Objavljeno 8. januara 2025. pre godinu dana

Slika: Đovana Flek

Porto Alegre, Brazil — Autor: Đovana Flek

„Gore je od pandemije“, rekao mi je prijatelj tokom poziva. Telefonirao mi je između volontiranja u skloništu i pokušaja da spase svoju kuću. Naš rodni grad, Porto Alegre, u Brazilu, pogodile su katastrofalne padavine između aprila i maja 2024. godine. To je dovelo do velikih poplava, koje su pogodile preko dva miliona ljudi, raselile stotine hiljada i prouzrokovale preko 160 smrtnih slučajeva. Iako je pandemija izazvala mnogo veći broj smrtnih slučajeva, razaranje od poplava bilo je opipljivo – moglo se videti kako nivo vode raste iz dana u dan.

Rezultat poplava u brazilskom regionu Rio Grande do Sul, gde je Porto Alegre glavni grad, pogoršan je decenijama nemarnosti javne administracije, kao i nedostatkom agencija za razna upozorenja o uticajima klimatske krize.  Kada su padavine prvi put prestale i kada smo mogli da procenimo štetu, setila sam se razgovora koji sam vodila sa pakistanskim kolegom nekoliko godina ranije. „Imam PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) svaki put kada pada kiša u Karačiju“, rekao je. Takođe se bavio posledicama poplava koje su sada postale godišnji problem za mnoge Pakistance.

Centar grada Porto Alegre, 9. maja 2024. Fotografija: Gustavo Garbino/PMPA. Slobodno korišćenje.

Više smo povezani sa svetom nego što mislimo, a mnoštvo globalnih uticaja oblikuje naša iskustva. Ponekad se to dešava kroz kulturu – bilo da je kulinarska, muzička, ili umetnička. Ali često se povezuje sa katastrofama. Došlo je do talasa razornih poplava širom sveta 2024. godine. Evropa je bila posebno teško pogođena jer su obilne kiše poplavile zemlje od Španije do Rumunije, uzrokujući smrtne slučajeve i veliku štetu. Azija se suočila sa sopstvenim izazovima, sa smrtonosnim poplavama u Avganistanu i Indoneziji, na primer, dok je Čad u Africi doživeo najgore poplave u poslednjih nekoliko decenija. Pored Brazila, u Latinskoj Americi, Urugvaj i Argentina su se takođe borili sa teškim poplavama, što je kulminiralo u godini koju je obeležila razorna moć ekstremnih vremenskih događaja širom sveta.

Pokušala sam da povežem neka od naših iskustava pitajući članove zajednice Globalnih glasova iz svih krajeva sveta o njihovim iskustvima sa prirodnim katastrofama. Ova priča je tapiserija događaja od 2022. do 2024. godine, sa notama straha i nade za budućnost. Njihovi iskazi su prikupljeni kako bi se stekao utisak o tome kako poplave utiču na naše živote i kako razlike između naših iskustava mogu biti uglavnom njihova geografska širina i dužina.

Karači, Pakistan — Autor: Ali Osman

Monsunske kiše 2022. godine dovele su Karači, grad sa više od 20 miliona stanovnika, do stagnacije, a metropola se suočila sa nekim od najgorih gradskih poplava u istoriji. Kiše su počele oko kasnog jutra i nastavile se veći deo dana do večeri. Količina padavina u Karačiju obično varira od veoma jakih do izuzetno jakih, a ponekad čak i dva sata padavina mogu prouzrokovati velike neprijatnosti stanovništvu zbog loše drenažne infrastrukture.

Godine 2022, grad je pogodila velika oluja, a oko 200mm kiše palo je u roku od nekoliko sati. Živeći u jednom od boljih delova grada, morao sam da izdržim četiri dana bez struje, a celo moje naselje je bilo poplavljeno. Pošto je grad doživeo teške gradske poplave i prekid snabdevanja električnom energijom, ponestalo mi je hrane do kraja drugog dana, a voda za piće je postala oskudna trećeg dana. Jedini način da se nabavi hrana ili voda bio je da se hoda poplavljenim ulicama i putevima i nada da u najbližoj prodavnici ima toga. Nažalost, većina prodavnica je ostala bez osnovnih zaliha zbog poremećaja u lancu snabdevanja. Šetnja, koja mi obično traje 10 minuta, trajala mi je skoro sat i po, i tek tada sam mogao da nabavim flašu vode za piće i nekoliko pakovanja instant rezanaca.

