Корални гребени у Папуи Новој Гвинеји. Фотографија: Брокен Инаглори. Wikimedia Commons. CC BY-SA 3.0

Овај пост је део серије „У центру пажње“ Глобалних гласова за мај 2026. године, која се бави темом, „Глобална криза, локална решења“. Ова серија представља приче о отпору и успешним климатским акцијама, увид у то како се заједнице на глобалном југу боре против кризе, анализу шта би ово могло значити за будуће генерације и још много тога. Можете подржати ово извештавање донирањем овде.

Папуа Нова Гвинеја, Фиџи и Вануату су се договорили да прошире и повежу своја заштићена морска подручја, потврђујући своју посвећеност давању приоритета здрављу океана и животној средини.

Ова иницијатива је најављена током првог Меланезијског океанског самита у мају 2026. године, одржаног у Порт Моресбију, главном граду Папуе Нове Гвинеје. Меланезија је подрегион Пацифика.

Мрежа морских резервата названа је Меланезијски океански коридор резервата или МОКОР, који су осмислиле три пацифичке нације „како би се створио јединствени меланезијски фронт у управљању океанима, усмерен на апсолутну заштиту наших крхких морских екосистема, а истовремено оснажили културни и економски извори егзистенције наших приобалних заједница“.

МОКОР је најновији пример пацифичког одговора на оштар утицај климатских промена. Регион је историјски производио ниске емисије угљеника, али ипак трпи екстремне последице климатске кризе, а многе његове острвске заједнице суочавају се са претњом пораста нивоа воде и уништавања коралних гребена.

Међусобно повезани морски резервати покриваће најмање шест милиона квадратних километара, а очекује се да ће пројекат постати највеће прекогранично морско заштићено подручје на свету.

Заштићено морско подручје Западни Манус Папуе Нове Гвинеје покривало би више од 214.000 квадратних километара океана у Бизмарковом мору, за коју влада каже да је приближно величине Уједињеног Краљевства. То представља девет процената ексклузивне економске зоне земље.

Вануату је саопштио да ће издвојити 70.000 квадратних километара у Националној заштићеној морској зони Торба, подручју величине Ирске, за МОКОР. То је око 10 процената његове ексклузивне економске зоне.

Фиџи је обећао да ће 15 процената својих вода бити део МОКОР-а ове године и обећава да ће га проширити у наредних пет година.

Премијер Вануатуа, Џотам Напат, подвукао је вредност заштите океана. „Не жртвујемо наш океан да бисмо га спасили. Бирамо заштиту уместо екстракције и дуго сећање на наше претке уместо краткорочних интереса других“, рекао је.

Премијер Фиџија, Ситивени Рабука, подсетио је колеге пацифичке лидере да дужност бриге о морима не би требало да буде ограничена границама.

Ова иницијатива представља смео и благовремен корак напред, препознајући да се наши океани не завршавају на националним границама и да се наше одговорности управљања стога морају проширити преко њих.

МОКОР је више од иницијативе за заштиту природе. То је платформа за интеграцију Меланезије.

Енрик Сала из National Geographic Explorer in Residence похвалио је покретање МОКОР-а. „Овом смелом новом иницијативом, лидери Меланезије се обавезују да ће заштитити 30 процената једног од најбиоразноврснијих и најважнијих морских окружења на планети“, рекао је он.

У међувремену, Пацифичка мрежа за глобализацију поздравила је МОКОР и позвала лидере Пацифика да регионалне обавезе претворе у обавезујуће домаће законодавство разматрањем регионалног мораторијума на рударство у дубоком мору, које је поделило пацифичку заједницу откако су неке владе назначиле да ће дозволити истраживање и вађење минерала у дубоком мору, упркос потенцијално катастрофалним еколошким трошковима.

Још један врхунац Самита о Меланезији је симболично постављање „поруке у боци“ која садржи завет народа Пацифика. Ево одломка из завета.

Технократама, онима од вас који журе за профитом данашње генерације, расипајући перспективу генерације младе Моане.

Заједно, ми стојимо не само као нације већ као чувари.

Чувари заједничког океана који храни наше људе, носи наше приче и повезује свако острво преко нашег Тихог океана.

Океан не припада нама. Ми припадамо океану.

Један народ. Један океан. Једна будућност. Вансолвара.

Меланезијске нације су се сложиле да се поново састану за две године на још једном самиту како би преиспитале и прошириле своје обавезе у вези са заштитом океана.