Slika zemljotresa u La Gvairi, 2026. Slika „Dron snima rasprostranjenu štetu izazvanu zemljotresima u Venecueli, broj žrtava prelazi 3.000“ Video Jumusa Emrea. Besplatno korišćenje.
Dva velika zemljotresa u Venecueli imala su razarajući uticaj na najmanje šest gradova i odjeknula su širom zemlje i njene dijaspore. Zvanični podaci, za koje se veruje da značajno potcenjuju prave razmere katastrofe, izveštavaju o skoro 4.000 smrtnih slučajeva, 16.000 povređenih i više od 30.000 raseljenih. Katastrofa se desila dok se Venecuela, koja se nalazi u humanitarnoj krizi od 2014. godine, suočava sa jednim od svojih najtežih trenutaka u poslednjih nekoliko godina, usred tekuće političke krize nakon vazdušnih napada 3. januara.
Kao što se i očekivalo, količina informacija koje kruže onlajn je ogromna. Kao pomoć čitaocima, Globalni glasovi su sastavili spisak venecuelanskih novinara, lokalnih medija, volontera, spasilaca, aktivista i proverenih stvaralaca koji ili direktno izveštavaju iz pogođenih zajednica ili pružaju vredne informacije, praktične smernice i analize iz venecuelanske dijaspore.
Praćenje događaja putem lokalnih izvora je važno, posebno u trenucima političke nesigurnosti i društvenih previranja. Venecuelanski novinari i organizacije zajednice su često u najboljem položaju da razumeju lokalni kontekst, dokumentuju uticaj katastrofe i pojačaju glasove preživelih. Međunarodni mediji i humanitarne organizacije takođe igraju suštinsku ulogu, ali ovaj vodič daje prednost venecuelanskim reporterima i organizatorima koji rade u međunarodnim timovima i imaju direktno znanje i veze sa razvojem situacije.
Od nulte tačke: La Gvaira
Slika zemljotresa iz La Gvaire, 2026. Slika „Dron je zabeležio veliku štetu izazvanu zemljotresima u Venecueli dok broj žrtava prelazi 3.000“ Video Jumusa Emrea. Besplatno korišćenje.
Novinari u Venecueli izveštavaju o zemljotresu u izazovnim uslovima. Oni koji izveštavaju sa nulte tačke u La Gvairi morali su da balansiraju između zahteva svakodnevnog izveštavanja i logističkih izazova, humanitarnih potreba, fizičkih rizika i okruženja u kojem je povećano vojno prisustvo istorijski stvaralo prepreke za nezavisno izveštavanje.
Uprkos ovim izazovima, venecuelanski novinari i mediji nastavili su da pružaju bitne informacije iz pogođenih područja, dokumentujući uticaj katastrofe, iskustva preživelih i reakcije vlasti i zajednica.
Među njima je i nezavisni medij Venezueling, koji vode Nikol Kolster i Adrijana Nunjez, koji je pružio opsežno izveštavanje sa terena putem video snimaka, podkasta i terenskog izveštavanja. Nunjez takođe sarađuje sa Armando.info, istraživačkim medijem fokusiranim na korupciju u Venecueli, koji je ispitivao nepravilnosti u vezi sa projektima socijalnog stanovanja u La Gvairi.
Helena Karpio, venecuelanska novinarka i fotografkinja koja doprinosi Vašington postu, donela je svoje dugogodišnje iskustvo u izveštavanju o humanitarnim vanrednim situacijama, životnoj sredini i ljudskim pravima u izveštavanje o zemljotresima. Danijeli Rodrígez,braniteljka ljudskih prava i novinarka, putuje u La Gvairu svakog dana od zemljotresa i izveštava o humanitarnoj pomoći za The New Humanitarian(„Novi humanitarac“). El Estímulo (Stimulus) je napravio opsežne video izveštaje iz Karakasa i La Gvaire, fokusirajući se na uticaj katastrofe na ljude, uz dnevna ažuriranja i priče sa terena.
Među ostalim novinarima koji dokumentuju posledice su Vanesa Dejvis (Contrapunto) (Kontrapunkt), koja je takođe izveštavala o poplavama u La Gvairi 1999. godine; Osmari Ernandez (CNN na španskom, koji izveštava i na engleskom); nezavisna novinarka Mariorin Mendez, koja je pažljivo pratila urušavanje zgrada, akcije spasavanja, uklanjanje ruševina i reakciju države; Nadeska Noriega Avila (El Pitazo) (Zviždaljka), dopisnica iz La Gvaire i dugogodišnja stanovnica; i Ženesis Karero i Johana Mara (Crónica Uno) (Prva hronika), iskusnih novinara koji izveštavaju o katastrofi sa terena. Karero je takođe podržala kolege novinare preko venecuelanskog sindikata novinara tako što je pomogla u obezbeđivanju pristupa vodi, internet konekciji i punjenju telefona.
(fabiolaferero: Venecuela. 9 dana nakon dva zemljotresa. Snimak iz @nytimes)
Mediji poput Cazadores de Fake News (Lovci na lažne vesti), ProBox, Tal Cual (Tačno), Noticias Sin Filtro (Nefiltrirane vesti), i La TV Calle (Ulična televizija) takođe su donosile dnevne vesti i ažuriranja, proveru činjenica, praćenje društvenih medija i analizu uticaja zemljotresa.
Fabiola Ferero, Gabi Oraa, Andrea Ernandez, Adrijan Naranjo, Freisi Gonzales, Roman Kamačo, Rajner Penj, i Diko Betankur, su takođe odlični fotografi koje treba pratiti sada.