Noći su bile najgore, bez struje, zagušljive vlažnosti i komaraca koji su se stalno hranili svakom izloženom kožom ako je neko bio napolju. Trauma izazvana vremenskim uslovima ostala je sa mnom i svake godine tokom monsunskih meseci molim se da nikada ne moram da prođem kroz ono što sam pretrpeo 2022. godine.

Lahor, Pakistan — Autor: Umaima Ahmed

Tokom godina, poplave su igrale ogromnu ulogu u oštećenju sredstava za život i ekonomije Pakistana.

Ranije su se samo ruralna područja suočavala sa najvećim teretom, ali sada vidimo da su i urbani centri ozbiljno pogođeni. 2024. godine, kada je Lahor doživeo obilne kiše, probudila sam se i zatekla svoju kuhinju preplavljenu vodom, bez struje satima i bila sam vezana za kuću jer su putevi bili poplavljeni vodom. Škole su morale biti zatvorene, a ljudi su bili u nevolji.

Ovo iskustvo me je podsetilo na priče koje sam prošle godine čula od Fajzana, lekara u Dera Gazi Khanu (D.G. Kan) u južnom Pendžabu, koji se nalazi na pojasu između reke Ind i planinskog venca Koh-e-Suleman koji ga odvaja od provincije Balučistan. Bio je deo grupe volontera koji su se pridružili ljudima koji su migrirali zbog poplava u D.G. Kanu. Dok je razgovarao sa Globalnim glasovima putem telefona, rekao je:

Poplave nisu nova pojava u Pakistanu, ali intenzitet se povećava tokom godina, kao i šteta. TLjudi koji žive u ovom području su obično seljaci koji rade na poljoprivrednom zemljištu za minimalnu platu ili zarađuju preko svojih domaćih životinja, ali zbog poplava su izgubili svoje životinje i morali su da se isele. Mesecima su preživljavali u kampovima gde smo im mi, volonteri, pružali osnovne zdravstvene usluge, a babice su bile dostupne u slučaju porođaja.

Napustio je diskusiju uz veoma ozbiljno pitanje: „Sa klimatskim promenama, ove poplave će se povećati; dokle će siromašni ljudi plaćati za nedostatak vizije naših lidera?”

Tesalija, Grčka — Autor: Asteris Masuras

U septembru 2023. godine, oluja Danijel postala je najsmrtonosniji „Medikani” u zabeleženoj istoriji. Pre nego što je opustošila Libiju, poplavila je Tesalsku ravnicu u Grčkoj, uništivši veliki deo poljoprivrednih kapaciteta zemlje, između ostalih teških posledica — sve dok su neki od najgorih šumskih požara u poslednjim decenijama još uvek besneli.

Sve veći obim, učestalost i uticaj ovih ekstremnih vremenskih događaja izazvanih klimatskim promenama izazivaju kaskadnu bespomoćnost, traumu i rezignaciju, ali ljudi nikada ne prestaju da pomažu jedni drugima. To je, barem, mera nade, ali čovečanstvo i dalje može bolje da se potrudi u suzbijanju emisija i eskalaciji napora za ublažavanje.

Emilija Romanja, Italy — Autor: Marisa Petrika

24. maj je proglašen Nacionalnim danom žalosti za žrtve poplava, a italijanska i evropska zastava su spuštene na pola koplja ispred Poslaničke komore u Rimu

Katmandu, Nepal — Autpr: Sandžib Čaudari

Dolina Katmandua je poslednje nedelje septembra 2024. godine doživela poplave kakve se dešavaju jednom u 70 godina. Reke Bagmati, Manohara, Bišnumati i Naku su se izlile, poplavivši dolinu.Mnoge kuće su potopljene, a najmanje 56 ljudi je poginulo u poplavama u široj dolini Katmandua.

