Duna tapari – činije i tanjiri napravljeni od drveta sal (Shorea robusta). Fotografija autora: Janak Bhata. Wikimedia Commons CC BY-SA 4.0.

Iako su tanjiri od papira, plastike i stiropora uglavnom zamenili tradicionalne tanjire od lišća u Nepalu, u ruralnim delovima zemlje ljudi i dalje koriste tanjire napravljene od listova bauhinije (biljka puzavica) i banane, kao i činije koje se nazivaju duna i tapari tanjire od listova drveta sal (Shorea robusta) i areka palme.

„Nepalci koriste sveže listove za izradu tanjira i činija za različite prilike, uključujući verske obrede, ceremonije na kojima se deci prvi put daje pirinač, festivalske gozbe i svadbene ceremonije”, piše Džoti Patak, nepalska blogerka koja se bavi hranom. „Tanjiri od suvog lišća sala uglavnom se koriste kao jednokratni tanjiri na piknicima, u restoranima, na seoskim proslavama, kao i na štandovima sa uličnom hranom.”

Kako raste potražnja za biorazgradivim posudama, počela su da niču brojna mala preduzeća, od kojih neka uz podršku nevladinih organizacija.

Prema rečima Binoda Barala, direktora sektora za istraživanje i razvoj u kompaniji Tapari Global Private Limited, osnovanoj 2017. godine, ova kompanija se komercijalno bavi proizvodnjom taparija u Nepalu i zapošljava žene iz više od 1.000 porodica.

„Proizvodnja tanjira od listova sala zahteva minimalnu obradu i malu potrošnju energije, zbog čega je njihov ugljenični otisak znatno manji u poređenju s proizvodnjom plastičnih ili papirnih tanjira”, piše Baral. „Ovi tanjiri ne sadrže hemikalije i, za razliku od nekih plastičnih i penastih alternativa, ne otpuštaju štetne materije u hranu. Zbog toga predstavljaju zdraviju opciju za serviranje hrane, naročito u ekološki osvešćenim oblastima poput Evrope i Amerike.”

Grupa koju čini 21 žena iz kompanije Milijuli Tilakanya Dunatapri Udhyami u opštini Dangisharan u zapadnom Nepalu, uz podršku Forest and Farm (Šuma i farma) pri organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, proizvodi posude pomoću električne mašine koju je proizveo Nacionalni centar za inovacije.

Slično tome, jedno preduzeće koje koje proizvodi biorazgradive tanjire i činije, uz podršku neprofitne organizacije People, Energy and Environment Development Association (PEEDA) (Udruženje za ljude, energiju i razvoj životne sredine), sakuplja listove sala kao sirovinu za proizvodnju posuda koje predstavljaju ekološki prihvatljivu alternativu plastičnim proizvodima. Lišće se prikuplja u šumi Dulekhar u oblasti Pyuthan na zapadu Nepala.

Slika preduzeća za bio činije i tanjire koje podržava PEEDA; koristi se uz dozvolu.

Prema organizaciji PEEDA, preduzeće kojim upravljaju 22 žene, od kojih više od pola pripada starosedelačkim zajednicama, spaja tradicionalne metode sa unapređenom tehnologijom i proizvodnjom usmerenom na tržište, pretvarajući tradicionalna znanja i veštine u održivo zeleno preduzeće.

Šuma kojom upravlja lokalna zajednica prostire se na 488,68 hektara i o njoj brine 339 domaćinstava. Ona bi godišnje mogla da obezbedi više od 250 kvintala lišća sala, od čega bi moglo da se proizvede približno 5,2 miliona biorazgradivih činija i 1,5 miliona biorazgradivih tanjira godišnje.

Ovo je samo jedna od brojnih šuma kojima upravljaju lokalne zajednice, a grupa žena je samo jedna od mnogih koje se bave proizvodnjom biorazgradivih činija i tanjira. Potencijal je ogroman.

Pojednostavljivanje procesa primopredaje i priznavanje grupa korisnika šuma u ​​zajednici kao samoupravnih, autonomnih korporativnih tela za upravljanje i korišćenje šuma u ​​zajednici u skladu sa operativnim planom šuma u ​​zajednici dovelo je do šireg učešća lokalnog stanovništva u zaštiti i upravljanju šumama.

Prema procenama Ministarstva šuma i životne sredine Vlade Nepala iz 2020. godine, oko 2,58 miliona hektara šumskog zemljišta u Nepalu predato je na upravljanje lokalnim zajednicama. Međutim, šume kojima upravljaju lokalne zajednice nisu uspele da povećaju produktivnost, stvore prihode i otvore nova radna mesta u meri koja se očekivala, navode Laudari i saradnici.

Iako Nepal relativno malo doprinosi globalnim emisijama ugljenika, lokalne zajednice sve više osećaju posledice klimatskih promena, uključujući sve češće šumske požare svake godine i presušivanje prirodnih izvora vode. Ovi izazovi dodatno su povećali ranjivost lokalnih zajednica na klimatske promene, a naročito žena.

U ovom pogledu, inicijative zasnovane na šumskim resursima, poput preduzeća koja proizvode biorazgradive posude i u koja su uključene lokalne zajednice, mogle bi da ponude rešenja za ove međusobno povezane društvene i ekološke izazove.

Žene iz zajednica koje upravljaju šumama, uključene u ovakva preduzeća, pretvorile su svoju ranjivost u priliku za stvaranje održivih izvora prihoda, istovremeno doprinoseći očuvanju životne sredine, otpornosti na klimatske promene i razvoju lokalne ekonomije, list po list.