Како се карневал у Тринидаду и Тобагу наставља, овогодишња музика одаје почаст ветеранима карневалске уметности. Неколико steelband-ова је изабрало класичне мелодије као своје комаде на такмичењу под називом Панорама, за разлику од нових сока понуда, краљ соке Машел Монтано се у свом маршу „Encore”, поклонио изванредном дизајнеру Питеру Миншалу, а Кес Бенд је васкрсао концепт „Рум и Кока-Кола“, који је први написао Лорд Инвадер као друштвени коментар о Тринидаду из доба Другог светског рата – песма која је постала још познатија након римејка групе The Andrews Sisters из 1940-их. Микал Теја је извео песму „Last Train”, (Последњи воз) своју верзију калипсоа из 1957. године „Last Train to San Fernando” (Последњи воз за Сан Фернандо) а једна од најпопуларнијих песама сезоне „Respectfully Yours”, (С поштовањем твој) садржи семплове из класика групе Crazy, „Cold Sweat” („Хладан зној“).

Ипак, то је одлучно модерније питање које заокупља локалну блогосферу уочи националног фестивала — укључивања играчке за одрасле у поклон кесице жена маскарадерки популарног бенда.

Потез групе Tribe да поклони ружу овој демографској групи је прокоментарисан у видео снимцима на друштвеним мрежама и убрзо је привукао пажњу римокатоличког надбискупа Џејсона Гордона, који је критиковао потез са проповедаонице, рекавши да је „отишао предалеко“. Наглашавајући да је потребно поставити заштитне ограде како би се заштитили млади људи, наставио је: „Баш као што сам тражио од владе да регулише друштвене мреже због наше деце, ако се Tribe не може сам повући, мислим да ће влада морати то да реши.“

Дин Акин, вођа бенда групе Tribe, рекао је за Trinidad Express, „Карневал је о слободи, изражавању, забави и мало несташлука, и као пионири модерног масовног искуства, увек тражимо начине да ствари буду свеже, разигране и незаборавне.“

Са сваком страном чврсто на свом месту, корисници друштвених мрежа убрзо су почели да се изјашњавају. У широко дељеној објави, корисник Фејсбука, Дарин Динеш Будан, позвао се на колумну листа Trinidad and Tobago Guardian која „тврди да укључивање секс играчке ‘Ружа’ у поклон кесицу само за одрасле од стране Tribe-а није само пропуст у процени, већ знак да је Карневал постао културно хедонистички.“ Као неко ко не учествује на фестивалу, ово је изненадило Будана, јер је мислио да је „хедонизам најзабавнији део Карневала и, искрено, цела поента“. Додајући да уводник „третира надбискупове коментаре као смирен морални подстицај“, Будан је скренуо пажњу људи на чињеницу да је Гордон „такође покренуо идеју о државној интервенцији ако бендови не ‘смање тон'“ – тврдњу коју је категорисао као „јасан упозорење: регулишите се, или ћемо позвати Владу да регулише вас“.

У тексту за Wired868, Џесика Џозеф је истакла да Карневал – изведен из латинског „Carne Vale” или „Збогом телу“ — „говори о својој изворној културној функцији: намерном ослобађању вишка, жеље, музике, плеса, хране и слободе пре ограничења Великог поста. […] Називање тога пуким „хедонизмом“ је редукционистичко када је увек било славље са протестом у својој сржи.“

И у афричкој и у индијској култури, додала јеЏозеф, „Јавна радост се доживљава кроз симболичке чинове враћања простора, сопства, задовољства и разиграног замагљивања онога што је свето за претколонијалну културу, а профано за колонизаторе. Претварати се сада да је карневал намењен да одражава црквени декорум значи погрешно разумети шта је карневал одувек био, чак и када је био строго римокатолички фестивал.“

Далеко од тога да су преокупирани навикама женске мастурбације, наставила је, становници Тринбагонија су били више забринути због свакодневних реалности, укључујући економску рецесију, незапосленост, ментални стрес, насиље, корупцију и полицијску бруталност, а да не помињемо „читав екосистем неконтролисаних сексуалних злочина, посебно над малом децом (за које Римокатоличка црква игра главну улогу).“

У том смислу, неколико других корисника интернета је приговорило надбискупу Гордону што је говорио о овој теми, али је остао релативно нем о другим критичним питањима, укључујући недавно убиство младића од стране полиције које је снимљено камером; његова девојка је такође упуцана и остаје парализована од инцидента.

