Inicijative u marginalizovanim zajednicama u Brazilu nastoje da šire obrazovanje o ekologiji
Omladina sa Prisilom bere plodove u zajedničkoj bašti u okviru kursa. Autor fotografije: Markus Vinisius; koristi se uz dozvolu.
Ovaj članak autora Felipe Barbosa, Gabrielly Souza, Thauane Blanche i Thila Moura prvobitno je objavljen 22. aprila 2026. godine na sajtu agencije Mural i deo je projekta „Planeta Território — Tecnologias De Letramento Climático” („Tehnologije za klimatsku pismenost”), čiji je tvorac Território Da Notícia u saradnji sa Institutom za društvo i klimu (ICS). Uređena verzija članka objavljena je u skladu sa sporazumom o partnerstvu sa Globalnim glasovima.
Zajednice i organizacije sa periferije oblasti Sao Paula u Brazilu menjaju lokalnu stvarnost tako što udružuju ekološko obrazovanje, pokretanje zajednice i praktična rešenja za suočavanje sa klimatskom krizom. Prostori koji su nekada služili za odlaganje otpada pretvoreni su u društvene bašte koje danas obezbeđuju hranu za porodice, a pokrenuti su i projekti za borbu protiv krčenja šuma i nelegalne gradnje.
Novinari agencije Mural razgovarali su sa predstavnicima četiri zajednice koje zajedno sa lokalnim stanovništvom rade na ublažavanju posledica klimatskih promena i podsticanju ekološke svesti u zajednicama.
Sadnja i berba
U Jardim Lapena, u istočnom delu Sao Paula, mesto koje je nekada bilo divlja deponija danas predstavlja društvenu baštu koja obezbeđuje hranu za desetine porodica. Upravo tu je tridesetdevetogodišnja Maria Edilene osnovala zajednicu Coletivo das Marias. „Najveće zadovoljstvo mi je kada kažem ljudima da nije država uklonila smeće”, kaže ona.
Promena je počela pre oko 14 godina kada je Edilene ispred svoje kuće zatekla gomilu kesa sa smećem. Zgrožena time što su njena deca i ostali stanovnici izloženi otrovnim materijama, neprijatnim mirisima, pacovima i insektima, odlučila je da nešto preduzme. „Nisam htela da odgajam decu pored tog smeća”, kaže.
Najpre je prostor čistila sama, a zatim je uspela da pokrene i druge meštane. U početku joj se pridružilo sedmoro komšija. Edilene je na tom mestu zasadila lekovito bilje za čajeve, kao podsetnik na svoje poreklo sa severoistoka Brazila. Ono što je počelo spontano, vremenom je preraslo u inicijativu za obrazovanje o zaštiti životne sredine. „Tada nisam ni znala da se to tako zove, ali ljudi su postajali sve svesniji značaja onoga što radimo”, kaže ona.
Maria Edilene drži zelenu salatu iz zajedničke bašte. Fotografija: Coletivo das Marias; koristi se uz dozvolu.
Tokom godina, taj prostor prerastao je u zajedničku baštu u kojoj se uzgaja raznovrsno povrće poput zelene salate, šargarepe, cvekle i rotkvica, kao i lekovito bilje, zbog čega je bašta dobila nadimak „živa apoteka”.
Celokupna proizvodnja je agroekološka, odnosno bez upotrebe pesticida, uz poštovanje prirodnih ciklusa, dok oprašivanje obavljaju pčele, ptice i leptiri.
Bašta danas direktno snabdeva hranom 72 porodice, koje učestvuju u zajedničkom sistemu kompostiranja. U njemu se organski otpad, kao što su ostaci hrane, kore voća i povrća i lišće, prirodnim biološkim procesom pretvara u đubrivo. Nakon registracije, stanovnici donose svoj organski otpad, koji se meri i proverava, a zauzvrat dobijaju pristup svežim proizvodima iz bašte.
Za lokalnu poljoprivrednicu Nataliju Souzu (30) ovaj posao predstavlja promenu perspektive. „Nikada nisam zamišljala da ću napustiti severoistok Brazila i početi da se bavim poljoprivredom [u Sao Paulu]. Danas na svet gledam drugačije”, dodaje.
