Građani Venecuele pretražuju uništene zgrade u La Gvairi, Venecuela, 29. juna 2026. Fotografija preko Wikimedia Commons/Američki marinski korpus; javno vlasništvo.

U 18:04 časova po lokalnom vremenu 24. juna 2026. godine, Venecuela je doživela svoj najveći seizmički događaj u jednom veku: zemljotres jačine 7,2 stepena Rihterove skale, a 39 sekundi kasnije usledio je zemljotres jačine 7,5.

Zaključno sa 6. julom, potvrđeno je 3.342 smrtnih slučajeva, 16.740 je povređeno a više od 16.000 je ostalo bez krova nad glavom, prema podacima Ministarstva informisanja. Nezvanični broj nestalih dostigao je 41.000, a najmanje 58.000 zgrada je pretrpelo značajnu štetu, što pokazuju satelitski snimci koje je objavila NASA.  

Iako su im epicentri bili udaljeni 160 kilometara, „dubletni zemljotresi”’ (koji su takođe zabeleženi u Siriji i Turskoj 2023. godine) potresli su srce ove južnoameričke zemlje. Karakas, glavni grad Venecuele, i susedna La Gvaira, priobalna država koja se nalazi 40 minuta vožnje automobilom od Karakasa, pored Karipskog mora, podneli su najveći teret udara. Glavni međunarodni aerodrom i morska luka zemlje nalaze se u La Gvairi, kao i mnoge stambene i vikendice. Od 2011. godine, najnovijeg popisa stanovništva do danas, približno pet miliona ljudi je živelo na ovom zajedničkom području.

Severna obala Venecuele nalazi se blizu sudara tektonskih ploča koje se nalaze u Karipskom moru i južnoameričkom kontinentu, respektivno. Područje Karakas-La Gvaira doživelo je svoj deo prirodnih katastrofa, uključujući još jedan zemljotres 1967. godine i velike poplave 1999. godine. Uprkos tome, naučnici smatraju da je trenutna venecuelanska seizmička infrastruktura praktično nepostojeća. Ovog puta, međutim, Android telefoni su upozorili mnoge Venecuelance neposredno pre nego što su zemljotresi pogodili zemlju.

24. jun je bio državni praznik u Venecueli, pa su škole i kancelarije bile zatvorene. Kada su se desila dva zemljotresa, mnogi ljudi su čekali početak fudbalske utakmice na Svetskom prvenstvu u fudbalu ili jednostavno provodili miran dan sa svojim porodicama. Sada su mnogi od njih uključeni u potragu za svojim rođacima ili organizuju široke akcije pomoći koje vodi zajednica, a pridružio im se i ogroman broj međunarodnih volontera. Šteta će iznositi najmanje 6,7 milijardi američkih dolaran (ili šest procenata BDP-a Venecuele), preliminarna je procena UN Programa za razvoj.  

Ovaj događaj je dodatno pogoršao ozbiljnu, već postojeću humanitarnu krizu, upotpunjenu — između ostalih problema koji su ostali nepromenjeni nakon intervencije SAD u januaru 2026. — neuspešnim zdravstvenim sistemom i loše opremljenim timovima za reagovanje u vanrednim situacijama. Sve su veće kritike zbog „sporog” reagovanja venecuelanske privremene vlade.

Vršilac dužnosti predsednice Delsi Rodrigez, koja tvrdi da je kašnjenje proizvedena naracija iz propagandnih laboratorija, rekla je 3. jula: „Nismo čekali jedan dan, dva ili tri dana. Aktivirali smo se odmah.“

Administracija koju predvodi Rodrigez uvela je kontroverzne mere kao što je obavezna registracija u kancelariji u Karakasu za sve volontere koji su se našli u zoni katastrofe, uključujući osoblje prve pomoći, i ograničenja izveštavanja za lokalnu i stranu štampu.

View this post on Instagram

(Zemljotresi su neizbežni. Bespomoćnost nije.)

Građani, prvi odgovorili

Lokalni preživeli bili su prvi koji su uzeli ručni alat poput sekira, pa čak i koristili gole ruke da traže svoje voljene, kao što se videlo na srušenim zgradama u La Gvairi i Karakasu. Drugi su neprestano koristili Tiktok, Instagram i nedavno deblokirani X da bi pronašli nestale osobe ili objavili hitne pozive za spasilačko osoblje ili potrebne alatke.

Mnogi su nastavili vredno da rade oko srušenih zgrada, daleko duže od onoga što stručnjaci za spasavanje nazivaju 72-časovnim rokom za pronalaženje preživelih.

