Када телекомуникационе компаније искључе интернет, оне за власт заустављају протесте

A telcom compnay in Niger.

Телекомуникациона компанија у Нигеру. Слика преузета са Wikimedia Commons (CC BY-SA 4.0).

Овај пост је део серијала „У фокусу” Глобалних гласова за септембар 2026. године, која покрива тему „Протест у демократији”. Кроз овај серијал истражујемо различите облике протеста, тактике које државе користе да их делегитимишу и угуше, као и сложен однос између протеста и демократије. Ово извештавање можете подржати донацијом овде.

Простор за протесте се сужава широм већег дела афричког континента, док владе прибегавају хапшењима, полицијским часовима и искључивањима интернета како би угушиле неслагање. Када улице постану превише опасне, неслагање се често сели на интернет — и управо ту на сцену ступају телекомуникационе компаније, које одлучују — често под притиском власти — да ли ће телефонски позив проћи или порука стићи до примаоца. Овај пост разматра како се та моћ користи, као и питање одговорности коју телекомуникационе компаније пречесто избегавају.

Смештени на супротним обалама реке Конго, Киншаса (у Демократској Републици Конго) и Бразавил (у Републици Конго) делују попут сестара. Заједнице које живе дуж реке Конго имају више заједничког него што би се могло закључити на основу разлика које намеће колонијална граница. Овде су револуција, тежња за слободом, протести и потоњи обрачуни власти – дубоко испреплетени.

У овим градовима, као и широм афричког континента, млади људи нису задовољни постојећим стањем. Од Кејптауна па све до Каира, млади предводе протесте за своје право на бољу будућност – пркосећи остарелим лидерима и деспотима који су се удобно сместили на својим позицијама моћи.

Како би угушиле ове побуне, владе су прибегавале искључивању интернета, при чему је коалиција #Keepiton забележила око 100 случајева искључивања интернета широм континента у периоду од 2016. до 2025. године. У ДР Конгу протести, искључивања интернета, као и хаос и насиље који су уследили током бурне владавине бившег председника Кабиле и његовог каснијег грчевитог држања за власт између 2001. и 2019. године су забележени. У Конгу-Бразавилу, приступ интернету је био ограничен током председничких избора 2026. године, баш као што је то био случај и на изборима 2021. године.

Поред тога, телекомуникациони оператер MTN можда је омогућио кршење људских права тиме што је Генералној дирекцији за председничку безбедност (DGSP) дозволио коришћење свог званичног сервиса за размену порука. Путем тог сервиса, DGSP – који је у прошлости спроводио вансудска убиства – подстицао је људе да деле информације о дисидентима. Осим у поменутим земљама, телекомуникационе компаније, укључујући Airtel, Tigo, MTN, и Vodacom, довођене су у везу са гашењем мрежа или дељењем личних података корисника са владама широм Африке и Блиског истока.

Телекомуникационе компаније значајно улажу у инфраструктуру коју поседују, којом управљају и коју контролишу, а која представља темељ савремених комуникација. Као пружаоци интернет услуга, ове компаније контролишу токове мрежног и информационог саобраћаја, што обликује начин на који доживљавамо интернет. Као „чувари капије” (gatekeepers), оне такође могу да одлучују о томе да ли ћемо уопште моћи да приступимо интернету или да обавимо телефонски позив – што у одређеним ситуацијама може бити питање живота и смрти.

Таква моћ са собом носи и одговорност за заштиту људских права корисника. Међутим, телекомуникационе компаније занемарују ту одговорност када испуњавају захтеве влада за гашење мреже или када деле податке својих корисника са државним органима.

Ситуацију додатно компликује чињеница да компаније попут MTN-а и Vodacom-а имају документоване везе са припадницима афричких влада – најзначајнији примери су бивши председник ДР Конга, Кабила, и председник Јужноафричке Републике, Сирил Рамафоза. Поред тога, доступно је веома мало информација о уговорима који се тичу радио-фреквенцијског спектра и лиценци, а које су телекомуникационе компаније склопиле са владама.

