Slika: Ibrahim Kica za Udruženje za progresivne komunikacije (APC); koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak je deo serije „Ne pitajte veštačku inteligenciju, pitajte kolegu“, saradnje između Globalnih glasova, Udruženja za progresivne komunikacije i GenderIT.  Cilj serije je da ponovo naglasi važnost razmene znanja među ljudima, kao što se to radi decenijama. Možete pratiti seriju na APC.org, GenderIT.org i globalvoices.org.

Od trenutne pompe oko veštačke inteligencije nakon što je Open AI učinio svoj ChatGPT dostupnim milijardama korisnika širom sveta u novembru 2022. (u to vreme, bez ikakvih postojećih propisa, etičkih okvira ili zaštitnih ograda), čuli smo brojna predviđanja o tome kako će veštačka inteligencija sve promeniti za ljude: ljudski rad će biti zamenjen; ljudska kreativnost više neće biti potrebna; ljudska veza bi bila mnogo bolja sa četbotovima; vlade bi primenjivale stroge algoritme veštačke inteligencije koji eliminišu ljudsku pristrasnost u socijalnim uslugama; imaćemo revolucionarnu nauku dostupnu za samo nekoliko godina i još mnogo toga.

Više od tri godine kasnije, kako se izgled generativne veštačke inteligencije promenio za nas? Donela je nepotrebne i štetne poremećaje našem obrazovnom sistemu, dala je nekim programerima više alata za pisanje koda i korišćena je, gotovo bez ljudskog nadzora, u ratu.

Godina je 2026, a kompanije za veštačku inteligenciju još uvek nemaju profitabilne poslovne modele i ne mogu dati preduzećima smislene predloge o tome kako da koriste njihove proizvode. Pa ipak, ljudi koji se bave veštačkom inteligencijom – generalni direktori, finansijski direktori, direktori istraživanja, pa čak i direktori etike – nastavljaju da nam prodaju svoju magičnu, antropomorfizirajuću viziju svojih modela. Takođe imajte na umu da je većina ovih kompanija povezana sa „prethodnom generacijom“ tehnoloških oligarha: Google razvija Gemini; Majkrosoft je investirao i u Anthropic i Open AI (u otvorenu veštačku inteligenciju); Mark Zakerbergova Meta ima svoju Llama; Elon Musk ne samo da je kupio i uništio Twitter, već ima i čuveno pornografski orijentisan Grok, a Džef Bezos ulaže ne u jednu, već u sedam kompanija za veštačku inteligenciju, uključujući Perplexity AI i holandski startap za veštačku inteligenciju Toloka.

Narativi o veštačkoj inteligenciji od strane tehnoloških kompanija su namerno obmanjujući

Istraživači i novinari su već uradili nešto kako bi pokazali način na koji se konstruišu narativi o veštačkoj inteligenciji i kako to oblikuje ne samo našu anksioznost i pogrešne percepcije o veštačkoj inteligenciji, već i paniku vladà zbog „gubitka u trci veštačke inteligencije“.

Kada je OpenAI predstavio ChatGPT, opisan je kao „treniran“ na ogromnom „korpusu“ podataka, koristeći „neuronsku mrežu“ sposobnu da generiše „prirodni jezik“. Ova terminologija, iako tehnički utemeljena, takođe je uokvirila sistem u ljudske termine, sugerišući nešto više od puke „veštačke“ inteligencije.

Istovremeno, greške sistema su nazvane „halucinacije”, termin koji izaziva maštu ili magično razmišljanje, a takođe pripada ljudskom domenu. Ali to nisu halucinacije; to su stvarne greške koje prave modeli izgrađeni na statističkoj verovatnoći. I prave ih mnogo: neki istraživači procenjuju da modeli greše u 25–30 procenata slučajeva.

Ipak, kombinovani efekat ove terminologije, prateći hajp i Altmanove široko javno izražene zabrinutosti zbog napredne veštačke inteligencije, oblikovao je javnu percepciju u drugom pravcu. Zajedno, oni doprinose razumevanju generativne veštačke inteligencije kao nečega dinamičnog, ekspanzivnog i teškog za kontrolu, ponekad čak i uokvirenog kao potencijalno egzistencijalna pretnja čovečanstvu.