View this post on Instagram

Živim u dolini Katmandua poslednjih 45 godina i nikada nisam video takve poplave. Po mom mišljenju, prodiranje reka i pretvaranje polja koja su delovala kao sunđeri za smanjenje efekata poplava u betonske džungle, pored neprestanih i povremenih kiša izazvanih klimatskim promenama, mogli bi biti glavni razlozi za poplave u Katmanduu.

Valensiia, Španija — Autor: Lurdes Sada i Violeta Kamarasa

29. oktobra Španija je pretrpela najgore poplave u svojoj novijoj istoriji. Valensija, a u manjoj meri i provincije Malaga, Kuenka i Albasete, iznenađene su ogromnim poplavama u kojima je poginula 231 osoba, a četiri se vode kao nestale (zaključno sa 14. decembrom). Najsmrtonosnija prirodna katastrofa zabeležena u zemlji do sada takođe je izazvala ogromnu materijalnu štetu, a hiljade porodica je ostalo bez krova nad glavom. Uprkos crvenom upozorenju koje je Državna meteorološka agencija izdala, u 7:36 ujutru, vlasti nisu aktivirale Evropski sistem javnog upozoravanja (ES-Alert) do 20:11, 12 sati kasnije. Bez zvaničnih uputstava, većina građana je nastavila sa svojim životima kao i obično. Mnoge žrtve su uvučene u svoje automobile dok su se vozile kući s posla. Većina su, međutim, bili stariji ljudi koji su živeli u prizemljima, koji su se udavili u svojim domovima.

Iako se poplave u Valensiji često dešavaju, stručnjaci krive klimatske promene za nepogodnosti poslednjih godina. Pored toga, ekonomska zavisnost Valensije od turizma dovela je do prekomerne eksploatacije zemljišta za izgradnju. U kombinaciji sa nedostatkom urbanih regulacija, ovo je dovelo do toga da je pet odsto kuća u provinciji Valensija izgrađeno na poplavnim područjima i tokovima poplavnih voda. Tragedija se do sada dovela do dva skupa protiv neaktivnosti vlasti i pozivima za poboljšanje protokola za vanredne situacije, javnog obrazovanja, infrastrukture i zaštite ranjivih grupa.

Kolumbija — Autor: Keli Čaib De Mares

Kolumbija je dugo doživela katastrofe povezane sa kišnom sezonom, posebno tokom La Ninje, koja značajno povećava količinu padavina i predstavlja ponavljajući fenomen decenijama. Međutim, prva polovina novembra 2024. godine donela je neobičan obrazac: bujne kiše izazvane klimatskom varijabilnošću, spojem nekoliko meteoroloških fenomena pogodnih za kišu, poput tropskih ciklona ili Maden-Džulijanove oscilacije (MJO). Vlada je 11. novembra 2024. godine proglasila nacionalnu vanrednu situaciju zbog lošeg vremena koje je pogodilo 27 pokrajina zemlje i upozorila da će najveća pažnja biti usmerena na najpogođenija područja, kao što su glavni grad Bogota, pustinjski region Gvahira i region džungle Čoko.

6. novembra 2024. godine, Bogota je doživela neviđeni pljusak, najobilnije padavine u poslednjih 27 godina, uzrokujući ozbiljne poremećaje, uključujući blokadu glavnog severnog pristupnog puta. U La Gvahiri, najsevernijem regionu Kolumbije, više od 15 dana neprestanog padanja kiše dovelo je do smrti dve osobe i pogodilo 42.219 porodica. U međuvremenu, u Čoku, najsiromašnijem delu Kolumbije, koji je već opterećen sukobima ilegalnih oružanih grupa, neprestane kiše su ostavile 30.000 porodica u nevolji, pri čemu je više od 4.000 osoba raseljeno, 18 škola oštećeno, a skoro 1.500 hektara useva uništeno; vlasti pozivaju na primirje među oružanim grupama kako bi se olakšala isporuka humanitarne pomoći.