Blizina porodice, manje vremena provedenog u putu i rad sa zemljom su među glavnim prednostima ovog posla. „Naučila sam da se povežem sa prirodom. To je promenilo moju svakodnevicu, način na koji se hranim i način na koji vidim samu sebe.”
Natalia dostavlja povrće biciklom. Fotografija: Coletivo das Marias; koristi se uz dozvolu.
Coletivo das Marias sarađuje i sa drugim organizacijma među kojima je Ciclolog, koja se bavi održivom mobilnošću i komunikacijom, a koja je zadužena za projekat Bike Horta. Ova inicijativa promoviše prikupljanje organskog otpada biciklama. Porodice i škole dobijaju kante za otpatke od hrane, koje se tri puta nedeljno prikupljaju i odnose kako bi se preradile u kompost.
„Saradnja sa inicijativom Bike Horta počela je 2021. godine, uz podršku lokalnim grupama i pomoć u komunikaciji”, kaže Everton Silva (35), koordinator organizacije Ciclolog.
Iznošenje smeća
Ionilton Gomea de Aragao (56) živi na oko pet kilometara od zajednice Coletivo das Marias u zajednici Santa Ines, u gradskoj opštini Sao Miguel Paulista. U kraju živi 50 godina i svedok je njegovih promena.
„Život u čistom i uređenom prostoru podiže samopouzdanje ”, kaže tvorac projekta Varre Vila (Počistimo grad). Reč je o inicijativi ekološkog obrazovanja koja podstiče učešće građana. U različitim delovima naselja postavljaju kante za organski i reciklažni otpad. Na ovaj način se ukloni oko 34 tone otpada mesečno.
Sami stanovnici vode računa o održavanju. „Još uvek nismo obuhvatili 100% naselja, ali mnogi ljudi već razumeju značaj naših aktivnosti. Stoga nastavljamo sa stalnim ekološkim obrazovanjem”, kaže Aragao.
Aragao objašnjava pravilan način odlaganja otpada. Autor fotografije: Diego Monteiro; koristi se uz dozvolu.
„To je gotovo vapaj: vodite računa o mestu u kome živite i radite. Ako ljudi nisu ujedinjeni, ništa ne funkcioniše”, rekao je.
U naselju se ulažu napori da se podigne svest o pravilnom odlaganju otpada, što je posebno značajno u oblasti koja je često pogođena poplavama.
„Od stanovnika smo čuli da se nakon poplava voda brže povlačila i da za sobom nije ostavljala smeće”, kaže Aragao.
„Ove aktivnosti su važne jer doprinose promeni ponašanja ljudi kada je reč o nepravilnom odlaganju otpada”, dodao je.
Međutim, uprkos tome što je inicijativa zaživela, i dalje se suočava sa izazovima u obezbeđivanju novčanih sredstava.
Kolektivna rešenja
Osim urbanizovanih oblasti, sa izazovima u očuvanju životne sredine susreću se i krajevi sa očuvanim prirodnim okruženjem. Na jugozapadu šireg područja Sao Paula, oko 60% teritorije gradova poput Embu das Artes, Kotija i Itapeserika da Sera nalazi se u zonama zaštite izvorišta vode (APM). Ovi gradovi pripadaju prirodnom području Atlantske šume.
Rodolfo Almeida (43) kaže da je rad u ovom području zahtevan. On je ekolog i savetnik u organizaciji SEAE (Ekološko društvo Embu), nevladinoj organizaciji koja već 54 godine radi na zaštiti životne sredine u tri opštine.
SEAE sprovodi društveno-ekološke projekte u školama i lokalnim zajednicama i ima više od 100 stalnih članova. Organizacija realizuje obrazovne projekte kojima nastoji da podigne svest o javnosti o značaju očuvanja izvorišta voda. „O toj reci ili izvoru koji protiče nadomak kuće treba voditi računa podjednako dobro kao i o vodi u sopstvenom domu”, objašnjava Almeida.
U okviru projekta „Nadgledanje reka”, koji se sprovodi u saradnji sa nevladinom organizacijom SOS Atlantic Forest, lokalno stanovništvo odlazi na obale reka i uči da procenjuje stanje vodotokova.
