Interaktivna mapa odaje počast istorijskom prisustvu LGBTK+ osoba u Pragu
Slika interaktivne gej mape Praga iz Teplá Praha (Kvir Prag).
U Češkoj Republici, debata o pravima LGBTK+ osoba oscilira između tolerantne retorike prema ovoj zajednici i eksploatacije od strane pretežno desničarskih političara, koji pitanje pola smatraju nečim stranim, ako ne i kršenjem lokalnih tradicija. Međutim, kao što je prikazano na an interactivnoj mapi Praga, koja navodi istorijske ličnosti i mesta povezana sa ovom zajednicom, LGBT+ osobe su oduvek bile deo češke kulture.
Homofobična retorika pod izgovorom političkog protekcionizma
U Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja je i dalje više obeležena homofobijom nego Zapadna Evropa, gde LGBT+ aktivizam menja stavove i zakone od 1980-ih, Češka se smatra relativno tolerantnijom zemljom. Progresivni narativi o pitanjima roda u međuratnom periodu i jedan od najnižih nivoa religioznosti u Evropi (oko 20 procenata vernika ), mogu objasniti zašto.
Ali to ne znači da su češke LGBTK+ osobe podjednako zaštićene zakonom ili na ulicama. Iako su homoseksualne veze, osuđene tokom komunističke ere, dekriminalizovane 1961. godine, a registrovana partnerstva usvojena 2006. godine, parlament je odbio da ratifikuje zakon o braku za istopolne parove, uprkos pozitivnim promenama u pravima nasleđivanja 2024. godine. Pored toga, skoro dve trećine Čeha podržava usvajanje zakona.
Međutim, prema studiji sprovedenoj 2024. godine, više od 40 procenata Čeha koji pripadaju ovoj zajednici prijavljuje slučajeve verbalnog ili fizičkog zlostavljanja. U više od 90 procenata slučajeva, žrtve ne podnose žalbe.
Najozbiljnija homofobija verovatno dolazi od političara. Oni ne oklevaju da javno iznesu homofobične izjave u zemlji koja je članica Evropske unije i stoga je obavezna antidiskriminacionim zakonima prema članu 21 Povelje EU o osnovnim pravima.
Kako je navedeno u ovom članku Globalnih glasova, vodeće ličnosti, poput bivšeg predsednika Miloša Zemana, bivšeg premijera Petra Fiale, i senatora i predsedničkog kandidata Pavla Fišera, iznosile su javno diskriminatorne izjave bez ikakvih posledica. Oni često predstavljaju rodnu raznolikost kao „kulturni uvoz“ iz Brisela ili Sjedinjenih Država.
Nedavni incident je naglasio kulturu nekažnjivosti prema nekim političarima. Ministar spoljnih poslova Petr Mačinka iz krajnje desničarske stranke Motoristi za sebe, koji je prisustvovao Minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru 2026. godine, sukobio se sa bivšom američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton oko pola. Rekao je:
Postoji muško i žensko, a ostalo je, verovatno, društveni konstrukt. Ovo [pitanje pola] je nešto što je otišlo predaleko.
Srednjovekovni koreni praške kvir scene
(Kvir je termin koji potiče iz engleskog jezika i osamdesetih godina označavao je pogrdan naziv za homoseksualne osobe. Danas ima drugo značenje i koristi se kao naziv za celokupnu homoseksualnu, biseksualnu, transrodnu i interseksualnu zajednicu kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili žive svoj život van heteropatrijarhalnih normi; prim.prev.)
Upravo u svetlu ovog zanemarivanja, češka LGBTK+ aktivistička grupa i nevladina organizacija, Společnost Pro Queer Pamět (Društvo za kvir sećanje), pokrenula je inicijativu, edukujući građane o drevnoj, živopisnoj istoriji prisustva LGBTK+ osoba u češkoj kulturi.
U februaru 2022. godine, nevladina organizacija je pokrenula interaktivnu onlajn mapu Praga, pod nazivom Queer Prague (Kvir Prag), na kojoj su navedena mesta gde su LGBTK+ osobe živele i radile, kao i lokacije sa spomenicima povezanim sa ovom zajednicom. Ovaj vodič, prvi put objavljen u štampanom izdanju 2014. godine, sadrži 160 tačaka koje, kada se na njih klikne, otvaraju informativne stranice koje objašnjavaju kulturni i istorijski kontekst LGBTK+ osoba ili mesta.
