Umetnost: Marcas; koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak, koji su napisali Danijel Stenli, Marijana Araužo i Diogo Santos, objavljen je ovde kroz sporazum između Instituta Fogo Kruzado i Future Narratives Lab sa Globalnim glasovima. Za više informacija pogledajte izveštaj (engl.) „Osporavanje narativa o policijskom nasilju u favelama“.

Godine 2025, dok su Institut Fogo Kruzado, vodeći brazilski pratilac oružanog nasilja u civilnom društvu, i istraživačka organizacija Future Narratives Lab sa sedištem u Velikoj Britaniji završavali studiju o porukama o policijskom nasilju u favelama, bili smo potreseni mračnim preokretom događaja. U jednoj raciji u faveli u Rio de Žaneiru 28. oktobra, brazilska policija je ubila 122 osobe, što je policijska operacija sa najviše mrtvih u istoriji zemlje. Ankete sprovedene u danima nakon racije pokazale su kontinuiranu široku javnu podršku takvoj akciji, uprkos dugogodišnjim dokazima da racije nemaju uticaja na smanjenje stope kriminala.

Brazil je 2023. godine zabeležio 45.747 namernih nasilnih smrti — među najvišim stopama u svetu. Kao i mnoge demokratije, zemlja se dugo bori sa problemom velike javne podrške državnom nasilju, što je doprinelo širem društvenom osećaju straha, fatalizma i desenzibilizacije. Promena ovoga zahteva razumevanje šta funkcioniše da bi se osporile određene zablude. Široka podrška racijama 28. oktobra, uprkos žrtvama, istakla je kritičnu potrebu da organizacije na lokalnom nivou otkriju poruke koje odjekuju kod javnosti, posebno u polarizovanom političkom okruženju poput Brazila.

Razumevanje šta pokreće podršku nasilju

Organizacije civilnog društva koje rade na spornim pitanjima suočavaju se sa problemom: mnoge publike podržavaju politike i akcije koje su suprotne njihovim interesima, ali je teško i skupo doći do njih za istraživanje, posebno u politički nesigurnim ili visoko polarizovanim kontekstima.Takvim organizacijama, posebno na globalnom Jugu, često nedostaju sredstva i resursi za sprovođenje raznih detaljnih istraživanja koje koriste organizacije civilnog društva sa sedištem na globalnom Severu. Fokus grupe i kvalitativni intervjui su standardni put do razumevanja zašto ljudi imaju stavove koje imaju, ali su spori i skupi, često ih stavljajući van domašaja manjih organizacija koje obavljaju najhitniji posao.

Šta ako bi alat veštačke inteligencije (AI) mogao da smanji ove barijere i omogući malim, lokalnim organizacijama da razumeju kako njihova ciljna publika razmišlja? Usvajanje alata VI u velikim razmerama za svakodnevnu upotrebu stvorilo je veće mogućnosti za učenje istraživačkih veština i obradu informacija. Ali, kao i kod svake tehnološke inovacije, postoje etička razmatranja oko upotrebe takve tehnologije, uključujući implikacije korišćenja alata koje su kreirale velike tehnološke korporacije i ekološke posledice centara podataka.

Jasno je da to nije tehnologija koja se može olako koristiti. Dok smo razvijali alat, vodili smo mnogo diskusija o tome kako da koristimo veštačku inteligenciju na način koji je u skladu sa našim opštim uverenjima i ciljevima. Na kraju smo odlučili da zadržimo pristup koji smo smatrali sposobnim da doprinese unapređenju pokreta za ljudska prava, uz istovremeno preduzimanje konkretnih koraka za zaštitu privatnosti korisnika, davanje prioriteta rešenjima zasnovanim na softveru otvorenog koda i planiranje budućih akcija za rešavanje daljih problema.

Korišćenje veštačke inteligencije za otkrivanje osnovnih uverenja

Pre ovog projekta, Future Narratives Lab je razvio AI alatku za intervjuisanje, posebno za organizacije civilnog društva koje žele da razumeju svoju publiku. Nakon uspešnog testiranja alatke u projektu testiranja poruka o krivičnopravnom sistemu u Velikoj Britaniji, Institut Fogo Kruzado se obratio Future Narratives Lab-u za podršku u korišćenju alatke u novom projektu o državno sponzorisanom nasilju u Brazilu, koji finansira Međunarodni resurs za uticaj i pripovedanje (IRIS), kao deo njihovog programa „Nova tehnologija, nova pravila“ (“New Tech, New Rules”).

Glavna upotreba alatke u ovom projektu bila je za primarna istraživanja, postavljajući temelje za razvoj novih poruka i kontranarativnih pristupa. Dvadeset osam dubinskih kvalitativnih intervjua sprovedeno je putem ispitivača sa veštačkom inteligencijom zasnovanog na četbotu, pri čemu je svaki učesnik mogao da se uključi u razgovor koristeći sopstvene uređaje putem dostavljene URL adrese i koda učesnika.

Učesnici su odabrani i regrutovani na osnovu demografskog profila za koji je u prethodnom istraživanju utvrđeno da će verovatnije podržati povećanje policijskog nasilja kao sredstvo za smanjenje kriminala: oni koji su se identifikovali kao hrišćani (evangelisti ili rimokatolici), nisu završili visoko obrazovanje i imali su prihod domaćinstva manji od 500 brazilskih reala (približno 98 američkih dolara).

