„Žena zabrinuto sedi ispred laptopa.“ Grafika napravljena putem Canva Pro-a. Ljubaznošću Sidni Alen.

Autor: Jetlir Buja

Ovaj članak je napisao Jetlir Buja sa Kosova kroz program grantova „Digital Spark“, kao deo projekta Regionalnog mehanizma podrške za Evropu i Centralnu Afriku (EECA), koji sprovode Fondacija Metamorfozis i TechSoup, u partnerstvu sa CIVICUS-om i u okviru Inicijative za digitalnu demokratiju (DDI) koja pokriva globalni Jug. Objavljuje se na stranicama Globalnih glasova kao deo sporazuma o deljenju sadržaja.

U maju 2026. godine, pokrenuo sam prvu fazu projekta čiji je cilj razumevanje kako rodno osetljiv govor mržnje funkcioniše u onlajn javnoj sferi Kosova uz pomoć alata veštačke inteligencije. Iako su diskusije o onlajn nasilju nad ženama postale sve češće, još uvek postoje ograničena lokalna istraživanja koja ispituju stvarni jezik koji se koristi u ovim napadima i društvene narative koje reprodukuju. 

Projekat je motivisan jednostavnim, ali važnim pitanjem: Kakvu ulogu rodno osetljiv govor mržnje igra u javnom diskursu? Da li je to samo zbirka uvredljivih komentara koje objavljuju anonimni korisnici ili služi široj diskurzivnoj funkciji? 

Razumevanje ove dinamike je važno jer onlajn diskurs sve više oblikuje stavove javnosti, političko učešće i percepciju o tome ko pripada javnom životu. Ako mizogini (mizogonija: mržnja ili odbojnost prema ženama ili devojčicama) narativi postanu normalizovani na mreži, oni mogu obeshrabriti žene da učestvuju u javnoj debati i pojačati postojeće nejednakosti.

Uznemirujuća slika

Nakon što smo okupili tim za sprovođenje projekta, počeli smo da pratimo komentare na društvenim mrežama objavljene na 22 glavne Fejsbuk i Jutjub stranice sa sedištem na Kosovu. Prikupili smo i analizirali 625 komentara na 67 objava na društvenim mrežama objavljenih između 1. i 31. maja 2026. godine. 

Ove objave su napravili dobro uspostavljeni mediji koji izveštavaju o nacionalnim vestima. 

Period praćenja poklopio se sa kampanjom za lokalne izbore i periodom intenzivne političke debate na mreži.

Rezultati istraživanja prikazuju uznemirujuću sliku o tome kako se o ženama govori u digitalnoj javnoj sferi Kosova — sliku koja je mnogo više uznemirujuća nego što mnogi mogu da zamisle.  

Delegitimizacija žena

Najčešći oblik seksizma bila je sistematska delegitimizacija žena u javnom životu. Dve trećine svih seksističkih komentara nastojalo je da potkopa učešće žena u politici, medijima ili javnoj debati. 

Žene su rutinski ismevane zbog svog izgleda, inteligencije, profesije ili pola, umesto da budu kritikovane zbog svojih stavova ili postupaka. 

Upečatljiv jezički obrazac pojavio se u celom skupu podataka. Žene su često opisivane kroz životinjske metafore i ponižavajuće etikete. Termini kao što su „lopë” (krava), „sorrë” (vrana), „laraskë” (svraka), i „shtrigë” (veštica) pojavljivali su se više puta. U drugim slučajevima, žene su svedene na seksualizovane uvrede kao što su „kurvë” (kurva/kučka), „lavire” (kučka/prostitutka), ili „rrospi” (kučka/rospija). 

Svrha ovih komentara nije bila samo uvreda. Funkcionisali su kao način lišavanja žena legitimiteta i kredibiliteta u javnim prostorima. 

Još jedan ponavljajući obrazac tiče se čistoće. Seksistički komentatori prikazuju žene kroz prizmu kontaminacije, prikazujući ih kao fizički i/ili moralno prljave. 

Neprijateljstvo nije bilo ograničeno samo na žene koje su dobrovoljno učestvovale u javnoj debati.

Među praćenim komentarima bili su napadi usmereni na žene koje su prijavljene kao žrtve porodičnog nasilja. Umesto da izraze solidarnost sa žrtvama, mnogi komentatori su opravdavali nasilje, krivili žene za izazivanje zlostavljanja ili tvrdili da muškarci imaju pravo da „disciplinuju“ svoje žene fizičkim ili emocionalnim zlostavljanjem. 