Zajedno, ovi reporteri i medijske organizacije nude kritičko izveštavanje iz prve ruke u trenutku kada su pouzdane informacije neophodne.
Razumevanje zemljotresa: Nauka, rizici i ekološke posledice
Razumevanje ekoloških i geoloških posledica zemljotresa zahteva slušanje stručnjaka koji mogu da objasne ne samo šta se dogodilo, već i koji rizici mogu nastati nakon toga.
Karen Bruer-Karíjas je koristila svoje platforme da edukuje hiljade pratilaca o očuvanju prirode, ekosistemima i važnosti zaštite prirodnog okruženja Venecuele. Nakon zemljotresa, istakla je zabrinutost zbog potencijalnih uticaja na La Gvairu i planinski lanac Avila u blizini Karakasa, upozoravajući na dugoročne ekološke posledice odlaganja ostataka zemljotresa u more.
(karenexplora: NE bacajte ostatke u more: Pogledajte video koji sam napravila detaljnije o ovome na mom profilu @ karenexplora)
Novinarka Širli Varnagi se fokusirala na uključivanje stručnih glasova u razgovor, intervjuišući stručnjake iz Venecuele i širom regiona, uključujući građevinske inženjere, seizmologe, stručnjake za zaštitu životne sredine i geofizičare.
Među predstavljenima je i venecuelanski geofizičar Raul Estevez, koji je govorio o dugogodišnjim zabrinutostima zbog seizmičkih rizika u zemlji, uključujući upozorenja da bi se veliki zemljotres mogao dogoditi u zapadnoj Venecueli. Varnagi je takođe intervjuisao stručnjake koji analiziraju infrastrukturu, uticaje na životnu sredinu i pripremljenost za katastrofe.
GeologOziris de Leon pružio je regionalnu perspektivu, razmatrajući lekcije koje ova katastrofa nudi Dominikanskoj Republici i širom Kariba, dok se bavi pitanjima o seizmičkom riziku, pripremljenosti i oporavku.
Ako želite detaljnije da istražite seizmičku istoriju Venecuele, nekoliko studija pruža dragocen kontekst za razumevanje rizika od zemljotresa u zemlji.
Nakon tragedije u Vargasu 1999. godine, japanski i venecuelanski istraživači sproveli su geološka, seizmička istraživanja i izradili mape opasnosti kako bi identifikovali najranjivija područja duž severne obale. Kasnija studija Projekat seizmičkog mikrozoniranja Karakasa (2005–2009), analizirala je uslove zemljišta, seizmičku aktivnost i očekivane uticaje zemljotresa širom prestonice, identifikujući područja sa većim seizmičkim rizikom i nudeći preporuke za pripremljenost za katastrofe i urbanističko planiranje.
Posledice: Nestale osobe, humanitarna pomoć i napori za pomoć
Nakon prvih sati reagovanja na vanredne situacije, hiljade porodica se suočavaju sa teškim pitanjima: Gde su njihovi voljeni? Ko prima pomoć? Kako će se zajednice oporaviti?
Praćenje nestalih osoba i humanitarna podrška postali su ključni deo reagovanja na zemljotres. Venezuela Te Busca (Venecuela te traži) jedna je od nekoliko inicijativa koje pomažu porodicama da dele i traže informacije o ljudima koji se vode kao nestali.
Istovremeno, organizacije i stručnjaci prate dopremanje pomoći i upozoravaju na predstojeće izazove. Transparencia Venezuela je kreirala Ruta de Ayuda Humanitaria, (Put humanitarne pomoći), platformu koja prati napore humanitarne pomoći i pruža informacije o dostupnoj podršci. Suzana Rafali, stručnjak za bezbednost hrane i humanitarne vanredne situacije, objasnila je kako bi zemljotres mogao da produbi postojeće ranjivosti u zemlji koja se već suočava sa značajnim humanitarnim potrebama.
Novinari su takođe zabeležili stvarnost posledica. El País je izveštavao iz pogođenih zajednica, pokrivajući akcije spasavanja koje su predvodile porodice i komšije, kao i pitanja koja se tiču odgovora od institucija . Tokom intervjua sprovedenih u prvih 72 sata nakon zemljotresa, novinari su izvestili da su čuli široko rasprostranjenu zabrinutost preživelih zbog ograničenog pristupa zvaničnim službama za spasavanje i hitne intervencije, što je naglasilo važnost napora za reagovanje koje vodi zajednica.
Nakon katastrofe, neke od najvećih posledica često osećaju zajednice čije su potrebe već zanemarene. Nekoliko organizacija radi na tome da se osigura da starije osobe, žene, deca i druge ranjive grupe ne budu zaboravljene u reagovanju na zemljotres.
Convite beleži i podržava starije osobe u Venecueli, stanovništvo koje se suočilo sa značajnim izazovima tokom dugotrajne humanitarne krize u zemlji, a sada se suočava sa dodatnim rizicima nakon zemljotresa.
Redsonadoras je obezbedio izveštavanje iz nekoliko pogođenih gradova iz rodne perspektive, a istovremeno je podržavao napore za reagovanje na terenu. Njegovi članovi pomažu u koordinaciji inicijativa kako bi se osiguralo da žene pogođene katastrofom imaju pristup kompletima za higijenu tokom menstruacije i drugim osnovnim potrepštinama.
Cecodap se fokusira na prava dece i pruža informacije o tome kako zemljotres utiče na decu u Venecueli, stanovništvu koje je već ranjivo zbog godina humanitarnih izazova i zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima. Organizacija takođe nudi smernice novinarima i organizacijama o tome kako da izveštavaju o pogođenoj deci, a da ih pritom ne izlože ili ne nanesu dalju štetu.