Ispitivač sa veštačkom inteligencijom vodio je prilagođen, strukturiran, ali adaptivan razgovor sa svakim učesnikom u trajanju do 30 minuta, postavljajući dodatna pitanja i ispitujući nedoslednosti i obrazloženja. Svaki intervju je bio zasnovan na opštem rezimeu u kojem je navedeno šta je istraživanje želelo da postigne i šta se dogodilo, istovremeno, ali jedinstveno za svakog učesnika. Da bi se stekao utisak o tome kako je tekao tipičan intervju:

• Dosledno je počinjao pitanjem: „Šta vam pada na pamet kada čujete ‘nasilje’ u Brazilu?” Učesnici su odgovarali nizom asocijacija i, ponekad, specifičnim iskustvima.
• Ispitivač bi zatim postavljao odgovarajuća pitanja kako bi razjasnio ili zatražio dodatna objašnjenja po potrebi. Zatim su istraživane i druge teme, kao što je ko su glavne žrtve takvog nasilja i ko je odgovoran za njegovo smanjenje.
• Jedna ključna tačka bila je prezentacija zvaničnih podataka koji pokazuju smanjenje broja ubistava, na šta je od učesnika zatraženo da reaguju. Mnogi su izrazili iznenađenje ili nevericu; ovi odgovori su zatim ispitani radi daljeg objašnjenja.
• Pitanja su zatim istraživala različite, uže aspekte teme, uključujući mišljenja o policijskom nasilju, osnovne uzroke kriminala i preporučene akcije za njegovo rešavanje.

Proces razvoja poruke koji je usledio otkrio je niz novih uvida i potencijalnih mogućnosti za ubeđivanje.

Šta omogućavaju intervjui sa veštačkom inteligencijom

Mogućnost sprovođenja više intervjua, istovremeno i na daljinu, omogućava organizacijama da ono što bi obično trajalo nedeljama terenskog rada sažmu u dane uz delić troškova. Za organizacije civilnog društva sa nedovoljnim resursima širom sveta, ovaj alat stvara značajan pomak: čini detaljno istraživanje publike o tome šta bi održo pokrenulo njihovu publiku.

U ovom slučaju, Fogo Kruzado je koristio alat da istraži šta pokreće osnovna uverenja i mišljenja o policijskom nasilju. Intervjui vođeni veštačkom inteligencijom, u kombinaciji sa njihovim dugogodišnjim iskustvom i stručnošću, sugerisali su tri potencijalna područja u kojima bi poruke mogle da utiču na nevoljnu publiku:

• nepripremljenost policije potkopava efikasnost racija;
• racije koje dovode do ubistava nevinih lica zalutalim mecima;
• neuspeh racija da se otklone korenski uzroci.

Ovo temeljno istraživanje direktno je dovelo do sledećeg koraka u studiji: anketiranja preko 500 Brazilaca iz „teško ubedive“ demografske grupe u testu stila randomizovanog kontrolisanog istraživanja (RCT), kako bi se razumelo koja od ovih opcija poruka može doprineti smanjenju podrške policijskim racijama.

Šta smo otkrili

Poruka koja je najbolje prošla nije bila usmerena na žrtve, empatiju ili strukturnu nepravdu — okvirni narativ za kojim se zagovornici u sektoru često prvo okreću. Bila je to pragmatična kritika policijske kompetentnosti: „Policija nije dovoljno obučena ili pripremljena, tako da sprovođenje racija u prepunim favelama samo dovodi do većeg broja pucnjava i većeg broja nevinih žrtava“. Ovaj okvir je direktno proizašao iz intervjua koje je sprovela veštačka inteligencija, gde su učesnici više puta opisivali policiju kao nedovoljno pripremljenu, a ne kao zlonamernu.

Podjednako upečatljivo, evangelistički učesnici, za koje se u brazilskom političkom diskursu često pretpostavlja da su usklađeni sa konzervativizmom, posebno u kontekstu gde crkve često sarađuju sa snagama bezbednosti, bili su manje podrška policijskim racijama od drugih grupa. Njihovi odgovori otvorenog teksta otkrili su moralne okvire utemeljene u iskupljenju, strukturnoj kritici i nepoverenju prema elitama, što je u tenziji sa kaznenom politikom koja se često pripisuje evangelistima.

Šira slika

Stanovnici favela su rutinski pogrešno predstavljeni u domaćim i međunarodnim političkim i medijskim narativima. Naša studija podiže njihov glas na načine koji se ne rade često. To nas tera da preispitamo koju publiku smatramo „ubedljivom“.

Pristupačna, brza i prenosiva metodologija veštačke inteligencije bila je ključni faktor u tome kako smo uspeli da ovo ostvarimo, a naš cilj je da i druge organizacije na lokalnom nivou urade isto. Za početak, Fogo Kruzado je već podelio informacije o ovom pristupu sa 20 brazilskih organizacija putem „komunikacionog kampa“, pre ključnih opštih izbora u oktobru 2026. godine, na kojima će javna bezbednost biti centralno pitanje.

Kako uticaj veštačke inteligencije na društvo postaje sve zagrejanija tema diskusije, postoje povećana očekivanja i odgovornosti da se osigura da se pri njenoj upotrebi uzmu u obzir mnoga etička razmatranja koja su u igri.

Između naših organizacija, osećamo se u snažnoj poziciji da to uradimo — Future Narratives Lab je objavio o negativnim uticajima upotrebe veštačke inteligencije u mejnstrimu, a Fogo Kruzado ima blisku vezu sa lokalnim zajednicama kako bi se osiguralo da se njihovi stavovi uzmu u obzir.

Već su preduzeti koraci da se ispitivač koji koristi veštačku inteligenciju udalji od ekstraktivnijih „graničnih“ modela, poput Claude ili ChatGPT ka modelima koji poštuju privatnost i zaštitu podataka i podržavaju više opšte standarde. U vreme kada vidimo porast populizma na globalnom nivou, mogućnost promene mišljenja deluje neverovatno, ali uz tehnologiju koja nam omogućava da se susretnemo sa publikom tamo gde jeste, približavamo se izgradnji kolektivne moći.