Овај недостатак транспарентности додатно је усложњен замршеним и збуњујућим власничким структурама, због чега је тешко утврдити ко сноси одговорност за одлуке којима се крше људска права. Ови односи, у комбинацији са недостатком транспарентности у читавом сектору, доводе у питање одговорност телекомуникационих компанија када постану саучесници у кршењу људских права. У окружењу обележеном ауторитарним режимима, диктатурама и корупцијом, наизглед блиске везе са владом угрожавају независност ових компанија и намећу питање да ли оне дају предност људским правима својих корисника или захтевима власти.

Универзална декларација о људским правима признаје право на слободу изражавања, слободу окупљања и заштиту од произвољног лишења слободе. Као потписнице Глобалног договора Уједињених нација (UN Global Compact), компаније MTN и Vodacom обавезне су да подржавају и поштују међународно призната људска права, као и да осигурају да нису саучесници у њиховом кршењу.

Међутим, обе компаније су широм Африке спроводиле обуставе рада мреже и делиле личне податке корисника, често током периода немира и протеста. У томе нису усамљене; кампања #Keepiton такође указује на улогу компанија Safaricom и Zain у онемогућавању приступа интернету током протеста. Немогућност комуникације може имати озбиљне последице по демонстранте. Осим тога, обуставе рада мреже стварају бројне ризике и доводе до кршења људских права – на пример, онемогућавају позивање хитних служби, болница или полиције, што може бити од пресудног значаја за спасавање живота.

Можемо и треба да захтевамо више. Поред оних који ризикују своју безбедност на првим линијама борбе за своја права, и други људи могу допринети променама у понашању ових компанија.

Недавна истраживања телекомуникационих компанија – укључујући MTN, и Vodacom (матичну компанију оператера Vodafom) – указују на забрињавајући тренд. Ове компаније постају све мање транспарентне управо у тренутку када је неопходно да преузму већу одговорност у погледу људских права. Разне организације пружају отпор и захтевају одговорност од ових и других технолошких компанија. Овакав приступ окупља појединце и организације који користе резултате истраживања као основу за своје протесте, кампање, заступање интереса и правне поступке. На тај начин протестујемо против штетних пословних модела и уобичајене праксе пословања која профит ставља испред људи.

Промене путем оваквог вида протеста, иако споре, ипак су могуће. Инсистирање на одговорности компанија, као облик протеста, довело је до покретања грађанске парнице против компаније Telenor Norway. Циљ је да се компанија позове на одговорност због своје улоге у смрти људи који су се усудили да пруже отпор војној хунти у Мјанмару. У Сједињеним Државама, као чланови Коалиције за независна технолошка истраживања (Coalition for Independent Technology Research), пружили смо подршку у борби против националне имиграционе политике – и у тој борби смо победили.

Захтев да компаније испуне своје обавезе у вези са људским правима представља вид протеста. Исто тако, позивање технолошких компанија на одговорност и захтевање веће транспарентности у њиховом пословању такође су облици протеста. Дуж реке Конго, као и широм света, стојимо уз оне који се боре за своја људска права. Чак и ако искључе мрежу, ми ћемо наставити да бележимо политике и праксе телекомуникационих компанија. Nного пута смо се уверили да, када владе третирају истину као ствар о којој се може расправљати, чак и само бележење чињеница постаје вид протеста.

„Рангирање дигиталних права ” промовише слободу изражавања и приватност на интернету кроз успостављање глобалних стандарда и подстицаја који охрабрују компаније да поштују и штите права својих корисника. Сарађујемо са појединцима и организацијама широм света како бисмо технолошке компаније позвали на одговорност за њихове политике и праксе које угрожавају људска права – права која су темељ нашег достојанства и демократије.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se пријави се »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.