Slika sa Unsplash-a; koristi se uz dozvolu

Autor: Džud Pjer Luis

Haiti je i dalje pod kontrolom naoružanih banditskih federacija. Među njima je i Viv Ansanm („Živeti zajedno”), koju predvodi Džimi „Barbikju“ Šerizje, bivši policajac koji je postao jedan od najozloglašenijih vođa bandi u zemlji. Grupa je nastala iz federacije G9, osnovane 2020. godine radi ujedinjenja rivalskih bandi. Kao jedna jedinica, ove bande sada kontrolišu značajan deo glavnog grada, Port-o-Prensa, i glavne nacionalne autoputeve — uključujući značajan deo metropolitanskog regiona Port-o-Prensa i strateških nacionalnih autoputeva koji vode ka Nordu (Severu) i Sudu (Jugu) — nanoseći nasilje civilima, uključujući seksualne napade, otmice, iznude i podmetanje požara.

Sa više od 1,5 miliona interno raseljenih lica i uzastopnim međunarodnim misijama koje nisu postigle rezultate na terenu, vlada je i dalje značajno preopterećena.

U noći 17. avgusta, 46-godišnja Mari Rouz (pseudonim) i dvoje od njeno troje dece vraćali su se kući u Karfur-Fej. Snabdevanje strujom je bilo prekinuto, po je ovo gusto naseljeno mesto u južnim predgrađima Port-oPrensa ostavilo u tami.

Dva naoružana muškarca su ih napala iz zasede, prisilivši Mari Rouz da uđe u uličicu i silovali je pred njenom decom. Bande su upale u naselje sledećeg dana. 

„Pokazali su mi svoje oružje“

Prepričavajući šta se dogodilo te večeri na haićanskom kreolskom, Mari Rouz je rekla:

Li te vè 7 è nan aswè li te fe nwa paske pat gen kouran elektrik, mwen tap mache ak de pitit mwen yo, gen de gason ki rele m, avèk yon vwa awogan. Mwen pa deside vin kote yo paske yo parèt sispèk, epi yo deplase vin anfas mwen, yo leve mayo yo epi yo montre m zam yo. Yo egzije m rantre nan yon koridò (koulwa) epi yo mande m pou mwen kouche atè a. Mwen refize, yo frape m nan vizaj ak kalòt. Se lè sa a mwen obeyi epi yo vyole m.

Bilo je oko 19 časova, išla sam kući sa dvoje svoje dece. Nije bilo struje, pa je bilo izuzetno mračno. Dva muškarca su me arogantno pozvala, ali sam ostala po strani. Izgledali su sumnjičavo. Zatim su stali direktno ispred mene, podižući košulje da mi pokažu svoje oružje. Tražili su od mene da uđem u uličicu i legnem na zemlju. Kada sam odbila, ošamarili su me. U tom trenutku sam poslušala njihova naređenja i silovali su me.

Deca su stajala ispred prolaza, plačući dok je njihova majka izlazila. U danima koji su usledili, dobila je medicinsku pomoć i naknadnu negu, ali iskustvo je nikada nije napustilo:

Mwen te vle touye tèt mwen, paske chak fwa mwen rete, imaj sa yo monte nan lespri m. Mwen te vle fini ak mwen. Mwen pa fè sa se pou avni pitit mwen yo, mwen pa vle kite yo nan men lòt moun, paske yo pa gen papa.

Kad god bi mi te slike pale na pamet, želela sam da se ubijem. Želela sam da svemu stavim kraj. I iako nisam reagovala na to, to je bilo zbog budućnosti moje dece. Pošto nemaju oca, ne želim da ih ostavim u rukama drugih.

Napad 17. avgusta

Napad na Karfur-Fej 17. avgusta 2023. godine, koju je predvodio Renel Destina (poznat i kao „Ti Lapli” — „Mala kiša”), vođa bande Gran Ravin i član kriminalne federacije G9 koju predvodi Šerizje, bila je dobro orkestrirana. Dana 18. avgusta, nakon napada, Radio Frans Internešenel (RFI) je izvestio da su hiljade stanovnika pobegle iz zapaljenog naselja.

Bande su palile kuće, pljačkale preduzeća i uništavale vozila. Škole, bolnice i stambene zgrade su sistematski sravnjene sa zemljom. Prema kvartalnim izveštajima Integrisane kancelarije Ujedinjenih nacija na Haitiju (BINUH) i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), desetine ljudi je poginulo i povređeno samo u Karfur-Feju.

U takvom okruženju, seksualni napadi su uobičajeni. Organizacije poput Nacionalne mreže za odbranu ljudskih prava (RNDDH) nezavisno dokumentuju i upoređuju slučajeve grupnog silovanja žena, devojčica, a ponekad i muškaraca, što se rutinski koristi kao oružje.