Profesionalni rad na potrazi i spasavanju (SaR) takođe je nastavljen, koji su sprovodili venecuelanski timovi, a od 25. juna, u najpogođenijim područjima, timovi iz 30 drugih zemalja, uključujući Argentinu, Čile, Italiju, Jordan, Meksiko, Katar, Španiju i Sjedinjene Države. Uspešne priče o spasavanju — poput izvlačenja Dajane Patinjo i njenog osmodnevnog dečaka, Huana Davida, nakon 32 sata pod ruševinama — široko su proslavljene na međunarodnim društvenim mrežama.

Prema vladinim podacima od 3. jula, napori volontera i spasilačkih timova rezultirali su spasavanjem najmanje 6.000 ljudi — živih — iz pogođenih područja.

Međutim, najmanje jedna epizoda u kojoj su učestvovali venecuelanski zvaničnici pokvarila je napore spasilačkih timova. Fransisko Lermanda, radeći sa Topos de Chile (grupom za spasavanje koju vode volonteri), osudio je neprestane zahteve za identifikacijom lokalne vojske u aktivnim zonama spasavanja u La Gvairi. „Imamo naređenja da proverimo vaša dokumenta, jer možete biti špijun za Jenkije, za Čileance“, navodno su zvaničnici rekli Lermandi, iskusnom spasiocu.

Srodstvo preko granica

Nakon katastrofe, tehnologija povezuje ljude i deluje kao katalizator za oporavak. Nakon što je potvrdio da su mu roditelji dobro u Los Tekesu, gradu blizu Karakasa, Elíjas Hejg, venecuelanski saradnik Globalnih glasova, koji boravi u Sjedinjenim Državama zbog studija, krenuo je da učini nešto za svoju domovinu.

„Pomislio sam: ‘Moraće da pronađu nestale osobe'“, rekao je Hejg za Globalne glasove putem WhatsApp-a. „Uspostavljanje centralizovanog informativnog centra, pod još uvek tekućim veb blokadama vlade, bilo je nemoguće. Takođe bismo videli lažne podatke“

Student se odmah bacio na posao, kreirajući OSINT stranicu sa dodatnim mogućnostima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, usmerenim na prikupljanje potvrđenih izveštaja o nestalim osobama. Uklonio ju je 25. juna i prosledio svoje izveštaje većim veb lokacijama, takođe razvijenim nezavisno. 

Terremotovenezuela2026, koju je razvio saradnik Globalnih glasova Elijas Hejg, prikupio je izveštaje o nestalim osobama neposredno nakon zemljotresa u Venecueli. Slika se koristi uz dozvolu.

„Uradiću sve što dodaje vrednost, neću ništa ometati“, dodao je Hejg. Trenutno se bavi prikupljanjem sredstava uz pomoć lokalnih prijatelja. Druge globalne inicijative, mnoge od osam miliona venecuelanske dijaspore, usmeravaju pomoć pouzdanim nevladinim organizacijama (NVO) na terenu, dobrovoljno pružajući daljinsku strukturnu procenu i medicinsku i psihološku pomoć pogođenima.

„Moramo da nastavimo”

Punktovi za prikupljanje i distribuciju pomoći koje vode volontere uobičajena su pojava širom Karakasa i drugih venecuelanskih gradova nakon dva zemljotresa. Fotografija: Estefanía Salazar; koristi se uz dozvolu.

Širom Venecuele mogu se videti brojni volonterski napori za pružanje pomoći, u obliku punktova za prikupljanje, izbegličkih kampova i još mnogo toga. 

Karitas, poznata globalna neprofitna organizacija povezana sa katoličkom crkvom, jedna je od vodećih distributivnih mreža koja trenutno usmerava pomoć kroz pogođena područja u Venecueli. Mnogi građani, uključujući stanovnike van najpogođenijih područja, došli su u sedište organizacije u Karakasu da dostave donacije ili se prijave kao volonteri za ono što stručnjaci procenjuju da će biti dugoročni poduhvat.

Ispred sedišta Karitasa, dugačak red kamiona i malih automobila čekao je da dostave donacije. Jedna od njih bila je grupa iz El Tigrea — grada koji se nalazi blizu naftnih polja udaljenih šest sati u istočnoj Venecueli, koji nije pretrpeo veću štetu.

„Moramo da nastavimo“, rekao je Hose Rivero, mladi vozač koji je u roku od tri dana dobrovoljno napravio tri vožnje između El Tigrea i Karakasa, koristeći porodični kamion da doveze hranu, odeću i lekove koje je prikupila njegova crkva. Njegove reči odražavaju osećanja mnogih u zemlji pogođenoj katastrofom.