Čuveni Trg Republike, Náměstí Republiky, nekada imenovan Jozefov trg tokom Austrougarske imperije do 1918. godine, u istorijskom centru grada, bio je poznat kao „zona za krstarenje“, javno mesto okupljanja gej muškaraca:
Ladislav Džekson, predstavnik nevladine organizacije, objasnio je poreklo i razvoj projekta u intervjuu za Globalne glasove:
Všechno začalo v roce 2009, kdy se konala vůbec první mezioborová konference Homosexualita v české vědě, kde se setkalo významné množství historiků, historiček, historiků a historiček kultury, umění a literatury. Výsledkem byly tři akademické knihy, které pak historik Jan Seidl navrhl přetvořit v praktický průvodce po Praze s názvem Teplá Praha (anglicky Queer Prague). Kniha se záhy vyprodala, tak jsme přistoupili k vytvoření on-line verze. Místa jsou tedy jakákoli místa, o kterých víme, že byla nějakým způsobem spojena s minulostí queer osob, historií queer emancipace a queer kultury. Nejstarší místo je z roku 1376, kdy je zaznamenán vůbec první soudní případ homosexuálního chování, šlo ale o násilné, zavrženíhodné akty. Pak je tam několik příběhů z dob novověku, většina událostí je ale z první poloviny 20. století.
Sve je počelo 2009. godine, na prvoj Interdisciplinarnoj konferenciji o homoseksualnosti u češkoj nauci, koja je okupila istoričare umetnosti, kulture i književnosti. Rezultat su tri akademska rada, koje je istoričar Jan Zajdl predložio da se transformišu u praktični vodič za Prag pod nazivom „Kvir Prag“. Kako je knjiga brzo nestala sa polica, kreirali smo onlajn verziju. Pomenuta mesta su sva ona za koja znamo da su nekako povezana sa istorijom LGBTK+ osoba, njihovom emancipacijom i kvir kulturom. Najstarije mesto datira iz 1376. godine, godine prvog zabeleženog suđenja za homoseksualnost, koje je uključivalo nasilne i osudljive činove. Zatim, tu su i savremene priče, ali većina događaja se dogodila u prvoj polovini 20. veka.
Za Džeksona, najzanimljivije tačke na mapi su one povezane sa dva vodeća češka umetnika, Janom Zrzavim i Tojen:
Ukazují totiž, že queer minulost nejsou jen tragické příběhy a příběh ze soudních spisů, ale velmi komplexní svědectví o tom, jak lidi v minulosti dokázali svou jinakost předávat prostřednictvím umění a současně nacházet strategie, jak žít relativně šťastné životy.
One pokazuju kako kvir prošlost nije samo tragična priča i sudska arhiva, već i složeni prikazi o tome kako su ljudi nekada izražavali svoju drugost kroz umetnost, pronalazeći strategije za relativno srećan život.
Bohužel už pak ale lidé neznají konkrétní příběhy, významné osobnosti, které se o to odtrestnění a další narovnávání práv zasloužili, jak se queer lidem žilo, čemu čelili v Rakousku-Uhersku, za tzv. první republiky, během druhé světové války, za státního socialismu. Jak se narovnávala práva hned po revoluci v roce 1989. Co všechno to pro queer lidi znamenalo. I v dnešní době je queer historie zásadní, protože je instrumentální v udržování a rozšiřování/narovnávání občanských a lidských práv LGBTIQ+ osob. Ukazuje totiž, že queer lidé tu byli vždycky a jsou všude, nejde o žádnou novinku a rozmařilost zkažené doby. Bez queer historie, muzeálního a archivního uchovávání se žádná vyspělá společnost neobejde
Nažalost, ljudi često ne znaju mnogo o životima uticajnih ličnosti koje su se borile za dekriminalizaciju i jednaka prava, fokusirajući se na njihov svakodnevni život i izazove sa kojima su se suočavali u austrougarskoj eri pod Prvom republikom (1918–1948), tokom Drugog svetskog rata i pod socijalističkim režimom (1948–1989).
Ljudi takođe malo znaju o napretku u pravima nakon Plišane revolucije 1989. godine i šta je to značilo. Danas, kvir istorija ostaje vitalna jer igra instrumentalnu ulogu u održavanju i proširenju građanskih i ljudskih prava LGBTK+ osoba. Ona pokazuje da su kvir osobe oduvek bile tu i da su svuda. Ovaj fenomen nije nov niti je ostatak nemoralne ere. Nijedno razvijeno društvo ne može zaboraviti kvir istoriju i njeno očuvanje u muzejima i arhivama.
