sudan

Prošle godine je Suad, blogerka iz Bahreina prisustvovala radionici u Kairu posvećenoj podizanju svesti o AIDS-u. Ona je kasnije napisala priču o Aishi, ženi iz Sudana koja je zaražena ovim virusom prilikom transfuzije krvi. Aisha opisuje kako je obolela, i kako je konačno otkrila šta se u stvari desilo.

بعد عدة شهور نقص وزني كثيرا ورافق ذلك أعراض أخرى مثل الاسهال المتواصل والتعب والحمى وعدم القدرة على النوم. مرة أخرى تم تحويلي لمختبر لتحليل دمي وهذه المرة جاءت النتيجة في ظرف مختوم بالشمع الأحمر. أخبر الطبيب زوجي بحقيقة مرضي ولكن زوجي لم يصارحني بالأمر وكل ما قاله لي أنه مرض كمرض الضغط والسكري وبأنه لن يكون بإستطاعتنا ان نمارس علاقتنا الزوجية.
بعدها أخذني زوجي لطبيب آخر فتح الظرف امامي وقال لي بأني مصابة بالإيدز، صعقت ولم أملك حينها سوى ان أبكي من هول الصدمة، انا مصابة بالإيدز؟؟ منذ متى وكيف؟ فرد الطبيب: اسألى نفسك، تذكري ماذا ارتكبتي بحق نفسك لتنقلى اليك هذا المرض القاتل. هكذا ببساطة وصمني الطبيب بالمومس دون ان يعرف اي شئ عني. قلت له أنا امرأة متزوجة وليست لدي أى علاقات غير شرعية خارج اطار الزواج وهنا دخلت أمي وزوجي إلى غرفة الطبيب الذي صب جام غضبه على زوجي متهما اياه بنقل المرض لي. شعرت بالغضب الشديد من زوجي فبدأت أهاجمه وأوبخه وانا ابكي، حاول ان يدافع عن نفسه ولكني لم أكن أرغب في سماعه وكانت أمي تحضنني في هذه الاثناء. منذ ذلك اليوم ساءت علاقتي وعلاقة أهلي بزوجي الذي وجُهت اليه اصابع الاتهام حتى ظهرت نتائج الفحص التي بينت ان زوجي وأولادي خاليين من المرض. أعتذرت من زوجي وأدركت حينها ان المرض قد أنتقل لي عن طريق الدم الذي نقل لي في المستشفى

Posle nekoliko meseci izgubila sam na telesnoj težini, i to je bilo praćeno drugim simptomima kao što su dijareja, zamor, groznica i nesanica. Još jednom su me uputili na laboratorijsku analizu krvi i ovaj put nalaz je poslat u zapečaćenoj koverti. Lekar je mom suprugu saopštio istinu u vezi sa mojom bolesti, ali je on to skrivao od mene i rekao mi je da je u pitanju bolest nalik dijabetesu ili poremećaju krvnog pritiska i da nećemo moći da imamo intimne  odnose.
Posle me je muž odveo kod drugog doktora koji je kovarat otvorio preda mnom i rekao mi da imam AIDS. Bila sam zaprepašćena i nisam stigla da zaplačem od strašnog šoka. Zaražena sam AIDS-om?? Od kada, i kako? Doktor je odgovorio: “Zapitajte se. Da li se sećate šta ste radili da bi Vam ova smrtonosna bolest bila preneta?” Na ovaj način doktor me je jednostavno označio kao prostitutku a da o meni ništa nije znao. Rekla sam mu da sam udata i da nikada nisam imala nezakonite odnose van braka. U tom trenutku moja majka i moj suprug su ušli u ordinaciju a doktor je prstom pokazao na mog muža optužujući ga da mi je on preneo bolest. Bila sam veoma ljuta i dok sam plakala optuživala sam ga da mi je preneo bolest. Pokušao je da se odbrani, ali ga nisam slušala. U međuvremenu majka me je grlila. Od tog dana moji odnosi i odnosi moje porodice prema mom mužu su pogoršani; prsti optužbe su bili upereni ka njemu sve dok rezultati testa nisu stigli, ukazujući da ni on ni deca nisu zaraženi. Izvinila sam mu se, i tada shvatila da mi je bolest preneta u bolnici prilikom transfuzije krvi.

Jemen

Jemen je uvrstio HIV/AIDS u agendu nacionalnog razvoja, ali je u postu od prošle godine Omar Barsawad napisao da mnogo toga treba da se uradi:

Čak iako je Jemen daleko ispred svojih arapskih suseda u hvatanju u koštac sa HIV/AIDS-om, još uvek je daleko od pravljenja sredstava i lekova koji bi bili lako dostupni i pristupačni obolelima. Oprema za testiranje na HIV/AIDS je dostupna u svim velikim centrima i laboratorijama. Ali problem nastaje kada test pokaže da je neko pozitivan; to tada postaje izuzetno teško za obolelog. U tom trenutku, ljudi zaraženi HIV/AIDS-om moraju da putuju u Sanu, glavni grad Jemena, na CD4 testiranje, testiranje viral load [prema Wikipediji – testiranje na virusno opterećenje]  samo su ovi nalazi adekvatni za pravilan tretman pacijenta i prepisivanje odgovarajućih lekova. […] Takođe, da bi primili lekove, pacijenti moraju da putuju u Sanu (najmanje svaka 3 meseca) jer u ostalim medicinskim centrima i apotekama oni nisu dostupni. Neko može samo da zamisli koliko to može da bude teško i iscrpljujuće za one koji su zaraženi kao i za  ljude koji su u njihovoj blizini. Putovanja u Sanu su skupa, a smeštaj i hrana su još skuplji. […] Iako su u poređenju sa vremenom od pre dve ili više godina ljudi svesniji HIV/AIDS-a,  mnogi jednostavno ne razumeju bolest; neki još uvek smatraju da je sramota biti zaražen.

Egipat

Međutim, izgleda da su u nekim zemljama u regionu preduzeti  koraci za destigmatizaciju bolesti. Egypt Guy je nedavno uradio svoj prvi test na HIV u državnoj laboratoriji:

Na moje iznenađenje, na testiranje sam primljen vrlo srdačno. Doktori nisu tražili moje ime nego su me identifikovali po nadimku i datumu rođenja. Nakon toga, poslat sam u savetovalište da dobijem osnovne informacije o AIDS-u i HIV-u. Savetnik nije pokazivao bilo kakve znake nepoštovanja, zbog mog testiranja, što je bilo zadivljujuće. Čuo sam da je sve do nedavno AIDS bio tabu tema čak i za doktore. Posle te seanse dali su mi nekoliko kondoma i lubrikanata, kao i tri brošure o AIDS-u, i nakon toga sam otišao da uradim test. Po rezultate ću ići u sledeću nedelju, nadam se da će biti negativni, poželite mi sreću!! 🙂

O, i da napomenem da je sve bilo besplatno.

Bilo je to veoma lepo iskustvo koje nisam očekivao u državnoj laboratoriji. Srećan sam što moja zemlja ima mnogo liberalniji pristup u vezi seksualno prenosivih bolesti i zaista propagira protiv stigme koja se dovodi u vezu sa njima naročito sa HIV-om i AIDS-om. 

Ovde možete pročitati o inicijativi koju su egipatski blogeri pokrenuli da destigmatizuju HIV/AIDS.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.