Pile. Fotografija: Dejvid Gering preko Flickra, CC BY 2.0.

Ovaj post je deo serije „U centru pažnje“ internet magazina „Globalni glasovi“ za septembar 2026. godine, pod nazivom „Protest u demokratiji”. Ovde nastojimo da istražimo mnoge oblike protesta, taktike koje države koriste da ih delegitimišu i suzbiju, kao i složen odnos između protesta i demokratije. Možete podržati ovo izveštavanje doniranjem ovde.

Sisak, grad poznat po svojoj proizvodnoj industriji i po upravljanju drugom najvećom rafinerijom nafte u Hrvatskoj, dobija neobično mnogo medijskog izveštavanja o pilićima. Građani su se u velikom broju usprotivili nizu predloženih industrijskih postrojenja za živinu, za koje lokalno stanovništvo i nevladine organizacije (NVO) tvrde da će imati negativan uticaj na prirodnu sredinu, smanjiti životni standard i učestvovati u nehumanom postupanju sa životinjama.

Do aprila 2026. godine, organizatori protesta su rekli da su identifikovali 24 planirana projekta živine u tri hrvatske županije, koje su odvojeno unapredila dva investitora: poljoprivredni konglomerat MHP (ranije Mironovski hleboprodukt), jedna od najvećih kompanija za živinu u Evropi, i Premium Chicken Company (PCC), u vlasništvu hrvatske holding kompanije Renaissance Capital d.o.o. (DOO), ne treba mešati sa slično nazvanom investicionom bankom sa sedištem u Moskvi Renesans Kapital (RenCap).

PCC, koja je saopštila da će više od 90 procenata proizvodnje iz njenog predloženog projekta Sisak-Moslavina biti namenjeno izvozu, procenila je svoju predloženu investiciju na 608 miliona evra (nešto više od 708 miliona američkih dolara), dok je odvojeni projekat MHP-a u oblasti Siska — pauziran 2025. godine — procenjen na 350 miliona evra (blizu 408 miliona američkih dolara).

Na prvom velikom nacionalnom protestu u februaru, prema rečima organizatora, na ulicama Zagreba izašlo je oko 5.000 ljudi . Više od 1.000 ljudi prisustvovalo je naknadnom protestu u Sisku nekoliko meseci kasnije, uz podršku preko 160 organizacija civilnog društva, uključujući Prijatelje Zemlje Evropa i Grinpis.

Preko 51.000 ljudi potpisalo je peticiju kako bi izrazili svoje protivljenje, iz razloga koji se kreću od nedostatka transparentnosti države u vezi sa procenama uticaja na životnu sredinu do navoda o favorizovanju određenih investitora. Dobili su podršku od nekoliko poznatih ličnosti, uključujući glumca Gorana Višnjića, koji je igrao dr Luku Kovača u američkoj bolničkoj drami „Hitna pomoć“. Govoreći u Instagram video snimku, Višnjić je pozvao građane da se pridruže protestu 21. februara i upozorio na pretnje po ekosistem, uključujući i reke Kupu i Savu. „Ostaće nam zagađenje, smrad, uništena priroda i zatvaranje oko 250 domaćih farmi“, rekao je Višnjić.

Perutnina Ptuj-Pipo, u vlasništvu MHP-a, ima nekoliko projekata farmi živine na severu Hrvatske koji su izazvali pomešana osećanja kod onih koji žive u neposrednoj blizini. Dok su neki koji žive u blizini postojeće farme kompanije u Hrženici rekli za HRT da su imali malo ili nimalo problema, stanovnici malog sela Apatija čvrsto se protive ideji o objektu koji bi, prema građanskoj inicijativi kompanije, bio izgrađen oko 400 metara od njihovih domova.