U ovim diskusijama, nasilje je često predstavljano ne kao zločin, već kao posledica toga što žene nisu ispunile tradicionalna očekivanja.

Podjednako uznemirujući bio je tretman žena koje su prijavljene kao nestale. U nekoliko slučajeva, komentatori su reagovali na izveštaje o nestalim ženama ne sa zabrinutošću ili empatijom, već sa spekulacijama, ismevanjem, i rodno osetljivim jezikom. Činjenica da je žena potencijalno u opasnosti nije je zaštitila od mizoginog zlostavljanja.

Praćenje je takođe zabeležilo slučaj u kojem je seksistički i rodno osetljiv jezik bio usmeren ka maloletnoj devojčici. Ovo otkriće je značajno jer dovodi u pitanje uobičajenu pretpostavku o onlajn mizoginiji. 

Od žena koje uđu u politiku, novinarstvo ili druge profesije koje su u kontaktu sa javnošću često se očekuje da se suoče sa nesrazmernim nivoom zlostavljanja. Međutim, skup podataka sugeriše da rodno neprijateljstvo može uticati na praktično svaku ženu ili devojčicu koja postane vidljiva u onlajn javnoj sferi.

Ovo jasno pokazuje da osnovni pokretač mnogih seksističkih komentara nije protivljenje određenim stavovima ili postupcima, već neprijateljstvo usmereno ka ženama i devojčicama kao društvenoj grupi. 

Bez obzira da li se žena pojavljuje u javnoj sferi kao političar, novinarka, žrtva nasilja, nestala osoba ili čak dete, ona može postati meta istih ponižavajućih narativa, stereotipa i oblika verbalnog zlostavljanja.

Priče koje se ponavljaju

Skup podataka otkriva da mizoginija u društvenim medijima na Kosovu funkcioniše kroz nekoliko priča koje se ponavljaju.

Prvo, žene se prikazuju kao inherentno manje kompetentne i manje zaslužne za učešće u javnom životu. 

Drugo, tradicionalne rodne uloge se predstavljaju kao prirodne i nesumnjive, pri čemu se od žena očekuje da ostanu prvenstveno u okviru domaćih i negovateljskih uloga. 

Treće, žene se procenjuju kroz standarde seksualnog morala koji se retko primenjuju na muškarce. 

Konačno, nasilje i muški autoritet se često normalizuju kroz jezik koji prikazuje žene kao odgovorne za zlostavljanje koje doživljavaju.

U tom kontekstu, antiseksistički glasovi su bili retki, ali značajni. Oni zapravo postoje — i to je dobra vest koja proizilazi iz ovog uzorka. Od 625 komentara koji se suprotstavljaju seksizmu, 32 su se uglavnom fokusirala na osudu nasilja nad ženama, osporavanje dvostrukih standarda i poziv na poštovanje i jednakost. 

Njihov jezik se značajno razlikovao od jezika seksističkih komentatora. Dok su se mizogini komentari u velikoj meri oslanjali na uvrede, dehumanizaciju i ismevanje, antiseksistički komentari su pozivali na koncepte kao što su dostojanstvo, pravičnost i ljudska prava.

Ovaj članak predstavlja prvu fazu šireg istraživačkog napora. Kroz analizu, istraživanje je identifikovalo ponavljajuće oblike mizoginog diskursa, uključujući delegitimizaciju žena u javnom životu, normalizaciju rodnih stereotipa, seksualizaciju žena i opravdanje nasilja. 

Najvažnija lekcija iz ove faze je vrednost aktivnog praćenja rodno osetljivog govora mržnje u onlajn javnoj sferi. Bez sistematskog posmatranja, mnogi od ovih obrazaca ostaju nevidljivi. 

Istovremeno, praćenje nije samo istraživačka vežba. Ono takođe može služiti funkciji javnog interesa. Tokom projekta, naišli smo na komentare koji sadrže pretnje, opravdanje nasilja i seksualizovani jezik usmeren ka ranjivim grupama. 

Takvi slučajevi ističu potrebu za jačom praksom posredovanja. Zaista, jedan od nalaza ovog projekta je da su mnoge praćene stranice izgleda malo ili nimalo moderirale seksističke i uvredljive komentare. Takođe ističu potrebu za odgovornijim odgovorima medijskih organizacija koje organizuju javne diskusije na svojim platformama.