Slika iz video zapisa ‘World Heritage Nomination – Budj Bim Cultural Landscape’ korisnika Gunditj Miring.

Australija ima jedno od najstarijih akvakulturnih nalazišta, odnosno kontrolisani vodeni sistem, gde su autohtoni narodi gajili jegulje hiljadama godina. Na osnovu metoda radioaktivnog ugljenika, naučnici procenjuju da je jedan od pet sistema star oko 6.600 godina.

Kulturni pejzaž farmi jegulja Budj Bim u zapadnoj Viktoriji dodat je na UNESKO-vu listu svetske baštine 2019. godine. Budj Bim je ugašeni vulkan sa drevnim bazaltnim tokom lave i predstavlja prvo nalazište koje je upisano na UNESCO listu isključivo zbog svog kulturnog značaja.

Ovaj video pripremila je organizacija Gunditj Mirring Traditional Owners Aboriginal Corporation u vreme njegove nominacije:

Narod Gunditjmara su tradicionalni autohtoni vlasnici ove zemlje. Pružali su otpor kolonizaciji i oduzimanju zemlje tokom teških sukoba u oblasti reke Eumerele u periodu od 1830-ih do 1860-ih godina. Mnogi su od 1890-ih do 1950-ih živeli u naselju pod upravom Anglikanske crkve u blizini jezera Kondah.

Ovu ručno nacrtanu mapu oblasti jezera Kondah i sistema zamki za ribe izradio je Aleksandar Ingram 1893. godine:

Mapa aboridžinskog ribnjaka na jezeru Konda koju je izradio Aleksandar Ingram. Muzej Južne Australije. Koristi se uz dozvolu.

Korisnica westvicbrolga nedavno je na svom TikTok nalogu objavila video snimak ture u oblasti Budj Bima koju je vodio Džoi Saunders, pripadnik Gunditjmara naroda:

@westvicbrolga

The Brolga took a tour at Budj Bim Cultural Landscape, learning about the ancient ways of the Gunditjmara people who have called this Country home for thousands of years. #nature #history #indigenous #firstnations #culture

♬ original sound – westvicbrolga

Lokalna aboridžinska organizacija Vinda-Mara organizuje vođene ture kroz zamke za jegulje i kamene kuće. Centar za akvakulturu Tae Rak na jezeru Kondah ima brojne kamene bazene za uzgoj jegulja, a posetioci mogu da probaju jela od jegulja u njihovom kafiću.

Otkriće ovih sistema pomoglo je da se isprave pogrešne predstave o prekolonijalnim autohtonim narodima kao isključivo nomadskim lovcima-sakupljačima. Ian J. Makniven, profesor autohtone arheologije na Univerzitetu Monaš, objasnio je nova saznanja u članku u akademskom časopisu The Conversation:

Umesto da pasivno žive od onoga što im priroda pruži, narod Gunditjmara je aktivno i namerno upravljao lokalnim tokovima vode i ekosistemima kako bi oblikovali oblast usmerenu na povećanje dostupnosti i pouzdanosti jegulja.

Manipulacija pejzažem uključivala je kamene strukture, kao što su zamke i kanali, stare najmanje 6.600 godina. Postrojenja za uzgoj jegulja, jezera i brane, postojala su mnogo vekova, a verovatno i milenijuma pre kontakta sa Evropljanima.

Na ovom području pronađeni su ostaci približno 300 kamenih građevina koje su možda bile kuće. One bi mogle predstavljati dokaz trajnog naseljavanja pre dolaska Evropljana.

Ostaci kamene kolibe u oblasti Budj Bima 2022. Autorka fotografije: Header Milton. Koristi se uz dozvolu.

Jedna od najstarijih priča o postanku sveta potiče iz oblasti Budj Bima i objašnjava nastanak ovog prepoznatljivog vulkana (Priča o Badž Bimu stara 37.000 godina: „Pleme u Južnoj Australiji priča mit o stvaranju Badž Bima… koji je uzeo oblik vulkana. Njegovi zubi su postali lava koja je šikljala iz njegovih usta i tekla u more, stvarajući zemlju koja je održavala pleme od početka.“
Brdo zvano „Badž Bim je zapravo davno ugašen vulkan. I njegova lava jeste tekla u more, formirajući priobalne močvare koje su Aboridžini koristili za bavljenje akvakulturom hiljadama godina.“):

 

Post by @janggolan@mastodon.social

View on Mastodon