Слика преузета из званичног трејлера филма „Нирнберг“, преко Јутјуб канала Sony Pictures Classics ; поштена употреба.

Дана 1. марта 2026. године ступио је на снагу руски закон којим се забрањује дистрибуција и приказивање филмова који се могу сматрати дискредитацијом „традиционалних руских духовних и моралних вредности“. Према новим правилима, Министарство културе ће имати овлашћење да одбије лиценце за дистрибуцију филмова за које се сматра да су у супротности са овим вредностима или који „промовишу њихово одбацивање“. Закон се такође примењује на онлајн стриминг сервисе и друштвене медије.

Према неким руским медијима, закон ће се примењивати и на стране и на домаће филмове. Многи познати холивудски филмови се сматрају угроженим, укључујући дела редитеља попут Дејвида Финчера, Квентина Тарантина и Мартина Скорсезеа. Власти ће обратити посебну пажњу на филмове који се могу протумачити као промоција „нетрадиционалних односа“ или „одбацивање породичних вредности“.

У Русији, страни стриминг сервиси нису радили од почетка потпуне руске инвазије на Украјину. Међутим, домаћи стриминг сервиси остају популарни, а илегално стримовање пиратског материјала је такође у порасту; Путин је у јуну 2024. потписао закон којим су ублажене казне за кршење ауторских права.

Стриминг сервиси ће можда морати да обришу много филмова. Како је Радио Свобода приметио, „традиционалне вредности“, према овом закону, укључују патриотизам, грађанску свест, службу отаџбини и одговорност за њену судбину, високе моралне идеале, снажну породицу, продуктивни рад и приоритет духовног над материјалним.

Још увек није познато који су тачно филмови мета, иако је компанија за дистрибуцију филмова World Pictures потврдила да филм „Нирнберг” из 2005. године, чија је премијера у Русији била заказана за 19. март 2026. године, неће бити приказан у руским биоскопима, јер Министарство културе није издало лиценцу за дистрибуцију. Образлажући своју одлуку, министарство се позвало на параграф 19, подпараграф З правила која регулишу издавање дистрибутивних сертификата, у којима се помињу „други случајеви дефинисани савезним законима“.

Историјска драма редитеља Џејмса Вандербилта говори о кривичним суђењима лидерима нацистичке Немачке након Другог светског рата. Заснован на књизи „The Nazi and the Psychiatrist” („Нациста и психијатар“) Џека Ел-Хаија, радња филма прати психијатра Дагласа Келија, који мора да утврди да ли су Херман Геринг и други Хитлерови сарадници способни да се појаве пред судом.

Хит филмског фестивала Санденс „Splitsville” („Сплитсвил“) био је један од првих филмова чије је приказивање наводно одбијено у Русији према новом закону, на основу наводног „дискредитовања традиционалних духовних и моралних вредности“. Филм је хумористична рефлексија редитеља Мајкла Анђела Ковина о отвореним везама после четрдесете, кризи средњих година и сексуалном експериментисању. Према Film.ru, пре само годину дана, филм попут овог би се вероватно нашао на листи руских издања без икаквих проблема.

Руска публика је такође пропустила нови филм иранског редитеља Џафара Панахија, “It Was Just an Accident,” („Била је то само несрећа“) који је освојио Златну палму на последњем Филмском фестивалу у Кану. Његова званична премијера у биоскопима у Русији била је планирана за октобар 2025. године.

„Била је то само несрећа“ није добио одобрење из неколико разлога — званичници Министарства културе изјавили су да филм „садржи материјале који крше руско законодавство“, укључујући промоцију насиља, екстремизма и нетрадиционалних сексуалних односа.

Прича прати Вахида, бившег политичког затвореника који добија прилику да се освети својим злостављачима. Једног дана, породица доводи свој аутомобил у ауто-сервис где он ради, и Вахид јасно препознаје једног од њих. Након што смисли план за освету, почиње да сумња да ли је његово спровођење исправна одлука.

„Parents Are Here,” („Родитељи су овде“) документарни филм филмске научнице, редитељке и оснивачице часописа Seans Љубов Аркус, такође није добио дозволу за дистрибуцију од Министарства културе 2025. године. То је први и једини документарни филм — барем јавно познат — коме је одбијена дозвола.

Сама Аркус је описала ситуацију на друштвеним мрежама: „Овај мој филм НИЈЕ добио дистрибутерску дозволу. Уклоњен је са фестивалских програма где је већ био најављен, па чак и укључен у каталоге. То ме не узнемирава много. Прави ужас је што ми није дозвољено да га приказујем.“

„Родитељи су овде“ је преднаставак другог документарца, „Anton’s Right Here” („Антон је овде“, 2012), који је говорио о младићу који живи са поремећајем из аутистичног спектра. Аркус је оснивач првог руског центра за подршку особама са аутизмом.

Руска премијера романтичне комедије „The Threesome” („Тројка“) са Зои Дојч у главној улози, чија је премијера била заказана за почетак септембра 2025. године, такође је отказана. Као и у случају са филмом „Сплитсвил“, званични разлог за одбијање издавања лиценце није објављен. Филм се врти око Конора (Џона Хауер-Кинг), кога Оливија (Зои Дојч) сврстава у „зону пријатеља“. Надајући се да ће је учинити љубоморном, Конор одлучује да почне да се удвара њиховој заједничкој познаници Џени (коју игра Џени Брукс). Љубавни троугао неочекивано резултира двема непланираним трудноћама.

Према писању Film.Ru, званичнике није толико узнемирила идеја отворених веза колико хаотичан начин живота самих ликова, који такође може потпасти под дефиницију „нетрадиционалних духовних и моралних вредности“.

Неколико других филмова је забрањено чак и пре него што је закон ступио на снагу. Министарство културе је одбило да изда лиценце за дистрибуцију комедије Арманда Јанучија „The Death of Stalin”, („Стаљинова смрт“) на пример, као и „Љубав“ Гаспара Ноеа, филмова из пројекта Иље Хржановског „ДАУ“ — наводно зато што су садржали „пропаганду порнографије“ — и филма Пола Верховена „Бенедета”. „Бајка“ Александра Сокурова је забрањена из истих разлога као и „Нирнберг“, а званичници су навели „друге случајеве дефинисане савезним законима“.