Osnovali su Građansku inicijativu Apatija, ali su češće prepoznatljivi po svojim živopisnim posterima i istaknutom logotipu. Njihova kampanja na terenu tvrdi da će projekat, koji sprovodi slovenačka grupa Perutnina Ptuj preko svoje hrvatske podružnice, dovesti do izumiranja sela. Pozivajući se na podatke Hrvatske privredne komore, oni se brinu da bi farma — čiji je planirani kapacitet povećan za skoro 50 procenata u odnosu na početni predlog — proizvodila 3,5 miliona pilića godišnje, što je otprilike desetina ukupne proizvodnje u Hrvatskoj.

Meštani su najviše zabrinuti zbog pretnje koju investicija predstavlja za domaću proizvodnju i gubitak preostalog OPG-a (Porodičnog poljoprivrednog gazdinstva) ili dinamike porodične farme, koja karakteriše lokalnu industriju u korist industrijskih procesa. „Ne želimo da postanemo industrijsko selo […] Apatija nema kanalizacioni sistem;; gde će otići 6.500 tona đubriva i 60 miliona litara otpadnih voda?” pita stanovnik Marko Denačić.

Apatija je deo grada Ludbrega, čiji je gradonačelnik, Dubravko Bilić, odbacio njihove brige, tvrdeći da su takvi projekti neophodni za ekonomski rast zemlje. Takođe je naveo potrebu za povećanjem domaće proizvodnje i umanjio zabrinutost zbog ukupnih brojki proizvodnje.

Iako je župan Sisačko-moslavačke županije u martu rekao da predloženi projekat PCC-a neće biti uključen u prostorni plan regiona, ekološke organizacije i građani žele jače garancije — pre svega, da projekat neće biti raščlanjen, prepakovan ili ponovo podnet u budućnosti kada pažnja medija splasne.

Njihov otpor je urodio plodom: čak i dok je kompanija ponavljala svoju dugoročnu investicionu obavezu prema Hrvatskoj, MHP je u maju 2026. godine saopštio da se povukao iz svog projekta u oblasti Sisaka jer ga lokalna zajednica nije podržala. Prema Grinpis Internešenelu, lokalne vlasti su naknadno potvrdile da je povlačenjem MHP-a otkazano 12 od 24 podprojekata Sisačko-moslavinske županije, dok je PCC nastavio da sprovodi preostalih 12. TPovlačenje nije obuhvatalo odvojene projekte Apatija i Veliki Pažut koje je sprovela Perutnina Ptuj-Pipo u vlasništvu MHP-a.

Zalazak sunca u Sisku. Fotografija: Aktron preko Wikimedia Commons, CC BY 3.0.

Ko su investitori?

Renesans Kapital je u vlasništvu ukrajinskog preduzetnika Andrija Matijuhe, osnivača FAVBET grupe, kladionice i kockarnice koja posluje u Ukrajini, Hrvatskoj i Rumuniji. U okviru više društava sa ograničenom odgovornošću, FAVBET je osvojio veliki deo ukrajinskog tržišta nakon sankcija uvedenih konkurentima zbog sumnjivih veza sa Rusijom.

Sankcije iz marta 2023. godine efikasno su uklonile Parimač, tada najveću kladionicu u Ukrajini, ostavljajući FAVBET i VBET kao jedine dve licencirane kladionice. Do 2024. godine, Opendatabot je rangirao FAVBET na prvo mesto po prihodima među najvećim ukrajinskim kompanijama za kockanje, sa 21,32 milijarde grivni (skoro 479 miliona američkih dolara) prihoda — 38 procenata kombinovanog prihoda zabeleženog u njegovom indeksu.

U aprilu 2026. godine, ukrajinski državni regulator PlayCity opozvao je licencu kompaniji Favbet Game Slots LLC i kaznio je sa više od 933 miliona grivni (skoro 20 miliona američkih dolara) nakon što su inspektori pronašli 108 mašina bez dokaza o inspekciji koju zahteva zakon. U posebnoj odluci od 29. maja, PlayCity je takođe opozvao licence kazina kompanijama Favorit Katino i Favbet VIP Kazino, navodeći navodne veze sa Rusijom. Kompanije su osporile odluke na sudu.