Još jedan primer humanizacije čet botova dolazi od kompanije Anthropic

Nedavno je Anthropic, kompanija za veštačku inteligenciju koju su osnovali bivši istraživači OpenAI-a, objavila dokument pod nazivom „Klodov ustav“. U njemu, kako primećuje pravna naučnica Luiza Jarovski, Anthropic se u velikoj meri oslanja na antropomorfno (antropomorfizam: 1. Razumevanje, prikazivanje nečega što nije ljudsko u ljudskom obliku, tj. na ljudski način. 2. Uvođenje koncepata preuzetih iz znanja o čovjeku i ljudskim odnosima u ne-ljudske oblasti stvarnosti (u fizičko-hemijskim procesima, biološkim odnosima itd.) prim.prev.) uokvirivanje, promovišući ono što se može pročitati kao pretenciozan, kontroverzan i pravno upitan prikaz prirode i društvene uloge sistema veštačke inteligencije.

Na primer, u dokumentu se navodi: „Podstičemo Kloda da pristupi svom postojanju sa radoznalošću i otvorenošću, umesto da pokušava da ga mapira kroz sočivo ljudi ili prethodnih koncepcija veštačke inteligencije“.

Ovaj jezik predstavlja model kao kvazi-svesni entitet, sposoban da razmišlja o sopstvenom postojanju i da mu se „približi“.

Iz perspektive upravljanja, tvrdi Jarovski, Klodov ustav predstavlja zabrinjavajući napredak. On rizikuje potčinjavanje ljudskih vrednosti, pravnih normi i prava pripisivanjem prekomernog filozofskog i moralnog statusa sistemima veštačke inteligencije.

Konačno, sami modeli LLM su dizajnirani da proizvode tekst koji je u prvom licu, neformalan i razgovorni, dok su sintetički glasovi projektovani da zvuče ljudski. Pored toga, kaže Kejleb Sponhajm, bivši računarski neuronaučnik, ovi sistemi proizvode odgovore ispunjene nepotrebnim ljubaznostima, ulizivačkim sporazumima, i antropomorfizacijom jezika koji daje prednost angažovanju u odnosu na korisnost.

Štaviše, jedna od autorki ovog dokumenta, filozofkinja iz kompanije Antropik, dr Amanda Askel, rekla je da je „gradila Klodovu ličnost”.

Veštačka inteligencija nije prijatelj

Emili Bender, profesorka lingvistike na Univerzitetu u Vašingtonu, i Nana Ini, vanredna profesorka na IT univerzitetu u Kopenhagenu, navode: „Veštačka inteligencija nije vaš prijatelj. Niti je inteligentni tutor, empatično uho ili koristan asistent. Ne može da ‘izmišlja’ činjenice i ne pravi ‘greške’. Zapravo ne odgovara na vaša pitanja“.

Nema „kreativnost“, ne „misli“ niti „povezuje“. Može samo da ponovi ono na čemu je već „obučena“, a što su proizveli ljudi. Generativna veštačka inteligencija ne piše, ne dizajnira niti slika: ona generiše statistički najbliže obrasce; to su verovatnosni sistemi automatizacije, što ih čini fundamentalno drugačijim od ljudske kognicije ili kreativnosti. Da, verovatno bi mogli biti korisni alati u nekim zanimanjima.

Ali da bismo to razumeli, moramo promeniti jezik oko modela veštačke inteligencije i same tehnologije. Novinari i mediji moraju prestati da ponavljaju marketinške prezentacije tehnoloških kompanija, a kreatori politike moraju prestati da daju prioritet zamišljenoj hitnosti u odnosu na bezbednost i ljudska prava.

Dakle, odgovor na pitanje „Zašto je važno ceniti ljudsku kreativnost i povezanost u doba veštačke inteligencije?“ jeste da ne postoji druga kreativnost ili povezanost osim ljudske, bez obzira na to šta tehnološke kompanije pokušavaju da nam prodaju.

Ibrahim Kica je vizuelni umetnik, dizajner i ilustrator čiji rad istražuje ljudsku povezanost, identitet i kulturu. Njegove ilustracije su definisane smelim kompozicijama, ekspresivnim bojama i snažnim narativnim fokusom, često usredsređenim na život i životno iskustvo crnaca. Radeći u uredničkim i digitalnim prostorima, on stvara umetnost i ilustracije koje balansiraju jednostavnost sa emocionalnom dubinom, koristeći kontrast i simboliku da bi jasno preneo složene ideje. Za ovaj projekat, Ibrahim razvija vizuelni odgovor na napetost između veštačke i ljudske povezanosti, pojačavajući vrednost životnog iskustva i kolektivne kreativnosti u sve automatizovanijem svetu. Pored ilustracije, njegova interesovanja obuhvataju dizajn, sport i film, koji nastavljaju da oblikuju njegov vizuelni jezik i pripovedanje.