Traženje skloništa u ruševinama: Putovanje od četiri kilometra  

Primorana da beži sa svojim komšijama, Mari Rouz je pešačila oko četiri kilometra da bi stigla do administrativnog centra Port-o-Prensa. Ona i njena deca su potražili utočište u pozorištu Reks, napuštenom bioskopu na Marsovom polju blizu Nacionalne palate, području koje je teško oštećeno tokom zemljotresa 2010. godine:

Lè nou te rive andan li te sal anpil chaje fatra, zèb pouse tout kote, men nou mete ansanm nou fè netwayaj, se la nou bati abri pou nou rete.

Kada smo ušli unutra, bilo je veoma prljavo, puno smeća i ruševina, i prekriveno korovom. Međutim, zajedno smo očistili i izgradili skloništa za boravak.

Skloništa su improvizovana, napravljena od otpadnog metala, tepiha i plastičnih folija. Kada sunce peče, vazduh postaje neupitan za disanje, a kada pada kiša, blato i voda preplavljuju životne prostore. Mirisi se zadržavaju, a vrućina je zagušljiva.

Takođe nema bezbednosti u kampu, jer teritorija koju kontrolišu bande počinje samo nekoliko stotina metara dalje:

Mwen pa soti san bezwen, si mwen soti se pou mwen regle yon bagay ak pou pitit mwen yo, paske anpil fwa gen afwontman fòs polis yo ak gang yo, sa rive konn gen katouch ki frape mi deyò kan.

Izlazim samo kada je apsolutno neophodno. Pošto često dolazi do sukoba između bandi i policije, izlazim samo da obavim poslove ili zbog svoje dece. Zalutali meci su već pogodili spoljne zidove logora.

Preživljavanje u kampu

Iako međunarodne organizacije ponekad pružaju direktnu pomoć, to je i dalje retko; daleko češći su drugi oblici zlostavljanja. Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava (RNDDH) i druge organizacije za ljudska prava su naširoko izveštavale da interni upravni odbor kampa često iznuđuje žene i devojčice, zahtevajući seksualne usluge u zamenu za hranu i higijenske komplete.

Uprkos svemu, Mari Rouz je uspešno ponovo pokrenula svoj mali posao, prodajući hleb, kolačiće, pljeskavice, sok i cigarete na ulicama komšiluka. Od kada joj je muž poginuo u saobraćajnoj nesreći 2021. godine, ona je jedini izdržavalac svojih dve ćerke, stare 13 i 15 godina, i sina, starog 17 godina:

Mwen rekòmanse ak ti biznis mwen an ak sipò zanmi ke mwen gen lontan mwen byen ak yo, se yo ki ede m, epi kote mwen te konn achte an gwo avan sitiyasyon an te vin dejenere yo vann mwen ak kredi, se konsa mwen reprann ti komès la.

Ponovo sam pokrenula svoj mali posao uz podršku svojih dugogodišnjih prijatelja. Takođe, pošto su mi veletrgovci kod kojih sam ranije kupovala na veliko, pre nego što su stvari krenule nizbrdo, dozvolili da kupujem na kredit, mogla sam da počnem ispočetka.

Zemlja pod kontrolom bandi

Mari Rouzina muka nije jedinstvena. Prema podacima Ujedinjenih nacija objavljenim u junu 2026. godine, to je svakodnevna realnost za više od 1,5 miliona interno raseljenih lica (IDP) na Haitiju. Porodice moraju da prežive u privremenim prenaseljenim lokacijama, javnim školama, napuštenim administrativnim zgradama i praznom zemljištu, sve dok su izložene vrućini, poplavama, bolestima i nasilju.

U pokrajini Artibonit , bande nastavljaju da proganjaju poljoprivrednike, pale kuće i uništavaju useve. U Port-o-Prensu, otmice, grupna silovanja, iznude i podmetanja požara se takođe događaju. Rivalske bande se redovno sukobljavaju oko kontrole nad teritorijom, čineći građane taocima svojih ratova.

Suočena sa trenutnom situacijom, vlada ostaje uglavnom neodgovorna. Iako su Haićanska nacionalna policija (HNP) i Oružane snage Haitija (FAd'H) nastavile svoje napore da povrate kontrolu nad centrom Port-o-Prensa, postigle su mali napredak. Grupe za samoodbranu zajednice i brigade osvetnika pokrenule su pokret otpora na nivou građana, ponekad u saradnji sa organima reda, ali im nedostaju sredstva potrebna da preokrenu ravnotežu snaga.

Na međunarodnom nivou, nova misija, Snage za suzbijanje bandi (GSF) je postavljena da zameni kenijski vođenu misiju Multinacionalne bezbednosne podrške (MSS). Međutim, Haićani ostaju veoma skeptični s obzirom na to da prethodna misija nije uspela da postigne opipljive rezultate.