Ukrajinski tabloid Oligarh tvrdio je da grupa anonimnih veb-sajtova na hrvatskom jeziku promoviše projekat živinarstva kao deo kampanje za preobraženje Matijuhe u društveno odgovornog investitora. Takođe je ukazao na sponzorisani članak iz oktobra 2025. za hrvatski dnevnik Jutarnji List, u kojem je Matijuha opisan kao neko ko „kontinuirano podržava ukrajinski narod“ i „pokazuje da preduzetništvo može imati ljudsko lice“.

Drugi veliki investitor u poljoprivredne projekte je MHP, koji je, pod kontrolom oligarha Jurija Kosjuka, postao najveći proizvođač živine na kontinentu. Kosjuka, nazvanog „Kralj pilića”, napali su farmeri i političari zbog toga što je MHP primio značajno finansiranje od međunarodnih javnih institucija, optužbi da je potkopao evropsku konkurenciju nakon ukidanja carina i kritika njegovog ekološkog učinka i standarda dobrobiti životinja.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Američka međunarodna korporacija za finansiranje razvoja (DFC) objavile su 2023. godine finansijski paket od 480 miliona američkih dolara za MHP, koji se sastoji od 130 miliona američkih dolara od IFC, 100 miliona američkih dolara od EBRD i 250 miliona američkih dolara od DFC. Finansiranje je trebalo da pomogne MHP-u da održi svoje poslovanje, refinansira dug i proširi održivu proizvodnju energije usred ruske invazije na Ukrajinu.

S druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron kritikovao je bescarinski tretman Evropske unije (EU) za uvoz ukrajinske živine, tvrdeći da to koristi Kosjuku na račun francuskih i drugih evropskih poljoprivrednika. „Nismo zainteresovani da zarađujemo novac za ovog čoveka“, rekao je Makron. „To nije cilj; to ne pomaže Ukrajini.“ MHP je odbacio tu karakterizaciju. 2020. godine, Forbes je procenio Kosjukovo lično bogatstvo na 1,1 milijardu američkih dolara.

Iako su predstavnici kompanije pokušali da skrenu pažnju sa kritika, oni koji žive u Viničkoj oblasti Ukrajine upozoravaju na rizike koje takvi projekti predstavljaju za domove i egzistenciju. U izveštaju zasnovanom na misiji za utvrđivanje činjenica iz marta 2017. godine, češka neprofitna organizacija „Arnika“ navela je da su seljani prijavili štetu na kućama od saobraćaja teških kamiona, društveni pritisak unutar zajednica da zakupe poljoprivredno zemljište i deponije otpada koje su ugrožavale lokalne potoke i zemljište.

Povezani problemi — uključujući navodno zagađenje vazduha, zemljišta i vode, neadekvatne konsultacije i štetu na imovini — bili su deo žalbe iz 2018. godine nezavisnom ombudsmanu za usklađenost, savetniku za usklađenost Međunarodne finansijske korporacije (IFC). U februaru 2025. godine, ombudsman je pronašao indikacije o šteti po životnu sredinu, društvo i bezbednost i mogućim nedostacima u nadzoru IFC-a i pokrenuo je istragu o usklađenosti, koja je i dalje u toku. Aktivisti su se suočili sa pretnjama odmazdom, uključujući fizičko nasilje od strane privatnog obezbeđenja. MHP je negirao bilo kakve odmazde.

Optužbe za favorizovanje u procesu planiranja

Obrada prijava za projekte — i naknadne reakcije protiv toga — otkrile su nekoliko potencijalnih problema sa procesom planiranja u Hrvatskoj. Mnoge nevladine organizacije smatraju da je vlada previše nemarna prema kompanijama koje pružaju procene uticaja na životnu sredinu (EIA) ispod proseka ili pokušavaju da minimiziraju uticaj svog razvoja.