Conecta Cotia-Guarapiranga je tehnološki terenski vodič koji mapira izvorišta voda i šumska područja kako bi se omogućilo praćenje ovih prirodnih resursa i izrada delotvornijih planova za zaštitu životne sredine.
Ljudi učestvuju u projektu „Nadgledanje reka”. Fotografija: EEAS; koristi se uz dozvolu
Sliv jezera Guarapiranga snabdeva vodom više od 4 miliona ljudi u području Sao Paula, ali je ugrožen krčenjem šuma, nelegalnom gradnjom i neprečišćenim otpadnim vodama.
Jedna od najnovijih analiza u okviru projekta „Nadgledanje reka” ocenila je kvalitet vode u potoku Ribeirao da Resaka, u naseljima Resaka i Kaputera, na tromeđi Embua, Kotije i Itapeserike, kao loš, sa visokim nivoom zagađenja i vodom koja nije pogodna za upotrebu.
„Pokazatelji ukazuju na nedostatak obrazovnih inicijativa i političkog delovanja neophodnih da bi se obezbedilo efikasno upravljanje otpadnim vodama”, rekao je Almeida.
Obrazovanje
Obrazovanje o zaštiti životne sredine jedan je od ciljeva i aktivistkinje Adriane Abelhao (59), koja je ujedno i potpredsednica organizacije Preservar Ambiental u Itapeserika da Seri. Ova nevladina organizacija, osnovana 2009. godine, usmerena je na borbu protiv krčenja šuma u naselju Itakvasijara, koje je pretrpelo posledice nepropisnog korišćenja zemljišta i izgradnje skladišnih objekata i deponija. Organizacija nastoji i da pronađe načine da pitanja zaštite životne sredine približi lokalnoj zajednici.
„Sve više stanovnika okolnih gradova obraća nam se za pomoć i savete u vezi sa prijavljivanjem problema u oblasti zaštite životne sredine i projektima obrazovanja o ekologiji” kaže Abelhao, „Od stanovnika koji voli drvo u svojoj ulici i želi da ga zaštiti, preko aktivista za prava životinja, pa sve do grupa građana koje se organizuju kako bi se suprotstavile šteti velikih razmera nanetoj životnoj sredini.”
Adriana Abelhao govori polaznicima o važnosti obrazovanja o životnoj sredini u njihovom regionu. Fotografija: Preservar Ambiental; koristi se uz dozvolu.
Organizacija sarađuje sa četiri državne škole kroz projekat Conexão Natureza, čiji je cilj da učenicima i nastavnicima pruži znanje iz oblasti zaštite životne sredine. „Bavimo se temama kao što su klimatske promene, izvorišta vode, osnovna sanitarna infrastruktura, čvrsti otpad i rešenja zasnovana na prirodi. Projekat traje dve godine, a u svakoj od četiri partnerske škole sprovodimo aktivnosti tokom četiri meseca”, rekla je.
Podučavanje o uzgoju biljaka
U zajedničkom pripremnom centru Pimentas značajan deo hrane koju polaznici i volonteri konzumiraju uzgaja se na samom imanju. Centar se nalazi u Gvaruljosu, u širem području Sao Paola, i okuplja 130 mladih i 20 volontera uzrasta od 18 do 23 godine. U njegovom sastavu nalaze se zelene površine sa voćnjakom, povrtnjakom i lekovitim biljem.
Centar održava i specijalni pčelinjak sa autohtonim vrstama pčela iz Atlantske šume, a istovremeno podstiče reciklažu materijala koje prikuplja lokalna zajednica. Volonteri prodaju te materijale, a prihod se koristi za podršku studentima koji studiraju na univerzitetima u ruralnim područjima ili u drugim saveznim državama.
Nekadašnji polaznik, a danas volonter, biolog Markus Vinisius (27) ističe da je ovaj centar postao izvor prilika u oblasti u kojoj gotovo da nema sadržaja posvećenih zaštiti životne sredine. „Ovo je kolektivni posao u koji su uključene mnoge ruke. Rezultate vidimo svakog dana” rekao je.
Polaznici vode računa o drveću i biljkama. Autor fotografije: Markus Vinisius; koristi se uz dozvolu.