У међувремену, културна активисткиња Тила Вила је духовито рекла, „Свиђа ми се како људи мисле да се овде ради о сексу (мислим, мас је већ неколико година био лудница, зашто жене не би имале срећан крај???) а не о томе како капитализам — тј. ваш неограничен приступ ресурсима одређује колико времена, пажње и видљивости ваш бренд добија. Маркетинг огорчења је данас највреднија врста пажње и знамо на много, много начина на које се секс продаје. Пуне оцене за домишљатост и сву ту кривудаву и лажну моралну панику која ставља још милиона у ту банку.“

На сајту Wired868, Џозеф се сложио: „Многи бендови користе женску лепоту, женску сензуалност, женску слободу у својој маркетиншкој промоцији, што доводи до тога да жене значајно доприносе приходима Карневала. Што се више новца генерише, њихова Карневалска роба постаје сложенија и да, о томе се може водити озбиљна дискусија о капитализму, класизму и културном брисању.“

Такође је коментарисала чињеницу да је демографска група жена које играју мас(турбацију) са групом Tribe „свесна јаза у оргазму у хетеросексуалном односу и за разлику од претходних генерација, неће га покорно прихватити. Ове жене тренутно постоје у ери у којој је култура неформалних афера званично мртва и сахрањена. Оне живе у ери покрета 4Б где се партнерски секс не дели великодушно. Чак и сока музика то одражава. ‘Лошој риби не треба мушкарац!’ [певају] Патрис и Наила.“

„Поред тога“, наставила је, „самостална сексуална активност не носи ризик од трудноће, што такође смањује побачаје, и нема ризика од преноса полно преносивих инфекција — а у друштву као што је наше, које је препуно родно заснованог насиља у интимним партнерским везама, самостална сексуална активност је такође безбеднија од партнерског секса.“

Габријел Хосеин, виша предавачица на Институту за студије рода и развоја на кампусу Свети Августин Универзитета Западне Индије у Тринидаду, је додала, „Више од свега, жене уживају у томе што су жене без мушкараца, уживајући у својој еротској моћи заједно са другим женама. Десетине хиљада жена из вишенационалних група су на улицама готово голе, пију алкохол, вређају се — и улажу новац инсистирајући да су безбедне од мушког сексуалног насиља како би то учиниле […]

Надбискуп супротставља жене традиционалном карневалу, упркос томе што је то увек место где су жене тражиле сексуално самоопредељење. Он сексуалну игривост претвара у моралну панику. Он се противи нечему што ни на који начин не доводи до рањивости на нежељене полно преносиве инфекције, непланирану трудноћу, сексуалну присилу или небезбедне сексуалне праксе. Није јасно кога заиста штете жене које раде нешто што су одувек радиле — у и ван веза, са или без мушкараца, са другим женама или саме, током или ван времена карневала“

„Лако је окривити карневал“, предложио је Брајан Сент Луис у другом посту на Wired868. „Захтевати одговорност од вођа је опасно. И зато је проповед усмерена ка народу, никада ка моћнима. […] Прави морал мора носити трње као и латице. Мора бити спреман да убоде моћ, а не само да парфимише ваздух лаким осудама. Без те оштрине, то није ништа више од ружа без трња: крхко позориште, не морал већ маскарада.“

На другом крају дебате, Триша Ликок, мајка младог маскенбалера, питала је,„Шта вам даје право да намерно подмећете идеје и концепте супротне вредностима које ја желим да подржавам у свом домаћинству, под маском изненађења у поклон кеси за карневалски костим, посебно без мог пристанка!

Морамо да ствари назовемо правим именом. Ово је апсолутно неприхватљиво. Многе мајке из Тринија већ се муче са купаћим костимима и перлама уместо костима. […] Шта тачно родитељи треба да кажу својој деци која су добила ове „играчке“ у поклон кесама? Шта ово говори о томе шта се очекује од наших младих жена? […] Ово није карневал који желимо и ово не представља ко смо!”

Блог ChatterBox се укључио у дискусију како би нагласио да „Кожа није једнака полу/сексу. Зурење јесте. И то је обично поглед мушкараца […] Ружа не измишља сексуалност у карневалу. Сексуалност је одувек постојала у њему. Оно што ружа симболизује је нешто другачије: усмерено на женско задовољство, а не само на приказана женска тела. Та промена боли“.

Објава завршава речима, „Можда вам се не свиђа избор. Можда ћете га сматрати непотребним. Али тврдити да то омаловажава културу значи спљоштити векове сложености у један анксиозан закључак. Свака ружа има своје трње. Ружа није трулеж. Трње су представљају напетост која нас подсећа да је култура жива, да се о њој расправља, да се развија у реалном времену.

Карневал је уметност. Карневал је отпор. Карневал је трговина. Карневал је сензуалност. Карневал је вера у дијалогу са слободом.