Oni se plaše da neće uzeti u obzir potpuni obim projekata: s obzirom na međusobno povezanu prirodu objekata, dozvoljavanje investitorima da podnose odvojene zahteve za dozvole za EIA za svaki objekat pojedinačno, umesto procene kumulativnog uticaja na životnu sredinu, olakšava im da „zaobiđu svrhu direktive o EIA”. Predsednica Parlamentarnog odbora za poljoprivredu, Marijana Petir, obraćajući se pitanju fragmentacije razvoja, ponovila je sličnu perspektivu, napominjući: „Nismo dobili jasne odgovore od investitora na takva pitanja“.

Govoreći u ime građanske inicijative Siščani ne žele biti smetlišćani, Snježana Sužnjević Vago izrazila je frustraciju zbog nedostatka podrške vlade: „Nisu nas čuli u maju 2025. godine, nisu odgovorili na naše zahteve da se obustavi postupak procene uticaja na životnu sredinu jer projekat nije u skladu sa prostorno-planskom dokumentacijom i neizvodljiv je u smislu dobijanja građevinske dozvole”. Vago je mislila na protest u maju 2025. godine u Sisku protiv predloženog kompleksa za preradu živine i postrojenja za biogas kompanije PCC — ne na odluku MHP-a da obustavi svoj poseban projekat u Sisku.

Dana 3. marta 2026. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije okončalo je postupak procene uticaja na životnu sredinu za kompleks kompanije PCC nakon što je Grad Sisak utvrdio da nije kompatibilan sa važećim prostornim planovima. Sporni dokument iz marta 2024. godine bio je sertifikat o usklađenosti sa prostornim planovima, a ne sertifikat o proceni uticaja na životnu sredinu. Savetodavna stručna komisija je prethodno izdala pozitivno mišljenje o ekološkoj prihvatljivosti projekta uprkos prigovorima građana, ali to mišljenje nije predstavljalo konačno odobrenje projekta. PCC je saopštio da neće odustati od svog šireg projekta.

Aktivisti traže smenu lokalnih i državnih zvaničnika uključenih u proces i kažu da bi želeli da vlada proglasi takve projekte neu skladu sa vrstom investicije koju hrvatska država treba da sprovodi i da sprovede pregled svih odobrenih procena uticaja na životnu sredinu.

Usklađivanje investicija sa kvalitetom života

Mali, postindustrijski gradovi poput Siska teško su pogođeni zemljotresom 2020. godine, i pate od nedostatka novih mogućnosti zapošljavanja. Analiza planiranih objekata izazvala je sumnje i u to da li bi mega farme uopšte zahtevale veliki broj kvalifikovanih radnika kako tvrde investitori, ili bi se za popunjavanje pozicija koristila kombinacija sve veće automatizacije i jeftine strane radne snage.

Oni koji se protive projektima takođe žele da zaštite malu, lokalno vođenu poljoprivredu. Evrostat izveštava da je 2024. godine 14,9 odsto hrvatskih jaja za konzumaciju proizvedeno na gazdinstvima sa manje od 5.000 koka nosilja. S druge strane, gradska pijaca u Sisku je izvestila da je 117 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava — za razliku od farmi živine — imalo sertifikat „Proizvodi hrvatskog poljoprivrednika“ 2023. godine. Kroz program „Od njive do stola“, pokrenut 2017. godine, sertifikovane farme snabdevaju vrtiće i škole voćem, povrćem, testeninom i medom.

Gledajući u budućnost, postoji želja da se vide predloženi projekti koji su u skladu sa procenama uticaja na životnu sredinu, zadovoljavajući domaće kvote snabdevanja pre fokusiranja na izvozno tržište i osiguravajući da korporacije ne dobijaju preferencijalni tretman od političkih lidera tokom procesa planiranja. Poruka meštana je jasna: Hrvatska je otvorena za poslovanje, ali zaštita zajednica i njihovog kvaliteta života je nešto oko čega nisu spremni da naprave kompromis.